.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 1078/2014
12.11.2014. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Maje Kovačević-Tomić, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Medenicom kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljene D.J., zbog krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene – advokata M.B., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K br.488/13 od 06.11.2013. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 br.92/14 od 13.05.2014. godine, u sednici veća održanoj dana 12. novembra 2014. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene D.J. – advokata M.B., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Jagodini K br.488/13 od 06.11.2013. godine i Višeg suda u Jagodini Kž1 br.92/14 od 13.05.2014. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Jagodini K br.488/13 od 06.11.2013. godine, okrivljena D.J. oglašena je krivom zbog izvršenja krivičnog dela zlostavljanje i mučenje iz člana 137. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje delo joj je primenom odredaba članova 64, 65. i 66. KZ izrečena uslovna osuda, tako što joj je utvrđena kazna zatvora u trajanju od 3 meseca i istovremeno određeno da se ova kazna neće izvršiti ukoliko okrivljena u roku od jedne godine, računajući od dana pravnosnažnosti presude, ne izvrši novo krivično delo.
Istom presudom, odbijen je predlog OJT Jagodina da se prema okrivljenoj u smislu odredbe člana 85. KZ izrekne mera bezbednosti zabrane vršenja poziva, delatnosti i dužnosti.
Na osnovu člana 261. i 264. ZKP, okrivljena je obavezana da na ime troškova krivičnog postupka, i to na ime paušala, plati iznos od 1.000,00 dinara, a na ime troškova isplaćenih iz budžetskih sredstava iznos od 63.471,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Jagodini Kž1 br.92/14 od 13.05.2014. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene D.J. - advokata M.B., a presuda Osnovnog suda u Jagodini K br.488/13 od 06.11.2013. godine, potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene D.J., advokat M.B., zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, s tim što iz obrazloženja proizilazi da pravnosnažne presude pobija i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP, te zbog povrede odredaba člana 460. stav 1. ZKP, sa predlogom da se pobijane presude ukinu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.
Ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbe člana 487. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:
Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).
Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, član 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tačka 7. do 10. i stav 2. tačka 1, član 439. tačka 1. do 3. i član 441. st. 3. i 4. ZKP.
Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.
U konkretnom slučaju, branilac okrivljene D.J., kao razlog za podnošenje zahteva, ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, pri čemu samo formalno označava ovu povredu, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali ne konkretizuje u čemu se ova povreda sastoji, dok suštinski, u obrazloženju zahteva, ukazuje na pogrešnu ocenu dokaza i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnoj odluci, ukazivanjem da u konkretnom slučaju sud nije utvrdio mehanizam nastanka povrede maloletnog oštećenog N.M., a što ne predstavlja razlog zbog kojeg je u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima i njihovim braniocima.
Nadalje, zahtevom za zaštitu zakonitosti, pravnosnažna presuda pobija se i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11. ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, isticanjem da je izreka pobijane presude nerazumljiva i protivrečna obrazloženju, te da su obe presude bez razloga, pri čemu se ukazuje i da je drugostepeni sud postupio protivno odredbi člana 460. stav 1. ZKP, obzirom da je u drugostepenoj presudi naveden samo deo navoda žalbe i konstatovano da su oni neosnovani, bez ijednog argumenta, a iz kojih sve razloga podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP okrivljenom i braniocu nije dozvoljeno.
Kako je, dakle, branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označio povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ukazujući suštinski na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva, nadalje navodeći razloge zbog kojih okrivljenom i braniocu nije dozvoljeno podnošenje zahteva (povrede iz člana 438. stav 1. tačka 11. i stav 2. tačka 2. ZKP i povreda odredaba člana 460. stav 1. ZKP), to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene odbacio kao nedozvoljen.
Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.
Zapisničar-savetnik Za predsednika veća-sudija
Snežana Medenica, s.r. Vesko Krstajić, s.r.
