Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 7/21 od 16.07.2021. godine odbijene su kao neosnovane žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije, žalba branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Šeperca i zajednička žalba branilaca okrivljenog, advokata Branislava Tapuškovića i advokata Mire Tapušković i potvrđena presuda Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije K Po4 22/19 od 22.02.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branioci okrivljenog AA, advokat Branislav Tapušković i advokat Mira Tapušković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, odredi da se izvršenje pravnosnažne presude odloži odnosno prekine i ukine u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku ili samo odluku po redovnom pravnom leku i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu uz naredbu da se novi postupak održi pred potpuno izmenjenim većem ili preinači u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku tako što će odbiti optužbu ili preinači odluku po redovnom pravnom leku tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe,

- branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šeperac, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439 tačka 1) ZKP sa predlogom da sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, preinači u celini prvostepenu odluku i odluku donetu u postupku po redovnom pravnom leku i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ukine u celini pobijane presude i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog AA, advokat Nebojša Šeperac, u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazima na kojima se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati i to na dokazima koji su pribavljeni sprovođenjem posebnih dokaznih radnji – tajni nadzor komunikacije i simulovani poslovi. Po mišljenju branioca, navedeni dokazi su nezakoniti jer su nezakonite naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu Pov Po4 122/18 kojima su određene i to iz razloga što naredbe nije doneo sudija za prethodni postupak. Prema navodima zahteva, navedene naredbe nije potpisao sudija za prethodni postupak Milan Davidović, koji ih je doneo, već je na mestu za njegov potpis, uz naznaku „za Milan Davidović“, nečitko potpisano drugo lice. Branilac ističe da iz odredbi člana 172. stav 1. i člana 175. stav 1. ZKP i Sudskog poslovnika jasno proizlazi da navedene naredbe može da donese jedino sudija za prethodni postupak, što u konkretnoj situaciji nije slučaj, šta više, iz predmetnih naredbi se ne može utvrditi ni identitet niti svojstvo lica koje ih je potpisalo. Zaključak branioca je da navedene naredbe nisu doneli ni sudija Milan Davidović niti sudija Kristina Despotović, kako to nalazi drugostepeni sud, već nepoznato lice koje nema svojstvo sudije za prethodni postupak iz kog razloga je ceo postupak sprovođenja posebnih dokaznih radnji kompromitovan pa se na tako prikupljenom materijalu ne može zasnivati sudska odluka. Povodom posebne dokazne radnje simulovani poslovi, advokat Nebojša Šeperac, a u zajedničkom zahtevu za zaštitu zakonitosti, advokati Branislav Taušković i Mira Tapušković, ističu da je navedena naredba zloupotrebljena od strane svedoka BB. Branioci su mišljenja da je svedok BB „isprovocirao“ odnosno naveo okrivljenog AA da izvrši krivično delo iz člana 367. stav 1. KZ, što je navedenom naredbom izričito zabranjeno. Na taj način krivično delo se može „isfabrikovati“ svakom čoveku, pa branioci zaključuju da je usled zloupotrebe naredbe, posebna dokazna radnja simulovani poslovi, nezakonita.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 10. u stavu drugom presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 Po1 7/21, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije Pov Po4 br.121/18 i Pov Po4 122/18, obe od 03.07.2018. godine, donete su u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz spisa predmeta proizlazi da je sudija za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije na obrazložene predloge Višeg javnog tužioca u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije Str Pov Ko 127/18 i Str Pov Ko 128/18, oba od 03.07.2018. godine, prema okrivljenom AA izdao naredbu Pov Po4 br.121/18 od 03.07.2018. godine kojom je određeno izvođenje posebne dokazne radnje simulovanog posla i naredbu Pov Po4 122/18 od 03.07.2018. godine kojom je određeno izvođenje posebne dokazne radnje tajni nadzor komunikacije – nadzor i snimanje komunikacije koja se obavlja putem telefona i drugih tehničkih sredstava, nadzor elektronske i druge adrese okrivljenog, zaplena pisama i drugih pošiljki.

Navedene naredbe su izdate prema okrivljenom AA zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. KZ, za koje se u smislu člana 162. tačka 2) ZKP, posebne dokazne radnje mogu odrediti jer se na drugi način nisu mogli prikupiti dokazi ili bi njihovo izvođenje bilo znatno otežano. Viši javni tužilac u Kraljevu, Posebno odeljenje za suzbijanje korupcije je podigao optužnicu Kto Ko 32/19 od 22.03.2019. godine, protiv okrivljenog AA, između ostalog, upravo i zbog postojanja opravdane sumnje da je izvršio krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen pobijanim presudama.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, sve napred izneto ukazuje da su naredba o trajnom nadzoru komunikacije i naredba o zaključenju simulovanog posla donete u skladu sa odredbom člana 161. stav 1. ZKP u vezi člana 162 tačka 2) ZKP i posebnim odredbama koje ih detaljno regulišu odnosno odredbama članova 166. do 170. ZKP u pogledu tajnog nadzora komunikacije i odredbama članova 174. do 177. ZKP u pogledu naredbe o zaključenju simulovanog posla. Okolnost da navedene naredbe nije lično potpisao sudija za prethodni postupak Milan Davidović, na čemu se posebno insistira u zahtevu branioca okrivljnog, advokata Nebojše Šeperca, ne čini nezakonitim navedene naredbe. Ovo iz razloga što je navedene naredbe potpisala Kristina Davidović, kao sudija za prethodni postupak istog suda koja je godišnjim rasporedom određena da zamenjuje sudiju Milana Davidovića pa stoga ne stoje navodi zahteva kojima se potencira da su naredbe potpisane od strane nepoznatog lica, koje nije ovlašćeno za njihovo donošenje.

