Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Gvozden Grgur, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi povredu zakona na štetu okrivljenog ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe za dela koja su mu stavljena na teret.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog je neosnovan.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijanim presudama učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, jer se u radnjama okrivljenog ne stiču sva bitna obeležja navedenog krivičnog dela uz obrazloženje da je sud prilikom osude okrivljenog za kvalifikovani oblik krivičnog dela iz člana 137. Krivičnog zakonika (KZ) propustio da utvrdi da li su oštećenima naneti veliki bol ili teške patnje, a što je presudno radi razlikovanja od eventualnog krivičnog dela laka telesna povreda, pa kako je sud propustio da utvrdi sve odlučne činjenice od značaja za postojanje bitnih obeležja krivičnih dela za koja je okrivljeni oglašen krivim, dovedena je u pitanje činjenica da li su dela za koja je okrivljeni osuđen krivična dela. Ostim toga, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac je naveo da imajući u vidu da se radi o kvalifikovanom obliku ovog krivičnog dela, krivično delo može izvršiti samo službeno lice u vršenju službe, pri čemu je okrivljeni za događaj od 24.05.2019. godine postupao van dužnosti.

Ovakvi navodi od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Naime, odredbom člana 137. stav 1. KZ propisano je da krivično delo zlostavljanje i mučenje čini onaj ko zlostavlja drugog ili prema njemu postupa na način kojim se vređa ljudsko dostojanstvo. Stavom 2. istog člana, propisano je da ko primenom sile, pretnje, ili na drugi nedozvoljeni način drugome nanese veliki bol ili teške patnje s ciljem da od njega ili od trećeg lica dobije priznanje, iskaz ili drugo obaveštenje ili da se on ili neko treće lice zastraši ili nezakonito kazni, ili to učini iz druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. Odredbom stava 3. istog člana, propisano je da ako delo iz stava 1. i 2. ovog člana učini službeno lice u vršenju službe, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom od tri meseca do tri godine, a za delo iz stava 2. zatvorom od dve do deset godina.

Imajući u vidu da je optužnim aktom i presudom kojom je okrivljeni oglašen krivim okrivljenom stavljeno na teret da je izvršio dva krivična dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 3. u vezi stava 1. KZ, neosnovani su navodi branioca da je sud propuštanjem da utvrdi da li su oštećenom naneti veliki bol ili teške patnje, učinio povredu zakona, a ovo stoga što okrivljenom nije ni stavljen stav 2. navedenog člana na teret, već stav 3. u vezi stava 1. KZ, u vezi koga je sud utvrdio kako objektivna, tako subjektivna obeležja ovog krivičnog dela, pa su suprotni navodi izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

U pogledu navoda branioca iznetim u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, da okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za delo izvršeno 24.05.2019. godine jer tada nije postupao kao službeno lice, ovaj sud nalazi da su isti navodi već bili predmet ocene drugostepenog suda, o čemu je drugostepeni sud na strani 4, pasus 2. obrazloženja presude dao jasne i dovoljne razloge koje i ovaj sud prihvata kao dovoljne, jasne i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovi sud je na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                      Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                           Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić