Istom presudom, obavezan je okrivljeni Uroš Knežević da plati troškove krivičnog postupka nastale pred Višim javnim tužiocem u Somboru u iznosu od 118.560,12 dinara, troškove krivičnog postupka koji su nastali pred sudom u iznosu od 152.751,00 dinara, kao i paušal u iznosu od 10.000,00 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Navedenom presudom u stavu II izreke, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 2) ZKP, okrivljeni Uroš Knežević oslobođen je od optužbe da je izvršio krivično delo ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 214/24 od 05.06.2024. godine, usvajanjem zajedničke žalbe branilaca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Nemanje Aleksića i Petra Matkovića, u delu odluke o uračunavanju vremena provedenog na zadržavanju, preinačena je presuda Višeg suda u Somboru K 12/23 od 14.12.2023. godine, tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu okrivljenom Urošu Kneževiću u jedinstvenu kaznu zatvora od 3 godine i 8 meseci na koju je osuđen prvostepenom presudom na osnovu odredbe člana 63. stav 1. KZ, uračunao vreme provedeno na zadržavanju, vreme provedeno u pritvoru i vreme provedeno na izdržavanju mere zabrane napuštanja stana počev od 03.01.2023. godine pa nadalje, dok su zajednička žalba branilaca okrivljenog u preostalom delu i žalba Višeg javnog tužioca u Somboru, kao i žalbe branilaca okrivljenog, odbijene kao neosnovane i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Uroša Kneževića:

- advokat Goran Karadarević, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) i 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud u smislu člana 488. stav 3. ZKP odredi da se izvršenje pravnosnažnih presuda odloži, odnosno prekine, a da pobijane presude ukine;

- advokati Nemanja Aleksić i Petar Matković, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud u smislu člana 488. stav 2. ZKP obavesti branioca o sednici veća, a da u skladu sa stavom 3. tog člana, odredi da se izvršenje pravnosnažnih presuda odloži, odnosno prekine, kao i da ukine pobijane presude ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom ili drugostepenom sudu, uz nalog da se izvrši obavezna promena postupajućih veća ili da preinači drugostepenu presudu, usvoji žalbe okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude i da donese oslobađajuću presudu.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Gorana Karadarevića, Nemanje Aleksića i Petra Matkovića su neosnovani u delu koji se odnosi na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zahtev branioca okrivljenog, advokata Gorana Karadarevića je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a zahtev branilaca okrivljenog, advokata Nemanje Aleksića i Petra Matkovića je neosnovan u delu u kome se odnosi na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, dok su ostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog nedozvoljeni, odnosno nemaju zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, branilac okrivljenog Uroša Kneževića, advokat Goran Karadarević ističe da je sudija Slobodan Velisavljević morao biti izuzet prilikom donošenja drugostepene presude, jer je u više navrata donosio odluke povodom pritvora prema okrivljenom i to rešenjima Kž2 528/23 od 10.04.2023. godine, Kž2 1738/23 od 15.11.2023. godine i Kž2 1229/23 od 16.08.2023. godine, pa je njegovo postupanje u kontrolama pritvora dovelo u pitanje njegovu pristrasnost u donošenju meritorne odluke.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 528/23 od 10.04.2023. godine doneto u veću sastavljenom od sudija Snježane Leković, predsednika veća, Dragoljuba Vujasinovića i Slobodana Velisavljevića, članova veća i da je tim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Uroša Kneževića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv 82/23 od 29.03.2023. godine, sa obrazloženjem da je prvostepeni sud pravilno postupio kada je okrivljenom Urošku Kneževiću produžio pritvor iz razloga predviđenih odredbom člana 211. stav 1. tačka 3) i 4) ZKP, jer je okrivljeni Uroš Knežević osnovano sumnjiv da je izvršio krivična dela ubistvo u pokušaju iz člana 113. u vezi člana 30. KZ, izazivanje opšte opasnosti iz člana 278. stav 4. u vezi stava 1. i 3. KZ i nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 4. u vezi stava 1. KZ, a da iz izvoda iz KE proizilazi da je okrivljeni ranije osuđivan na zatvorsku kaznu zbog izvršenja krivičnog dela sa elementima nasilja, zbog čega navedene okolnosti u svojoj sveobuhvatnosti predstavljaju osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni boravkom na slobodi u kratkom vremenskom periodu mogao da ponovi krivična dela, pa je produženje pritvora okrivljenom, u smislu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3. ZKP, nužno. U obrazloženju se dalje navodi da, s obzirom da je okrivljeni Uroš Knežević osnovano sumnjiv da je izvršio krivično dela za koja su zaprećene kazne zatvora preko 10 godina, a način izvršenja tih krivičnih dela doveo do uznemirenja javnosti – jer je dana 03.01.2023. godine na javnom mestu u centru Sombora na glavnoj ulici nakon što je zajedno sa oštećenim izašao iz lokala, iz pojasa izvadio pištolj koji je neovlašćeno držao i nosio i istog ispalio jedan metak u pravcu oštećenog AA, pored koga se nalazio oštećeni BB, pri čemu se na tom mestu, u svakom trenutku, nalazi veći broj ljudi to predstavljaju okolnosti koje su dovele do uznemirenja javnosti, koje uznemirenje još uvek traje i dalje je takvog intenziteta da može ugroziti nesmetano i pravično vođenje krivičnog postupka, pa je produženje pritvora prema okrivljenom u smislu člana 211. stav 1. tačka 4) ZKP nužno, a po nalaženju suda, produženje pritvora prema okrivljenom je jedina mera koja obezbeđuje nesmetano vođenje krivičnog postupka, a ista svrha se ne može ostvariti drugom merom predviđenom zakonom.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1229/23 od 16.08.2023. godine doneto u veću sastavljenom od sudija Slobodana Velisavljevića, predsednika veća, Borivoja Papa i Igora Bursaća, članova veća i da je tim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Uroša Kneževića izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv 177/23 od 28.07.2023. godine, kojim je prema ovom okrivljenom produžen pritvor na osnovu odredbe člana 211. stav 1. tačka 3) ZKP, koje rešenje sadrži identične razloge za opravdanost produženja pritvora po tom zakonskom osnovu u odnosu na one koje su izneti u obrazloženju rešenja Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 528/23 od 10.04.2023. godine.

Iz spisa predmeta proizilazi da je rešenje Apelacionog suda u Novom Sadu Kž2 1738/23 od 15.11.2023. godine doneto u veću sastavljenom od sudija Slobodana Velisavljevića, predsednika veća, Miroslava Alimpića i Tatjane Šunjka, članova veća, i da je tim rešenjem odbijena kao neosnovana žalba Višeg javnog tužioca u Somboru izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Somboru Kv 264/23 od 08.11.2023. godine, kojim je usvojen predlog branioca okrivljenog i okrivljenom Urošu Kneževiću ukinut pritvor i istovremeno mu je na osnovu člana 208. i 209. ZKP, određena mera zabrane napuštanja stana u kojem okrivljeni stanuje u ..., ulica ..., uz primenu elektronskog nadzora. U obrazloženju tog rešenja se navodi da je prvostepeni sud pravilno ocenio da u konkretnom slučaju još uvek postoje osobite okolnosti koje ukazuju da bi okrivljeni u kratkom vremenskom periodu mogao ponoviti krivična dela za koja je osnovano sumnjiv u ovom krivičnom postupku, obzirom na raniji život okrivljenog, odnosno da je ranije pravnosnažno osuđivan i da je prilikom izvršenja predmetnih krivičnih dela za koje je osnovano sumnjiv iskazao drskost i bezobzirnost, ali da je intenzitet tih okolnosti usled proteka vremena i dosadašnjeg boravka u pritvoru oslabio u takvoj meri da se opasnost od ponavljanja krivičnog dela može obezbediti primenom blaže mere koja je određena od strane prvostepenog suda.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je da svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i optužbama protiv njega.

U cilju očuvanja standarda nezavisnog i nepristrasnost suda i prava na pravično suđenje, garantovanih odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije i članom 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, u Zakoniku o krivičnom postupku odredbom člana 37. propisani su razlozi za izuzeće sudija.

Odredbom člana 37. stav 1. tačka 1)-4) ZKP, previđene su situacije u kojima se sudija ili sudija porotnik mora obavezno izuzeti od vršenja sudijske dužnosti u određenom predmetu, zbog određenog odnosa i povezanosti sudije sa učesnicima u postupku ili zbog prethodnog postupanja u istom krivičnom predmetu, pa je tako u tački 4) propisano da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak, ako ovim zakonikom nije drugačije propisano.

Apsolutno bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP postoji, ako je u određenom krivičnom predmetu u suđenju na glavnom pretresu učestvovao sudija koja je morao biti izuzet od vršenja sudijske dužnosti, što se odnosi, između ostalog i na razlog što je u istom predmetu učestvovao u potvrđivanju optužnice – član 37. stav 1. tačka 4) ZKP.

Odredbom člana 210. do 216. ZKP propisano je da odlučivanje o pritvoru podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u koje spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo, pa je tako odredbom člana 211. stav 1. ZKP, propisano da se pritvor može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo.

Odredbom člana 208. i 209. Zakonika o krivičnom postupku propisani su uslovi za određivanje zabrane napuštanja stana, kao i način odlučivanja o toj meri ukoliko postoje okolnosti predviđene u članu 211. stav 1. tačka 1), 3) i 4) tog zakonika, o čemu odlučuje sud na predlog javnog tužioca, a posle potvrđivanja optužnice i po službenoj dužnosti.

Odredbom člana 2. tačka 18) ZKP, propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Vrhovni sud je, ocenjujući iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Gorana Karadarevića, kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, pored ustavnih i zakonskih odredbi, imao u vidu i dosadašnju praksu Evropskog suda za ljudska prava, koja se inicijalno zasnivala na objektivnoj koncepciji zasnovanoj na strogoj razdvojenosti funkcije gonjenja, istrage i suđenja, pa sve do koncepcije koja je više subjektivna, jer pretpostavlja analizu okolnosti konkretnog slučaja, u kojem se rešava pitanje poštovanje razdvojenosti navedenih funkcija.

Po nalaženju Vrhovnog suda, učestvovanje sudije u odlučivanju o pritvoru ili o meri zabrane napuštanja stana, u istom predmetu, po pravilu, ne predstavlja razlog za njegovo obavezno izuzeće prilikom odlučivanja o krivici istog okrivljenog, već postojanje predubeđenja kao razloga za njegovo izuzeće zavisi od toga da li je prilikom donošenja odluke o pritvoru, zauzeo jasan stav o krivici okrivljenog, a što predstavlja faktičko pitanje koje se procenjuje u svakom pojedinačnom predmetu.

Osnovana sumnja se ne može upodobiti kvalitetu sumnje koji je potreban da bi se optužnica protiv okrivljenog potvrdila, jer je za tu procesnu radnju potreban veći stepen sumnje – opravdana sumnja.

Iz navedenih razloga, obzirom da sudija Slobodan Velisavljević nije ni konstatovao postojanje opravdane sumnje, već samo postojanje osnovane sumnje, Vrhovni sud je našao da ovaj sudija nije značajnije izrazio stav u pogledu krivice okrivljenog koji bi doveo u sumnju njegovu nepristrasnost u odnosu na kasnije meritorno odlučivanje.

Imajući u vidu odredbu člana 6. stav 1. Evropske konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, član 32. Ustava RS, praksu Evropskog suda za ljudska prava, kao i praksu Vrhovnog kasacionog suda, Vrhovni sud je našao da učešćem u donošenju drugostepene presude sudije Slobodana Velisavljevića nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, a navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Gorana Karadarevića, ocenjeni su kao neosnovani.