Osim toga, ne stoje navodi branilaca okrivljenog, advokata Branislava Tapuškovića, Mire Tapušković i Nebojše Šeperca, da je svedok BB „ispovocirao“ odnosno podstrekao okrivljenog na izvršenje krivičnog dela.

Svedok BB je simulovano davanje mita, preduzeo radi obezbeđivanja dokaza, u skladu sa naredbom sudije za prethodni postupak, koja je određena u smislu odredbi članova 174. do 177. ZKP. Prvostepeni i drugostepeni sud su se detaljno bavili utvrđivanjem i opisivanjem načina na koji je okrivljeni primio novac od ovlašćenog lica – svedoka BB i zaključili da on nije vršio podstrekavanje prema okrivljenom. Prema tome, Vrhovni kasacioni sud nalazi da svedok BB tokom izvršenja simulovanog davanja mita nije postupio suprotno odredbi člana 176. stav 3. ZKP iz kog razloga su suprotni navodi zahteva branilaca okrivljenog, advokata Branislava Tapuškovića i Mire Tapušković, ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud nalazi da su naredbe sudije za prethodni postupak Višeg suda u Kraljevu, Posebno odeljenje za borbu protiv korupcije Pov Po4 br.121/18 i Pov Po4 122/18, obe od 03.07.2018. godine, donete su u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, da su stoga zakoniti svi dokazi prikupljeni tokom njihovog sprovođenja i da se na njima, suprotno navodima zahteva branilaca okrivljenog, sudska odluka može zasnivati.

Branilac okrivljenog, advokat Nebojša Šeperac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da krivično delo iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen, nije krivično delo. Prema navodima zahteva, u radnjama okrivljenog nema subjektivnog obeležja krivičnog dela iz člana 367. stav 1. KZ odnosno voljnog elementa za preduzimanje zabranjene radnje jer je okrivljeni podstreknut radnjama svedoka BB da učini navedeno krivično delo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ čini službeno lice koje neposredno ili posredno zahteva ili primi poklon ili drugu korist ili koje primi obećanje poklona ili druge koristi za sebe ili drugog da u okviru svog službenog ovlašćenja ili u vezi sa svojim službenim ovlašćenjem izvrši službenu radnju koju ne bi smelo izvršiti ili da ne izvrši službenu radnju koju bi moralo izvršiti.

Shodno navedenom, radnja izvršenja krivičnog dela iz člana 367. stav 1. KZ određena je alternativno i delo je dovršeno preduzimanjem jedne od tako određenih radnji odnosno radnja krivičnog dela je učinjena zahtevanjem poklona radi preduzimanja službene radnje koja se ne bi smela izvršiti.

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela u izreci prvostepene presude proizlazi da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu opisanim u izreci, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje hteo, kao službeno lice – lekar specijalista interne medicine, zahtevao i primio poklon za sebe da u okviru svog službenog ovlašćenja izvrši službenu radnju koju ne bi smeo izvršiti – sačini izveštaj neistinitog sadržaja u pogledu dijagnoze bolesti, da bi BB pred lekarskom komisijom mogao da zahteva promenu radnog mesta ili ostvarivanje prava na invalidsku penziju. Shodno navedenom, okrivljeni AA izvršio je dve radnje krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. KZ odnosno radnju zahtevanja poklona i radnju primanja poklona, koje su u pogledu vremena, mesta i načina izvršenja detaljno i jasno opisane u izreci prvostepene presude.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljenog AA, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stiču se sva zakonom propisana subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela primanja mita iz člana 367. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim.

Vrhovni kasacioni sud, nalazi da je za postojanje povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP od značaja je činjenični opis dela iz sudske odluke odnosno da li je okrivljeni svojim radnjama ostvario sva zakonska obeležja krivičnog dela u pitanju i da li postoji neki od zakonom propisanih osnova koji isključuju protivpravnost ili krivicu. Prema tome, pitanje „podstrekavanja“ eventualno se može postavljati u kontekstu bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, što su branioci okrivljenog jednim delom i učinili, a Vrhovni kasacioni sud prethodno obrazložio i ocenio da podstrekavanja u smislu odredbe člana 176. stav 3. ZKP, nije bilo.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljenog, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP pa su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Nebojše Šeperca, neosnovani.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povrede odredaba krivičnog postupka iz 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahteve odbio kao neosnovane.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić