Na osnovu odredaba članova 87. KZ i 246. stav 7. KZ, od okrivljenog je oduzeta opojna droga, i to 18,85 grama kokaina upakovanog u dva paketića, 44,26 grama kokaina upakovanog u 2 paketića, 9,56 grama, kanabisa upakovanog u belu plastičnu kesu i 0,49 grama kokaina upakovanog u paketić od najlona.

Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni je obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu od 23.676,32 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a istovremeno je oslobođen od plaćanja paušalnog iznosa.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.709/15 od 03.12.2015. godine, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog D.K., presuda Višeg suda u Novom Sadu K br.6/15 od 16.04.2015. godine preinačena je samo u pogledu odgovornosti za težu posledicu u odnosu na krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, te je okrivljeni D.K. oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 4. u vezi st. 3. i 1. KZ, nakon čega su mu utvrđene pojedinačne kazne, i to za krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ kazna zatvora u trajanju od tri godine, a za krivično delo iz člana 322. stav 4. u vezi st. 3. i 1. KZ kazna zatvora u trajanju od dve godine i tri meseca, te je okrivljeni osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od četiri godine i 10 meseci, u koju kaznu mu je uračunato vreme provedeno u pritvor od 08.08.2014. do 16.04.2015. godine.

Istom presudom, od okrivljenog je oduzeta pribavljena imovinska korist u iznosu od 300 evra i okrivljeni je obavezan da u roku od tri meseca od dana pravnosnažnosti presude u budžet Republike Srbije uplati iznos dinarske protivvrednosti 300 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan isplate, pod pretnjom prinudnog izvršenja, a na osnovu člana 87. i 246. stav 7. KZ od okrivljenog je oduzeta opojna droga navedena u izreci presude, dok je na osnovu člana 264. stav 4. ZKP, okrivljeni obavezan na plaćanje troškova krivičnog postupka u iznosu od 23.676,32 dinara u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, te oslobođen od plaćanja paušalnog iznosa.

Istom presudom, žalba branioca okrivljenog D.K. u preostalom delu, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu, odbijene su kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Branilac okrivljenog D.K. – advokat S.B., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.709/15 od 03.12.2015. godine, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. i 10. ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2. i 3. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni ukine pobijanu presudu, kao i presudu Višeg suda u Novom Sadu K br.6/15 od 16.04.2015. godine, i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, pa je u sednici veća, koju je održao u smislu člana 499. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnom presudom protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje da je donošenjem presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 br.709/15 od 03.12.2015. godine učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, obzirom da je ovom presudom prekoračena optužba, na štetu okrivljenog.

Iz spisa predmeta prozilazi da je okrivljenom D.K. optužnicom nadležnog javnog tužioca, koja je precizirana na glavnom pretresu 14.04.2015. godine, stavljeno na teret da je kritičnom prilikom „... neovlašćeno, radi prodaje prenosio supstance koje su proglašene za opojne droge, i silom sprečio službeno lice u vršenju poslova otkrivanja krivičnog dela i hvatanja njegovog učinioca, pri čemu je, svestan da svojom radnjom može povrediti službeno lice, ali olako držeći da do toga neće doći, službenom licu (oštećenom G.P.) naneo tešku telesnu povredu, u vidu preloma čunaste kosti desne šake ...“ i da je na ovaj način izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u sticaju sa krivičnim delom sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 4. u vezi st. 3. i 1. KZ.

Odlučujući o žalbama Višeg javnog tužioca u Novom Sadu i branioca okrivljenog D.K., Apelacioni sud u Novom Sadu je presudom Kž1 br.709/15 od 03.12.2015. godine, nakon održanog pretresa, delimičnim usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu samo u odnosu na krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, tako što je okrivljenog oglasio krivim da je kritičnom prilikom „... neovlašćeno, radi prodaje prenosio supstance koje su proglašene za opojne droge, i silom sprečio službeno lice u vršenju poslova otkrivanja krivičnog dela i hvatanja njegovog učinioca, pri čemu je, svestan da svojom radnjom može povrediti službeno lice, pa je na to pristao, službenom licu (oštećenom G.P.) naneo tešku telesnu povredu, u vidu preloma čunaste kosti desne šake ...“.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici, a odredbom stava 2. istog člana propisano je da sud nije vezan za predloge tužioca u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela.

Dakle, iz citiranih zakonskih odredaba, proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet i podudarnost u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok zakon ne zahteva i identitet u pogledu pravne ocene dela.

Donoseći pobijanu drugostepenu presudu, Apelacioni sud u Novom Sadu je povredio objektivni identitet optužbe, u odnosu na krivično delo iz člana 322. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ, u pogledu stepena krivice okrivljenog, obzirom da je okrivljenom optužnim aktom stavljeno na teret da je postupao sa svesnim nehatom u odnosu na težu posledicu krivičnog dela, dok je pobijanom presudom oglašen krivim za postupanje sa eventualnim umišljanjem u odnosu na ovu posledicu.

Kako se na ovaj način Apelacioni sud u Novom Sadu prekoračio optužbu, oglašavajući okrivljenog krivim za teži stepen krivice u odnosu na težu posledicu krivičnog dela iz člana 322. stav 4. u vezi stava 3. i 1. KZ u odnosu na stepen krivice koji mu je optužnicom stavljen na teret, te pobijanom presudom učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, to je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev i ukinuo pobijanu presudu, a predmet vratio Apelacionom sudu u Novom Sadu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je pobijanu presudu ukinuo u celini, imajući u vidu da je okrivljeni oglašen krivim za izvršenje krivičnih dela u sticaju, te da su radnje izvršenja krivičnih dela, prema činjeničnom opisu datom u izreci presude, tesno povezane.

Apelacioni sud u Novom Sadu će u ponovnom postupku otkloniti povredu zakona na koju mu je ukazano ovom presudom, nakon čega će biti u mogućnosti da donese pravilnu i na zakonu zasnovanu odluku.

Imajući u vidu da je drugostepena presuda ukinuta zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9. ZKP, to se po oceni ovoga suda ostale istaknute povrede krivičnog zakona pokazuju bespredmetnim.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                           Nevenka Važić, s.r.