Branioci okrivljenog Uroša Kneževića, advokati Goran Karadarević, Nemanja Aleksić i Petar Matković u zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, navodeći da je prvostepeni sud prekoračio optužbu, tako što je na potpuno drugačiji način u odnosu na optužnicu (koja tokom postupka nije menjana) iskonstruisao događaj i u izreku presude, za razliku od navoda optužnice, dodao novu ključnu činjenicu - da je okrivljeni „izazvao opasnost za život i telo većeg broja ljudi, pa i oštećenih AA i BB“. U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Gorana Karadarevića navodi se da je optužnica prekoračena i na taj način što je u pogledu krivičnog dela pokušaj ubistva iz člana 113. KZ za koje je okrivljeni oslobođen od optužbe, a okrivljeni je doveden u nepovoljniji položaj time što je oslobođen od optužbe da je pored AA, što mu je stavljeno na teret optužnicom, pokušao da liši života i okrivljenog BB, što mu nije ni bilo stavljeno na teret.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog Uroša Kneževića, advokati Goran Karadarević, Nemanja Aleksića i Petar Matković navode da se pobijane presude zasnivaju na dokazu koji je pribavljen suprotno odredbama Zakonika o krivičnom postupku i to članu 147. i 152. ZKP – na snimcima video nadzora sa objekata koji su se nalazili u blizini mesta na kome se odigrao kritični događaj i to bez naredbe o pretresanju prethodno oduzetih uređaja sudije za prethodni postupak, zbog čega je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Kneževića, Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na iste povrede krivičnog zakona sa istovetnim obrazloženjem odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio ove žalbene navode neosnovanim i o tome u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, na strani 4. stav 5. i strani 5. stav 1. a u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na strani 5. stav 2. i 3. i strani 6. stav 1, obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne, te na ove razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP i upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Nemanje Aleksića i Petra Matkovića, ukazuje se da je sud protivno zakonu koristio audio snimak telefonskog razgovora VV u kome je ona policijskom dispečeru prijavila događaj od 03.01.2023. godine, ispred lokala „...“, koji je nezakonito reprodukovan na glavnom pretresu iz čega je sud izveo zaključak da se predmetni događaj odigrao na način kako je to predstavilo tužilaštvo. U zahtevu se dalje navodi, da su policijski službenici GG i DD saslušani na okolnosti koje im je svedok ĐĐ rekao prilikom uviđaja održanog 07.07.2023. godine (navedeni svedok je kasnije saslušan u toku postupka), a što nije u skladu sa odredbama ZKP, pa je na navedeni način pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizilazi da su na glavnom pretresu pred Višim sudom u Somboru u predmetu K 12/23 dana 12.10.2023. godine saslušani svedoci ĐĐ, GG, DD, da su policijski službenici GG i DD, upozoreni i smislu člana 95. i 96. ZKP i da su u svojim iskazima izneli svoja neposredna opažanja prilikom vršenja službene dužnosti, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog, advokata Nemanje Aleksića i Petra Matkovića od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani. Nadalje, na istom glavnom pretresu saslušan je svedok VV, nakon što je pušten audio snimak sa automata u dežurnoj službi 192, na kome se čuje da je ona prijavila pucnjavu u kafe „...“, da se predstavila i da je rekla ko je pucao, kao i da je svedok na glavnom pretresu izjavila da je čula snimak i da je ona to prijavila. Po nalaženju Vrhovnog suda potvrda od strane svedoka VV da je na audio snimku njen glas i da je ona prijavila događaj predstavlja deo iskaza ovog svedoka koji je u svemu u skladu sa zakonom saslušan na glavnom pretresu, pa su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Nemanje Aleksića i Petra Matkovića kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Branioci okrivljenog Uroša Kneževića, advokati Nemanja Aleksić i Petar Matković u zahtevu za zaštitu zakonitosti, kao razlog podnošenja navode i povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer sud prilikom odlučivanja nije pravilno tumačio odredbu člana 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, koji se primenjuje i na lica koja su krivično delo učinila kao mlađi punoletnici, s obzirom da kalendarski uzrast nije uvek u korelaciji sa mentalnim uzrastom, odnosno duševnom zrelošću, naročito što je na glavnom pretresu veštak dr Marija Panić precizirala da je duševna zrelost okrivljenog u vreme izvršenja krivičnog dela bila na nivou od 18,5 godina, te da se njegove osobine ličnosti još uvek formiraju.

Odredbom člana 41. stav 1. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, propisano je da učiniocu koji je kao punoletan izvršio krivično delo, a u vreme suđenja nije navršio 21 godinu, sud može izreći bilo koju meru posebnih obaveza, meru pojačanog nadzora od strane organa starateljstva ili meru upućivanja u vaspitno –popravni dom ako se, s obzirom na obeležja njegove ličnosti i okolnosti pod kojima je delo učinio, može očekivati da će se ovim vaspitnim merama postići svrha koja bi se ostvarila izricanjem kazne, dok je stavom 2. istog člana propisano da mlađem punoletnom licu kome je izrečena vaspitna mera sud može pod uslovima predviđenim ovim zakonom izreći odgovarajuću meru bezbednosti.

Iz spisa predmeta proizilazi da je okrivljeni Uroš Knežević rođen ...2002. godine, a da je krivično delo za koje je pobijanim presudama oglašen krivim izvršio dana 03.01.2023. godine – dakle u 21. godini života, pa bi se u njegovom slučaju mogao primeniti član 41. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica pod određenim uslovima, međutim, kako to predstavlja samo mogućnost, ali ne i obavezu suda u svakom konkretnom slučaju, Vrhovni sud je iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog kojima se na navedeni način ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, ocenio kao neosnovane.

U zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Gorana Karadarevića, Nemanje Aleksića i Petra Matkovića, ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, navodima da na strani okrivljenog kritičnom prilikom nije postojao umišljaj, namera, svest i volja, a u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Uroša Kneževića, advokata Gorana Karadarevića ukazuje se i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP koja je učinjena na taj način što je tužilaštvo okrivljenog teretilo da je imao nameru da liši života oštećenog, dakle za postojanje subjektivnog elementa krivičnog dela koji odgovara direktnom umišljaju, ali i da je istom radnjom izazvao opasnost za život i telo većeg broja ljudi, a da za to krivično delo nije utvrđena konkretna opasnost.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iznetim navodima zahteva, iako su u tom delu podneti iz formalno dozvoljenih razloga – povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, suštinski se osporava utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi (član 440. ZKP), a što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud zahteve u tom delu ocenio kao nedozvoljene.

Branioci okrivljenog Uroša Kneževića, advokati Nemanja Aleksić i Petar Matković u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističu i da sud, odlučujići o vrsti i visini krivične sankcije nije dao dovoljan značaj olakšavajućim okolnostima, pre svega mladim godinama okrivljenog i činjenici da je on nezrela ličnost još u fazi formiranja i razvoja, niti je tim okolnostima dao značaj osobito olakšavajućih okolnosti, na koji način se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branioci okrivljenog Uroša Kneževića, advokati Nemanja Aleksić i Petar Matković u zahtevu za zaštitu zakonitosti izneli su sopstevenu ocenu dokaza – iskaza svedoka i veštačenja (član 440. ZKP), a zahtevom se ukazuje i na povredu člana 395. ZKP, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom dozvoljene razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtev u tom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branioci okrivljenog Uroša Kneževića, advokati Nemanja Aleksić i Petar Matković su zahtev za zaštitu zakonitosti podneli i zbog povreda zakona iz člana 441. stav 3. i 4. ZKP, međutim, kako branioci u obrazloženju zahteva uopšte ne ukazuju u čemu se navedene povrede zakona sastoje, to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačno povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, s obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP, kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP, u delu u kome su zahtevi odbijeni kao neosnovani, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u delu u kome su zahtevi odbačeni.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                         Gordana Kojić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Milanka Ranković