Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Katarina Šelmić Unjić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom na ponovni postupak i odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za delo koje mu je stavljeno na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer izreka prvostepene presude ne sadrži sve bitne elemente krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo je okrivljeni oglašen krivim. Tome u prilog branilac navodi da je prvostepeni sud samo utvrdio da je izjava okrivljenog uvredljive prirode i da je okrivljeni bio toga svestan, ali nije utvrdio da su navedene činjenice iznete u nameri omalovažavanja, pri čemu je trebalo ceniti objektivno da li je izjava omalovažavajuća, prema svim okolnostima, a uz to ovo krivično delo se, po navodima branioca, može izvršiti samo sa umišljajem, čije postojanje u konkretnom slučaju nije dokazano. Osim toga, po navodima branioca postojao je osnov za primenu člana 170. stav 4. KZ, s obzirom da je okrivljeni kao član Crvenog odbora i blagajnik za crkvu Sv. Petra i Pavla u ... na sastanku Crkvenog odbora, dakle javnom skupu, u okviru svoje dužnosti, rekao da je privatni tužilac prodao blokove koji su bili donirani crkvi i pri tom obrazložio od koga je ovu činjenicu saznao, te je okrivljeni svoju izjavu dao u zaštiti opravdanih interesa i odbrani prava.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjenuje kao neosnovane i nalazi da su, suprotno navodima iznetim u zahtevu za zaštitu zakonitosti, u činjeničnom opisu radnje izvršenja datom u izreci prvostepene presude naznačene sve činjenice i okolnosti koje čine zakonska obeležja krivičnog dela uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom. U izreci prvostepene presude označene su kako objektivne okolnosti u odnosu na radnju izvršenja koja se u konkretnom slučaju sastoji u uvredi oštećenog – privatnog tužioca, da se okrivljeni u prisustvu sveštenika i članova Crkvenog odbora obratio privatnom tužiocu BB rekavši mu da je na „lopovski način prodao crkvene blokove“, a koje reči objektivno posmatrano predstavljaju uvredu, odnosno izjavu omalovažavanja privatnog tužioca i nepoštovanje njegovog dostojanstva, koje su kod privatnog tužioca izazvale osećaj uvređenosti, a tako i subjektivne, koje se tiču uračunljivosti i umišljaja okrivljenog upravljenog na izvršenje krivičnog dela u pitanju („u stanju uračunljivosti, sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da je njegovo delo zabranjeno i hteo njegovo izvršenje, umišljajno uvredio privatnog tužioca tako što...“).

Takođe, Vrhovni sud ukazuje, a nasuprot navodima zahteva, da namera omalovažavanja nije zakonsko obeležje krivičnog dela uvreda, već je stavom 4. člana 170. KZ, predviđen osnov isključenja postojanja krivičnog dela u situaciji kada je uvredljiva izjava data, između ostalog i u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, pod uslovom da se iz načina izražavanja ili drugih okolnosti vidi da to nije učinjeno u nameri omalovažavanja, što nižestepeni sudovi, u konkretnom slučaju, nisu našli.

Osim toga, branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je izreka presude nerazumljiva, a osim toga i na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka presude protivrečna razlozima presude, u presudi nisu navedeni razlozi o odlučnim činjenicama, a razlozi navedeni u presudi koji se odnose na odlučne činjenice potpuno su protivrečni.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, to je u odnosu na ove povrede zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovni sud ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković