Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu označava bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i istu obrazlaže tako što navodi da su nižestepeni sudovi svoje presude zasnovali na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, a bez kojih dokaza ne bi bila doneta ista presuda. Kao nezakoniti dokaz označava sporazum o priznanju krivičnog dela SK 405/19 od 24.12.2019. godine, zaključen između javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu i BB kao okrivljenog, ističući da lice koje je zaključilo sporazum o priznanju krivičnog dela, u konkretnom slučaju BB, nije imao obavezu da govori istinu.

Naime, odredba člana 405. ZKP omogućava sudu da na glavnom pretresu izvede dokaze putem uvida ili čitanja sadržine pismena i snimaka.

Prema odredbi člana 16. stav 1. ZKP sudske odluke se ne mogu zasnivati na dokazima koji su neposredno ili posredno, sami po sebi, ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa Ustavom, ovim zakonikom, drugim zakonom ili opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima, osim u postupku koji se vodi zbog pribavljanja takvih dokaza, dok je članom 84. stav 1. ZKP propisano da dokazi koji su pribavljeni protivno članu 16. stav 1. tog zakonika (nezakoniti dokazi) ne mogu biti korišćeni u krivičnom postupku.

Prema članu 438. stav 2. tačka 1) ZKP bitna povreda odredaba krivičnog postupka postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama tog zakonika ne može zasnivati, dakle, za postojanje ove bitne povrede odredaba krivičnog postupka, nužno je da je sudska odluka zasnovana na dokazu koji je sam po sebi ili prema načinu pribavljanja u suprotnosti sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz pobijanih presuda, kao i iz spisa predmeta proizilazi da, je prvostepeni sud u toku dokaznog postupka, pored ostalog, izvršio uvid u sporazum o priznanju krivičnog dela Kt 4771/19 – Sk 405/19 od 24.12.2019. godine zaključen između javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu i okrivljenog BB iz koga je utvrđeno da je dana 24.12.2019. godine okrivljeni BB u prisustvu branioca zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela sa zamenikom Drugog OJT u Beogradu zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u saizvršilaštvu iz člana 213. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, kao i da su se zamenik javnog tužioca i okrivljeni saglasili da se okrivljeni oglasi krivim zbog navedenog krivičnog dela i osudi na kaznu zatvora u trajanju od 7 meseci.

Naime, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, sporazum o priznanju krivičnog dela Kt 4771/19 – Sk 405/19 od 24.12.2019. godine zaključen između javnog tužioca Drugog OJT u Beogradu i okrivljenog BB, jeste dokaz koji je sud izveo na glavnom pretresu i isti je bio predmet ocene od strane prvostepenog suda, samo u pogledu formalnih uslova vezanih za taj sporazum, a ne u pogledu priznanja krivičnog dela okrivljenog BB, niti su iz navedenog sporazuma utvrđivane činjenice vezane za postojanje, odnosno nepostojanje krivičnog dela koje se okrivljenom AA stavlja na teret.

Imajući u vidu navedeno, Vrhovni kasacioni sud nalazi da pravnosnažne presude nisu zasnovane na nezakonitom dokazu, te stoga nisu donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog čega su suprotni navodi podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjeni neosnovanim.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti. Međutim, istaknutu povredu zakona branilac obrazlaže navodima kojima osporava činjenična utvrđenja suda u pogledu postojanja umišljaja kod okrivljenog i neotklonjive zablude, čime zapravo ukazuje na povredu iz člana 440. ZKP.

Nadalje, kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog navodi bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP isticanjem da su razlozi presude nejasni i suprotni izreci, dok je jasna analiza dokaza izostala.

Kako bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i povreda člana 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatranje ovih navoda, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                       Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                   Radmila Dragičević Dičić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić