Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Sanja Stevanović, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenog, na osnovu člana 423. stav 1. tačka 1) ZKP, oslobodi od optužbe.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u delu koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok u ostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Ukazujući na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe, da se u radnjama opisanim u izreci prvostepene presude ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je oglašen krivim, već se u njegovim radnjama stiču bitni elementi prekršaja, u kom slučaju postoje okolnosti koje isključuju krivično gonjenje. Prema zahtevu, iz izreke proizilazi da je okrivljeni nepropisnu registarsku tablicu postavio na određeno vozilo, a to vozilo, sa nepropisnom registarskom tablicom nije stavljeno u javni saobraćaj, pa se u njegovim radnjama stiču bitni elementi prekršaja iz člana 331. stav 1. tačka 81. Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a ne krivičnog dela za koje je oglašen krivim.

Iz izreke presude Višeg suda u Nišu Kž1 435/22 od 30.05.2023. godine proizilazi da je okrivljeni AA oglašen krivim zato što je u vreme i na mestu bliže opisanim u toj izreci, u uračunljivom stanju, lažnu javnu ispravu upotrebio kao pravu, na taj način što je na PMV marke „SEAT ...“ registarskih oznaka ..., sa brojem šasije ..., vlasništvo oštećenog BB, koje tuđe motorno vozilo je neovlašćeno koristio, postavio registarske tablice „...“, koje su izdate za putničko motorno vozilo marke „ISUZU DEX ...“, registrovano na ime VV, pri čemu je bio svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Odredbom člana 355. stav 1. KZ, propisano je da ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, kazniće se zatvorom do 3 godine, dok je stavom 2. istog člana propisano da ako je delo iz stava 1. tog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac će se kazniti od 3 meseca do 5 godina.

Po nalaženju Vrhovnog suda, iz izreke drugostepene presude kojom je okrivljeni AA oglašen krivim proizilaze svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela falsifikovanje isprave iz člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ – okrivljeni je kritičnom prilikom bio u uračunljivom stanju, bio je svestan svoga dela i hteo njegovo izvršenje i bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno, a lažnu javnu ispravu je upotrebljavao kao pravu na taj način što je na vozilo u vlasništvu oštećenog BB, koje je neovlašćeno koristio, postavio registarske tablice koje su izdate za drugo vozilo, registrovano na ime VV, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se ukazuje na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, od strane Vrhovnog suda ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog AA, kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, međutim, kako branilac u obrazloženju zahteva uopšteno ukazuje u čemu se navedena povreda zakona sastoji, i to na osnovu sopstvenih zaključaka o postojanju krivičnog dela to zahtev u ovom delu nema propisan sadržaj u smislu člana 484. ZKP, koji nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona podrazumeva kako opredeljenje o kojoj tačni povredi zakona je reč, tako i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji. Stoga je Vrhovni sud, obzirom da ne može po službenoj dužnosti ispitivati u čemu se eventualna povreda zakona sastoji, budući da se u skladu sa odredbama člana 489. stav 1. ZKP kreće samo u granicama podnetog zahteva, odnosno razloga, dela i pravca pobijanja, ocenio da podneti zahtev u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Iz napred navedenih razloga, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, u delu u kome je zahtev odbijen kao neosnovan, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 3) ZKP u delu u kome je zahtev odbačen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković, s. r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dubravka Damjanović, s. r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić