.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 107/2015
03.02.2015. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Olgicom Kozlov, zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog B.P., zbog produženog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata B.S., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 932/12 od 12.11.2013. godine i Višeg suda u Šapcu Kž 64/14 od 28.04.2014. godine, u sednici veća održanoj 03.02.2015. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Loznici K 932/12 od 12.11.2013. godine i Višeg suda u Šapcu Kž 64/14 od 28.04.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Loznici K 932/12 od 12.11.2013. godine, okrivljeni B.P. oglašen je krivim zbog izvršenog produženog krivičnog dela šumska krađa iz člana 275. stav 2. u vezi stava 1. i člana 61. KZ za koje mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od četiri meseca koja se neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine, po pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom oštećeni D.P. i D.P. upućeni su na parnicu radi ostvarenja imovinskopravnog zahteva, a okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka i sudskog paušala, kao u izreci presude.
Presudom Višeg suda u Šapcu Kž 64/14 od 28.04.2014. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba branioca okrivljenog B.P. i potvrđena presuda Osnovnog suda u Loznici K 932/12 od 12.11.2013. godine.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljenog B.P., advokat B.S. podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona u smislu člana 485. stav 1. tačka 1. Zakonika o krivičnom postupku i povrede odredaba člana 22. i člana 25. Krivičnog zakonika, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude, te da predmet vrati na ponovni postupak i odlučivanje.
Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP-a, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, te je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.
Odredbom člana 484. ZKP-a propisan je obavezan sadržaj zahteva tako da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog, iz člana 485. stav 1. ZKP-a, za njegovo podnošenje.
U vezi s`tim, odredba člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP-a, koja je opšteg karaktera, načelno propisuje da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon. Međutim, što se tiče okrivljenog članom 485. stav 4. ZKP-a, propisano je zbog kojih povreda zakona u prvostepenom postupku i pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i te povrede su taksativno navedene: član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP-a.
Vrhovni kasacioni sud je prilikom odlučivanja o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog vezan razlozima iz člana 485. stav 1. u vezi stava 4. ZKP-a, delom i pravcem pobijanja koji su istaknuti u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kako je to izričito propisano članom 489. stav 1. ZKP-a.
U predmetnom zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog B.P., advokata B.S., nije izričito ukazano ni na jednu od taksativno navedenih povreda zakona iz člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a koje predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti, već je ukazano na povrede odredaba člana 22. i člana 25. Krivičnog zakonika koje ne predstavljaju zakonom propisane razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, a iza kojih stoje primedbe branioca na utvrđenje činjenice koje se tiču krivice okrivljenog.
Navodima u zahtevu branioca okrivljenog B.P.: da je okrivljeni izvršio seču stabala u šumi smatrajući da ista seče u svojoj šumi; da je šumar u doznačni list, vezano za predmetnu seču stabala, uneo pogrešan broj katastarske parcele; da se u konkretnom slučaju radi o građansko-pravnom odnosu između okrivljenog i oštećenih ... se osporava pravilnost i potpunost utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno odredba člana 440. ZKP-a, koja odredbom člana 485. stav 4. u vezi stava 1. ZKP-a, nije predviđena kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane okrivljenog preko branioca.
Kod napred navedenog Vrhovni kasacioni sud je, postupajući u smislu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP-a, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik, Predsednik veća-sudija,
Olgica Kozlov, s.r. Dragiša Đorđević, s.r.
