- u periodu od 19.06.2009. do 31.08.2009. godine je izvršio otkup voća – šljiva i višanja od S.G., T.Z., A.R., M.S., R.B., V.C., I.M., u ukupnom iznosu od 1.935.327,00 dinara i da shodno članu 85., 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana na navedeni iznos nije obračunao i platio porez na dohodak građana i ako ne postoji dokaz da su navedena lica obveznici poreza na prihod od poljoprivrede i time izbegao da plati porez na dohodak građana u iznosu od 368.642,00 dinara;

- što je K.Z. izvršio isplatu iznosa od 316.595,00 dinara, jer je u periodu od 25.06.2009. godine do 29.08.2009. godine vršio za račun DOO „M. V. K.“ otkup poljoprivrednih proizvoda a da shodno članu 85., 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana nije obračunavao i platio porez na dohodak građana u iznosu od 60.304,00 dinara,

- čime bi izvršio produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi člana 61. KZ,

- jer je u smislu člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. KZ nastupila zastarelost krivičnog gonjenja.

Troškovi krivičnog postupka na čije je plaćanje okr. M.K. obavezan prvostepenom presudom, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 408/14 od 24.08.2015. godine okr. M.K. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi člana 61. KZ, za koje delo mu je izrečena uslovna osuda tako što mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci koja kazna se neće izvršiti ukoliko u roku od jedne godine po pravnosnažnosti presude ne izvrši drugo krivično delo i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 20.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u navedenom roku, novčana kazna zameniće se kaznom zatvora tako što će se za svakih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Okrivljeni je obavezan da na ime paušala plati iznos od 2.000,00 dinara i na ime troškova krivičnog postupka 41.205,00 dinara sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Istom presudom, na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP okr. M.K. oslobođen je od optužbe za krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ i odlučeno da troškovi postupka za taj deo optužbe padnu na teret budžetskih sredstava suda.

Odlučujući o žalbi branioca okrivljenog, Viši sud u Prokuplju presudom Kž 294/15 od 23.12.2015. godine, odbio je žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedene pravnosnažne presude Višeg suda u Prokuplju, branilac okrivljenog, adv. G.T., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 422. tačka 3., člana 438. stav 1. tačka 1., 438. stav 2. tačka 2. ZKP i člana 5, 16, 103. tačka 6., 104. stav 6. i člana 229. stav 1. KZ, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i prema okrivljenom odbije optužbu usled nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je drugostepenom presudom povređena odredba člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP i odredbe člana 5, 16, 103. tačka 6. i 104. stav 6. KZ jer je presuda doneta u vreme kada je nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo za koje je okr. M.K. oglašen krivim.

Izrekom prvostepene presude okr. M.K. oglašen je krivim zbog produženog krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi člana 61. KZ, izvršenog u periodu od 01.01.2009. do 31.08.2009. godine, na taj način što nije dao nalog da se obračunaju i uplate porezi na dohodak građana.

Odredbom člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana propisano je da porez po odbitku iz člana 99. istog zakona za svakog obveznika i za svaki pojedinačno isplaćeni prihod isplatilac obračunava, obustavlja i uplaćuje na propisane račune u momentu isplate prihoda u skladu sa propisima koji važe na dan isplate prihoda. Iz navedene odredbe proizilazi da se obaveza plaćanja poreza odnosi na svaku isplatu prihoda fizičkim licima, te da je okrivljeni bio dužan da za svaki dan kada je radnicima isplaćivao prihod podnese poresku prijavu nadležnom organu.

Kako je okrivljenom stavljeno na teret da je krivično delo vršio u periodu od 01.01.2009. godine do 31.08.2009. godine u kom periodu je angažovao fizička lica koja su radila za potrebe njegovog preduzeća kao sezonski radnici, to je poslednji dan, kada je okrivljeni bio u obavezi da obračuna i plati porez na dohodak građana, bio 31.08.2009. godine.

Za krivično delo iz člana 229. stav 1. KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, propisana je kazna zatvora do tri godine i novčana kazna.

Odredbom člana 103. tačka 6. KZ propisano je da ako u tom zakoniku nije drugačije određeno, krivično gonjenje se ne može preduzeti kad protekne tri godine od izvršenja krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora preko jedne godine, a prema odredbi člana 104. stav 6. KZ zastarelost krivičnog gonjenja nastaje u svakom slučaju kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe i činjenicu da je predmetno krivično delo iz člana 229. stav 1. KZ vršeno do 31.08.2009. godine, kada je okrivljeni trebalo da obračuna i uplati porez na dohodak građana, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupila je 01.09.2015. godine.

Kako je presuda Višeg suda u Prokuplju Kž 294/15 doneta 23.12.2015. godine, dakle u vreme kada je već nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, to je Viši sud u Prokuplju, po pravilnoj primeni zakona bio dužan da u žalbenom postupku preinači prvostepenu presudu i na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP prema okr. M.K. odbije optužbu za produženo krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. u vezi člana 61. KZ. Drugostepeni sud to nije učinio, već je prvostpenu presudu potvrdio i na taj način učinio povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP u vezi člana 103. tačka 6. u vezi člana 104. stav 6. KZ, na štetu okr. M.K.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud, otklanjajući učinjenu povredu zakona, preinačio pravnosnažne presude Osnovnog suda u Prokuplju K 408/14 od 24.08.2015. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 294/15 od 23.12.2015. godine i na osnovu člana 422. tačka 3. ZKP, prema okr. M.K. odbio optužbu za krivično delo iz člana 229. stav 1. u vezi člana 61. KZ, dok je o troškovima krivičnog postupka odlučio u smislu odredbe člana 265. stav 1. ZKP.

Iz iznetih razloga, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučeno je kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                                             Dragiša Đorđević,s.r.