Branilac okr. S.S., adv. S.R., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Zrenjaninu 3Kž1 144/15 od 06.08.2015. godine, iz razloga predviđenih u članu 485. stav 4. u vezi sa članom 439. stav 1. tačka 3) ZKP u vezi sa članom 54. stav 3. KZ, sa predlogom Vrhovnom kasacionom sudu da usvoji zahtev, preinači pobijanu drugostepenu presudu tako što će okrivljenom izreći uslovnu osudu sa višom utvrđenom kaznom zatvora i dužim rokom proveravanja ili da ukine drugostepenu presudu i vrati predmet na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnom presudom protiv koje je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. S.S., adv. S.R., je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je drugostepeni sud, odlukom o kazni, učinio povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, jer je okrivljenom, suprotno odredbi člana 54. stav 3. KZ, kao otežavajuće okolnosti cenio prodaju firmama povezanim sa I. „G.“ ječma založenog u korist „F. b.“ i time direktnog doprinosa lošem poslovanju firme i nanošenja štete navedenoj banci onemogućavanjem iste da svoje potraživanje naplati iz založenog ječma, a koje okolnosti ne mogu biti cenjene kao otežavajuće jer predstavljaju samu radnju izvršenja i zakonsko obeležje krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ za koje je okrivljeni oglašen krivim, te je neosnovano preinačenjem prvostepene presude okrivljenom, umesto uslovne osude koja je predložena i optužnim aktom javnog tužioca, izrekao kaznu zatvora.

Izloženi navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Nasuprot navodima u zahtevu branioca okrivljenog, okolnost koja je obeležje krivičnog dela, prema odredbi člana 54. stav 3. KZ, može se uzeti u obzir i kao otežavajuća okolnost pod uslovom da prelazi meru koja je potrebna za postojanje krivičnog dela ili određenog oblika krivičnog dela ili ako postoje dve ili više ovakvih okolnosti, a samo jedna je dovoljna za postojanje težeg, odnosno lakšeg oblika dela.

U konkretnom slučaju, pravnosnažnom prvostepenom presudom okr. S.S. kao odgovorno lice u pravnom lecu I. „G.“ oglašen je krivim za osnovni oblik krivičnog dela zloupotreba ovlašćenja u privredi iz člana 238. stav 1. tačka 4) KZ, izvršenjem kojeg je, prema činjeničnom opisu u izreci prvostepene presude i utvrđenom činjeničnom stanju, grubom povredom ovlašćenja u pogledu upravljanja i korišćenja imovinom, pribavio protivpravnu imovinsku korist za navedeno pravno lice u iznosu od 3.699.689,53 dinara na štetu „F. b.“, time što je naložio prodaju 206.191 kg pivarskog ječma na kojem je navedena banka imala pravo zaloge kao sredstvo obezbeđenja svog potraživanja prema I. „G.“ u označenom iznosu, po osnovu izdate bankarske garancije za kredit odobren I. „G.č“ od strane Fonda za razvoj APV.

Kako za postojanje krivičnog dela iz člana 238. stav 1. tačka 4. KZ nije od značaja visina pribavljene protivpravne imovinske koristi ili nastale štete izvršenjem dela, odnosno delo postoji i ako štetna posledica nije nastupila i u svakom slučaju pribavljanja protivpravne imovinske koristi u iznosu koji ne prelazi pet miliona dinara (koji iznos je kvalifikatorna činjenica za postojanje težeg oblika krivičnog dela u pitanju, iz stava 2. člana 238. KZ), to iznos pribavljene imovinske koristi u konkretnom slučaju, koji istovremeno predstavlja iznos štete za oštećenu „F. b.“ kao posledicu dela, prelazi meru inteziteta grube povrede ovlašćenja koja je potrebna za postojanje krivičnog dela iz člana 238. KZ u osnovnom obliku za koje je okrivljeni oglašen krivim i može biti cenjena okrivljenom kao otežavajuća okolnost, pa takvom ocenom drugostepenog suda nije povređena odredba člana 54. stav 3. KZ i nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) KZ na koju se neosnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Neosnovnai su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP učinjena i zbog izricanja okrivljenom kazne zatvora umesto uslovne osude koja mu je izrečena prvostepenom presudom saglasno predlogu u optužnom aktu javnog tužioca.

Prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji za krivično delo u pitanju, prvostepeni sud nije vezan predlogom u optužnom aktu javnog tužioca u pogledu vrste i visine sankcije koju će izreći okrivljenom (član 420. u vezi sa čl. 495. i 500. stav 1. tačka 6) ZKP), a povodom izjavljene žalbe drugostepeni sud ispituje prvostepenu presudu u okviru osnova, dela i pravca pobijanja koji su istaknuti u žalbi (član 451. stav 1. u vezi sa članom 495. ZKP). U konkretnom slučaju, žalbom javnog tužioca podnetom na štetu okrivljenog predloženo je izricanje okrivljenom kazne zatvora u trajanju od 6 meseci i drugostepeni sud je, usvajanjem žalbe kao osnovane, preinačio prvostepenu presudu i okrivljenom izrekao kaznu zatvora u trajanju od 4 meseca, u okviru žalbenih razloga i predloga i koja kazna je ispod visine kazne predložene u žalbi, pa nije učinio povredu krivičnog zakona o kojoj je reč.

Nalazeći, iz iznetih razloga, da pobijanom pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP istaknuta u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar                                                                              Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                                 Janko Lazarević,s.r.