Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 57/22 od 27.04.2022. godine delimičnim usvajanjem žalbi Višeg javnog tužioca u Jagodini i branilaca okrivljenog Miroslava Petrovića, advokata Miloša Cvijića i advokata Filipa Matkovića, preinačena je presuda Višeg suda u Jagodini K 20/21 od 29.09.2021. godine u pogledu pravne kvalifikacije i odluke o krivičnoj sankciji, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog Miroslava Petrovića oglasio krivim zbog krivičnih dela: teška telesna povreda iz člana 121. stav 2. KZ, za koje mu je prethodno utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine, ubistvo u pokušaju iz člana 113. KZ u vezi člana 30. KZ, za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 4 (četiri) godine, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 2 (dve) godine i teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ za koje mu je utvrdio kaznu zatvora u trajanju od 1 (jedne) godine, pa ga je osudio na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) godina i 6 (šest) meseci u koju će mu se na osnovu člana 63. KZ, uračunati vreme provedeno u pritvoru od 25.10.2018. godine do 04.10.2021. godine i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana od 04.10.2021. godine pa do upućivanja okrivljenog u zavod za izvršenje krivičnih sankcija. Žalbe Višeg javnog tužioca u Jagodini i branilaca okrivljenog Miroslava Petrovića, advokata Miloša Cvijića i Filipa Matkovića, u ostalom delu odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog Miroslava Petrovića, advokat Miloš Cvijić i advokat Filip Matković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe,

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu u skladu sa članom 488. stav 1. ZKP te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Branioci okrivljenog Miroslava Petrovića, advokat Miloš Cvijić i advokat Filip Matković, zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP ističući da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne mogu zasnivati.

Kao nezakonite dokaze, po načinu pribavljanja, branioci označavaju „lovačku pušku i šest patrona kalibra 7,67 mm“. Prema navodima zahteva, sudski veštak Vlada Kostić je predmet veštačenja - čaure zatečene na licu mesta, preuzeo od oštećenog VV, koji nije imao odobrenje javnog tužioca ni svog pretpostavljenog, da kao kriminalistički tehničar u PS Despotovac, te dokaze iznese iz policijske stanice. Takvo postupanje sudskog veštaka i oštećenog, po mišljenju branilaca, suprotno je odredbi člana 120. stav 1. i 2. ZKP kojom je, između ostalog, propisano da sudski veštak svoje mišljenje mora da iznese nepristrasno, da organ postupka rukovodi veštačenjem i veštaku pokazuje predmete veštačenja. Oštećeni nikako nije smeo da bude u kontaktu sa predmetom veštačenja, pa je, prema mišljenju odbrane, u konkretnom slučaju dovedena u pitanje ne samo zakonitost pribavljanja spornih čaura, već i svih ostalih dokaza u predmetu, a uz to i nepristrasnost sudskog veštaka koja ne može postojati jer je komunicirao sa oštećenim bez naredbe organa postupka. S obzirom na to da je oštećeni koji je direktno zainteresovan za ishod postupka, jedini imao pristup dokazima sa lica mesta i predmetima koji su privremeno oduzeti, narušena je zakonitost postupka i stvoren visok stepen sumnje u pogledu toga kada, kako i na koji način je rukovano dokazima, pa branioci smatraju da su lovačka puška i šest patrona kalibra 7,67 mm morali biti izdvojeni iz spisa predmeta.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 8, u stavu trećem, četvrtom i petom i na strani 9, u stavu prvom obrazloženja presude drugostepenog suda, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na ove razloge upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branioci okrivljenog zahtev za zaštitu zakonitosti podnose zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 113. KZ, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva u smislu člana 485. stav 4. Međutim, obrazlažući navedenu povredu zakona branioci u zahtevu navode da se iz činjeničnog stanja utvrđenog tokom dokaznog postupka ne može izvesti zaključak da je okrivljeni postupao sa direktnim umišljajem. Ističući da je radi ocene umišljaja okrivljenog nužno precizno utvrditi momenat ispaljenja projektila i pravac njegovog kretanja, branioci u zahtevu analiziraju situaciju prema kojoj je oštećeni statičan nakon ispaljivanja projektila i situaciju u kojoj oštećeni pada na zemlju i tokom pada biva pogođen projektilom, i zaključuju da je povređivanje oštećenog, u konkretnom slučaju, rezultat okolnosti, jer da oštećeni nije pao projektil ga ne bi pogodio iznad levog uha.

Iz iznetih navoda proizilazi da branioci okrivljenog u zahtevu samo formalno označavaju povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok suštinski iznošenjem svoje ocene dokaza i činjeničnih zaključaka o uzročno- posledičnoj vezi između preduzete radnje i povređivanja oštećenog i vinosti okrivljenog, ukazuju na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP. pa se Vrhovni kasacioni sud nije upuštao u razmatranje ove povrede zakona.

Iz iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Miroslava Petrovića, advokata Miloša Cvijića i advokata Filipa Matkovića, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić