U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Miroljuba Tomića, predsednika veća, Tatjane Vuković, Slobodana Velisavljevića, Gordane Kojić i Bojane Paunović, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Marka Jovanovića i dr, zbog krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Jovanovića - advokata Duška Vilotijevića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-123/19 od 07.11.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1- 153/23 od 05.07.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 01.10.2024. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovan, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Marka Jovanovića - advokata Duška Vilotijevića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-123/19 od 07.11.2022. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-153/23 od 05.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-123/19 od 07.11.2022. godine u stavu I okrivljeni Marko Jovanović, pored ostalih, oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine u kooju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 11.01.2019. do 20.02.2019. godine i od 10.03.2020. do 06.04.2020. godine i novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara, koju je dužan da plati u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku, sud će zameniti novčanu kaznu kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora. Odlučeno je o troškovima krivičnog postupka i imovinskopravnom zahtevu oštećenog, a kako je to bliže opredeljeno u stavu prvom izreke prvostepene presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-153/23 od 05.07.2023. godine delimično je usvojena žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i presuda Osnovnog suda u Kragujevcu 9K-123/19 od 07.11.2022. godine preinačena samo u delu odluke o kazni zatvora, tako što je Apelacioni sud okrivljenog Marka Jovanovića, pored ostalih, zbog izvršenja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim osudio na kaznu zatvora u trajanju od tri godine u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 11.01.2019. do 20.02.2019. godine i od 10.03.2020. do 06.04.2020. godine i zadržao kao pravilno utvrđenu novčanu kaznu od 200.000,00 dinara, a koju je dužan da plati u roku od 90 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini u ostavljenom roku ista će biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne sud odrediti jedan dan kazne zatvora, dok je u preostalom delu žalba Osnovnog javnog tužioca u Kragujevcu i žalba branioca okrivljenih AA, Marka Jovanovića i BB – advokata Duška Vilotijevića odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Marka Jovanovića - advokat Duško Vilotijević, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovnu odluku ili iste preinači i okrivljenog Marka Jovanovića oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1.ZKP i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog Marka Jovanovića kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP koju obrazlaže navodima da je prvostepeni sud našao da se radi o krivičnom delu, iako se u konkretnom slučaju radi o građansko-pravnoj stvari.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo prevara iz člana 208. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist dovede koga lažnim prikazivanjem ili prikrivanjem činjenica u zabludu ili ga održava u zabludi i time ga navede da na štetu svoje ili tuđe imovine nešto učini ili ne učini. Teži oblik ovog krivičnog dela iz stava 4. postoji onda kada je delom iz stava 1. i 2. pribavljena imovinska korist ili naneta šteta u iznosu koji prelazi 1.500.000,00 dinara.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizlazi da su okrivljeni Marko Jovanović, AA i BB u vremenskom periodu od neutvrđenog dana 2014. godine do 05.06.2014. godine u ..., po prethodnom dogovoru i zajedničkim delovanjem u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, lažnim prikazivanjem činjenica doveli u zabludu oštećenog VV i time ga naveli da na štetu svoje imovine preda novac u ukupnom iznosu od 42.000 evra u dinarskoj protivvrednosti od 4.957.720,00 dinara, pri čemu su bili u stanju da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, na taj način što je okrivljeni AA koristeći falsifikovanu ličnu kartu sa svojom fotografijom i ličnim podacima oštećenog GG, koju mu je nabavio okrivljeni BB, lažno se predstavljajući kao vlasnik stana u ulici ... broj .. u Službi za katastar nepokretnosti u Kragujevcu izvadio dokaz o vlasništvu, list nepokretnosti na ime oštećenog GG, nakon čega je posredstvom agencije za nekretnine oglasio po ceni od 45.000 evra, stupio u kontakt sa oštećenim VV, koji je posle razgledanja stana izrazio interesovanje da stan kupi, o čemu je okrivljeni AA obavestio okrivljenog Marka Jovanovića, pa je okrivljeni AA cenu stana snizio na 42.000 evra da bi zatim, lažno se predstavljajući kao GG, pokazao na uvid oštećenom VV dokaze o svojini i to ugovor o kupoprodaji koji je navodno zaključio sa Stambenom zadrugom „Napredak“ i izvod iz lista nepokretnosti, a potom na insistiranje vlasnika agencije od okrivljenog Marka Jovanovića preuzeo falsifikovanu saglasnost za prodaju na ime supruge vlasnika stana DD, navodno overenu u Prvom osnovnom sudu u Beogradu pod poslovnim brojem Ov I 12560/2014, koju je, kao i falsifikovanu ličnu kartu, nabavio okrivljeni BB, a nakon čega je sa oštećenim VV dana 05.06.2014. godine otišao u Osnovni sud u Kragujevcu gde je overio ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov 7391/14 i od oštećenog VV primio novac u iznosu od 42.000 evra, a oštećenom predao ključ, odakle je otišao u restoran „Palisad“ gde je novac zajedno sa dokumentima u vezi stana predao okrivljenom Marku Jovanoviću koji je kao naknadu za obavljeni posao predao iznos od 4.000 evra, a bili su svesni svog dela, hteli njegovo izvršenje, kao i da je njihovo delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog suda, u izreci navedene presude pored subjektivnih obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, opisana su i sva objektivna obeležja ovog krivičnog dela, a među njima i radnja izvršenja - lažno prikazivanje činjenica da su vlasnici nepokretnosti koja je bila predmet kupoprodajnog ugovora čime su oštećenog VV doveli u zabludu da im na ime kupoprodajne cene preda novac u iznosu od 42.000 evra (4.857.720,00 dinara). Preduzimajući zajednički radnje navedene u izreci presude, u skladu sa prethodnim dogovorom, okrivljeni su krivično delo izvršili kao saizvršioci u smislu člana 33. KZ, obzirom da je kod svih okrivljenih postojala svest o zajedničkom učestvovanju i podela uloga u izvršenju dela u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist koja prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, a u izreci presude su opisane radnje svih okrivljenih u realizaciji njihovog dogovora.

U konkretnom slučaju u izreci prvostepene presude je opisana i navedena radnja izvršenja kao objektivni element krivičnog dela iz člana 208. stav 1. KZ, odnosno činjenice koje čine dovođenje u zabludu a koje su u konkretnom slučaju navele oštećenog VV da na štetu svoje imovine nešto učini, a to je da okrivljenom AA preda iznos od 42.000 evra.

Radnja dovođenja ili održavanja u zabludi predstavlja kriminalnu aktivnost koja odnos između ugovornog pravnog posla razlikuje od prostog ispunjenja odnosno neispunjenja ugovornih obaveza i čini ga krivičnim delom.

Prema tome, činjenični opis navedenog dela sadrži sva zakonska obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 4. u vezi stava 1. u vezi člana 33. KZ, kako su to pravilno našli nižestepeni sudovi, pa Vrhovni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva za zaštitu zakonitosti u delu u kojem branilac iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza – ugovor o kupoprodaji nepokretnosti Ov 739/14 i genezu parničnog postupka P 2806/17 pred Osnovnim sudom u Kragujevcu, obzirom da na taj način branilac suštinski ukazuje na pogrešno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, koja ne predstavlja zakonski razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, u smislu člana 485. stav 4. ZKP.

Iz svih iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković