U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Milene Rašić, predsednika veća, Dubravke Damjanović, Gordane Kojić, Aleksandra Stepanovića i Tatjane Vuković, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Živana Jeremića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-503/19 od 10.11.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 324/23 od 06.06.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 16.10.2023. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

Delimično se USVAJA zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Živana Jeremića, u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, pa se PREINAČUJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-503/19 od 10.11.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 324/23 od 06.06.2023. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, tako što Vrhovni sud protivpravne radnje okrivljenog AA bliže opisane u izreci prvostepene presude, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, pravno kvalifikuje kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine), dok se zahtev branioca okrivljenog u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) Zakonika o krivičnom postupku ODBIJA kao neosnovan, a u preostalom delu se zahtev ODBACUJE.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-503/19 od 10.11.2022. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 8 (osam) meseci koja će se izvršiti tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje, bez primene elektronskog nadzora i to tako da prostorije u kojima stanuje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju preko 6 časova ili dva puta u trajanju do 6 časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, te je okrivljeni istovremeno osuđen i na novčanu kaznu u određenom iznosu od 100.000,00 (stohiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini sud će novčanu kaznu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti 1 dan kazne zatvora.

Istom presudom od okrivljenog je oduzeta imovinska korist pribavljena izvršenjem krivičnog dela, te je određeno da se okrivljeni obavezuje da uplati iznos od 7.459.944,26 dinara u korist budžeta Republike Srbije u roku od 3 meseca od pravnosnažnosti presude. Okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati Osnovnom javnom tužilaštvu u Kragujevcu iznos od 36.467,15 dinara, a sudu iznos od 176.869,72 dinara, te da na ime paušala isplati sudu iznos od 20.000,00 dinara, a sve u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 324/23 od 06.06.2023. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i branioca okrivljenog AA, pa je potvrđena presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-503/19 od 10.11.2022. godine.

Branilac okrivljenog AA - advokat Živan Jeremić podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv drugostepene presude Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 324/23 od 06.06.2023. godine, s tim što iz sadržine zahteva proizilazi da se pobijaju obe pravnosnažne presude, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) i člana 441. stav 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev, te da ukine presudu Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 324/23 od 06.06.2023. godine i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je delimično osnovan i to u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, a u preostalom delu su ispunjeni uslovi za odbačaj zahteva (član 487. stav 1. tačka 3. ZKP).

Naime, osnovano se u podnetom zahtevu branioca okrivljenog AA ukazuje da je donošenjem pobijane pravnosnažne presude, kojom je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1.KZ, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP. Ovo sa razloga jer su nižestepeni sudovi u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe nepravilno primenili odredbu člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te odredbe člana 5. KZ vezane za vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, budući da su krivičnopravne radnje okrivljenog pravno kvalifikovali po izmenama Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu nakon vremena izvršenja krivičnog dela, a koje izmene u konkretnom slučaju nisu povoljnije po okrivljenog od Krivičnog zakonika koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela.

Odredbom člana 5. stav 1. KZ je propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, a stavom 2. istog člana propisano je da ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Iz spisa predmeta proizilazi da je u konkretnom slučaju okrivljenom optužnim aktom Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu KTO.br.344/19 od 15.05.2019. godine, izmenjenim na glavnim pretresima od 25.12.2019. godine i od 07.10.2020. godine, stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to u periodu od 01.01.2017. godine do 24.03.2017. godine i za ovo krivično delo je okrivljeni oglašen krivim pobijanom pravnosnažnom presudom, s tim što iz obrazloženja pobijanih presuda proizilazi da je prvostepeni sud primenio Krivični zakonik objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.03.2018. godine, a drugostepeni sud Krivični zakonik objavljen u „Službenom glasniku Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, koji je stupio na snagu dana 01.12.2019. godine.

Po nalaženju Vrhovnog suda, oglašavajući okrivljenog krivim za krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, nižestepeni sudovi su povredili navedenu odredbu i odredbu člana 5. KZ koja se odnosi na vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, a kako to osnovano u podnetom zahtevu ističe branilac okrivljenog. Naime, nižestepeni sudovi su u konkretnom slučaju nepravilno primenili izmene Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu nakon vremena izvršenja krivičnog dela i to prvostepeni sud izmene Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu dana 01.03.2018. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine), a drugostepeni sud poslednje izmene Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu dana 01.12.2019. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine), umesto da pravilnom primenom odredbe člana 5. stav 1. KZ primene Krivični zakonik koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine) i protivpravne radnje okrivljenog AA koje su bliže opisane u izreci pobijane pravnosnažne presude pravno kvalifikuju kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Ovo imajući u vidu da između odredbe člana 229. KZ koja je važila u vreme izvršenja krivičnog dela i odredbe člana 225. KZ koja je stupila na snagu dana 01.03.2018. godine, postoji jasan pravni kontinuitet inkriminacije, obzirom da su bitna obeležja osnovnog oblika krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ i njegovih kvalifikovanih oblika sadržana u krivičnom delu sa potpuno identičnim zakonskim nazivom i to u krivičnom delu poreska utaja iz člana 225. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, broj 94/2016 od 24.11.2016. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.03.2018. godine) i u njegovim kvalifikovanim oblicima, te imajući pri tome u vidu da izmene Krivičnog zakonika koje su stupile na snagu dana 01.03.2018. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 94/2016) i poslednje izmene Krivičnog zakonika koje su važile u vreme donošenja pobijanih pravnosnažnih presuda („Službeni glasnik RS“, broj 35/2019 od 21.05.2019. godine, sa stupanjem na snagu dana 01.12.2019. godine) i kojima je propisano krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, u pogledu predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju nisu blaže po okrivljenog u odnosu na Krivični zakonik („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine) koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela i kojim je propisano krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ i to niti u pogledu kruga lica koja mogu biti izvršioci ovog krivičnog dela, niti u pogledu propisanih radnji izvršenja pošto se navedenim izmenama inkriminiše isto ponašanje kao i pre izmena i dopuna Krivičnog zakonika, a takođe ni u pogledu visine zaprećene kazne budući da je za kvalifikovani oblik krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. stav 2. po izmenama Krivičnog zakonika objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 94/2016 propisana istovetna kazna i to kazna zatvora u trajanju od 1 do 8 godina i novčana kazna, dok je poslednjim izmenama Krivičnog zakonika objavljenim u „Službenom glasniku RS“, broj 35/2019 za navedeno krivično delo propisan viši posebni zakonski minimum zaprećene kazne i to kazna zatvora u trajanju od 2 do 8 godina i novčana kazna, a osim toga odredbom člana 66. stav 2. KZ je propisano da se za krivična dela za koja se može izreći kazna zatvora u trajanju od osam godina ili teža kazna ne može izreći uslovna osuda, pa stoga u konkretnom slučaju nema mesta primeni instituta blažeg zakona iz člana 5. stav 2. KZ, a kako su to nepravilno učinili nižestepeni sudovi. Vrhovni sud je prilikom odlučivanja imao u vidu da je izmenama Krivičnog zakonika povećana visina obaveze čije se plaćanje izbegava i kod osnovnog oblika krivičnog dela poreska utaja i kod njegovih kvalifikovanih oblika, ali nalazi da kako je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da ukupan iznos utajenog poreza iznosi 7.459.944,26 dinara, to stoga dodatni kriterijum za primenu člana 5. KZ i to visina obaveze čije se plaćanje izbegava, u konkretnom slučaju nije od bitnog uticaja za drugačije odlučivanje, imajući u vidu da bi protivpravne radnje okrivljenog predstavljale kvalifikovani oblik krivičnog dela poreska utaja iz stava 2, prema svim navedenim izmenjenim krivičnim zakonima.

Sa iznetih razloga, nalazeći da se osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Živana Jeremića ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, to je Vrhovni sud u ovom delu usvojio kao osnovan podneti zahtev, te je otklonio napred navedenu povredu krivičnog zakona preinačenjem pobijanih pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-503/19 od 10.11.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 324/23 od 06.06.2023. godine u pogledu pravne kvalifikacije dela, primenjujući zakon važeći u vreme izvršenja krivičnog dela u smislu člana 5. stav 1. KZ, tako što je protivpravne radnje okrivljenog AA, bliže opisane u izreci prvostepene presude, za koje je pravnosnažno oglašen krivim, po pravilnoj primeni zakona pravno kvalifikovao kao krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 2. u vezi stava 1. KZ („Službeni glasnik Republike Srbije“, broj 72/2009 od 03.09.2009. godine, sa stupanjem na snagu dana 11.09.2009. godine). Vrhovni sud je imao u vidu da konkretna povreda zakona nije od uticaja na krivičnu sankciju, te da izmena pravne ocene ne zahteva preispitivanje pravilnosti primene zakona u tom pravcu.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP.

Naime, neosnovano se, po oceni ovoga suda, u podnetom zahtevu branioca okrivljenog ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, isticanjem da je odlukom o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog i obavezivanjem okrivljenog da u korist budžeta Republike Srbije uplati iznos od 7.459.944,26 dinara sud povredio odredbe članova 91. i 92. KZ, obzirom da je navedenim odredbama propisano oduzimanje imovinske koristi pribavljene izvršenjem krivičnog dela, a krivično delo poreska utaja iz člana 225. KZ, za čije izvršenje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim, ne podrazumeva pribavljanje imovinske koristi, pa stoga po stavu branioca u konkretnom slučaju ne postoji bilo kakvo sticanje imovinske koristi na strani okrivljenog iz budžeta Republike Srbije, koje bi za posledicu moglo imati vraćanje pribavljene imovinske koristi, a pored toga, nezavisno od krivičnog postupka, pred poreskim organom u upravnom postupku se sprovodi naplata utvrđene poreske obaveze. Isti navodi zahteva bili su istaknuti u žalbi branioca okrivljenog AA - advokata Živana Jeremića, te su bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu koji je u ovom krivičnom postupku postupao u drugom stepenu po žalbama izjavljenim protiv prvostepene presude Osnovnog suda u Kragujevcu 4K-503/19 od 10.11.2022. godine. Apelacioni sud u Kragujevcu kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i o tome na stranama 5 i 6 drugostepene presude Kž1 324/23 od 06.06.2023. godine izneo razloge, koje Vrhovni sud prihvata kao pravilne, te u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na te razloge i upućuje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA u preostalom delu je odbačen, jer nema propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u preostalom delu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog njegovog podnošenja navodi i povredu zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom.

Međutim, kako branilac okrivljenog dalje u obrazloženju zahteva ne ukazuje u čemu se konkretno sastoji povreda zakona iz člana 441. stav 3. ZKP, to je stoga Vrhovni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (člana 485. stav 1. tačka 1. ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje.

Sa iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Živana Jeremića delimično usvojio i to u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u odnosu na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP odbio kao neosnovan i to na osnovu odredbe člana 491. tačka 1) ZKP, a u preostalom delu zahtev branioca okrivljenog je odbacio na osnovu člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                      Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin, s.r.                                                                                                          Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić