Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Branislav Stanić, zbog povrede zakona, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe da je izvršio krivično delo iz člana 138a KZ, kao i da odredi da se izvrešenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, navodima da je sud povredio krivični zakon na štetu okrivljenog, s obzirom da ga je oglasio krivim za radnje, koje ne predstavljaju krivično delo. Po stavu odbrane, susreti na javnom mestu, pri čemu oštećena sama bira da dođe ili napusti to javno mesto nisu, niti mogu biti krivično delo, jer nisu preduzeti u cilju fizičkog približavanja ili osetnog ugrožavanja ličnog života. Opisane radnje nisu krivično delo, pogotovo sa aspekta činjenice da u prvom stavu ovog krivičnog dela stoji da radnje moraju biti preduzete u toku određenog vremenskog perioda i uporno. Dalje se ukazuje, da činjenični opis u izreci ne sadrži „upornost“ okrivljenog kod izvršilačkih radnji, kao bitno obeležje dela, koje je uneto u zakonski opis predmetnog krivičnog dela izmenama Krivičnog zakona 01.12.2019. godine, obzirom da u četiri ili pet radnji koje je preduzeo okrivljeni nema upornosti, jer je za upornost potrebno da se steknu nekoliko kumulativnih uslova i to: da se praćenje, proganjanje, preduzimanje drugih radnji čini u određenom vremenskom intervalu; da se čini u određenom smislu na agresivan način; da to može uticati na život progonjene osobe; da mora biti uporno. Pored iznetog, branilac navodi i da je u pogledu drugih radnji koje se njegovom branjeniku stavljaju na teret, odnosno delovanje okrivljenog u januaru 2017. godine – presretanje na ulici, ne može biti kvalifikovan kao ovo krivično delo, jer isto tada nije ni postojalo.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani, a ovo iz sledećih razloga:

Iz činjeničnog opisa krivičnog dela datog u izreci pobijane presude i to da je okrivljeni AA, u vremenskom periodu od 01.07.2018. godine do 15.01.2019. godine u Zrenjaninu, u stanju kada je bio sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, preduzimao radnje u cilju fizičkog približavanja oštećenoj BB protivno njenoj izričitoj volji, te preduzimajući druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi njen lični život u više navrata presretao na ulici i postavljao pitanja lične prirode i dolazio u lokal gde se i oštećena nalazila, sedao u njenoj neposrednoj blizini ... pri čemu je bio svestan svoga dela, hteo njegovo izvršenje, bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, a u vreme, mesto i na način kako je to bliže opisano u izreci presude, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a stav 1. tačka 1) i 5) KZ, za koje je okrivljeni pravnosnažno oglašen krivim pobijanim pravnosnažnim presudama. Navodi zahteva za zaštitu zakonitosti vezani za vreme izvršenja krivičnog dela, su netačni, obzirom da okrivljenom, izrekom pravnosnažne presude, ali ni optužnim aktom Javnog tužioca u Zrenjaninu, nije ni stavljen period „januar 2017. godine“, već je kao vreme izvršenja krivičnog dela stavljen vremenski period „od 01.07.2018. godine do 15.01.2019. godine“.

Pored iznetog, radnje izvršenja krivičnog dela proganjanje iz člana 138a KZ su propisane identično, kako u Krivičnom zakoniku koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, tako i u izmenama Krivičnog zakonika od 01.12.2019. godine, a iz svih radnji, uzimajući pri tome u obzir vrstu i oblike radnji, koje je preduzeo okrivljeni u određenom vremenskom periodu prema oštećenoj BB – u više navrata presretao na ulici i postavljao pitanja lične prirode, dolazio u lokal gde se oštećena nalazila, sedeo u njenoj neposrednoj blizini i gledao u njenom pravcu, slao piće za njen sto, prilazio njenom stolu i pitao je zašto se odvaja i govorio joj da sedne gde i ostali, preko vlasnika lokala prenosio joj poruke kada će biti u lokalu, a kada ne, iako to nije poštovao, već je dolazio u lokal i mimo tih termina, kada je u istom i oštećena, sedeo sam i posmatrao je, poslao joj pismo (čija je sadržina bliže opisana u izreci) - proizilazi upornost okrivljenog, da se fizički približi oštećenoj i uspostavi kontakt sa njom, a koje radnje se ponavljaju, preduzimaju protivno volji oštećene i koje karakterišu upornost i ponavljanje i to takvog intenziteta da su podobne da kod oštećene prema kojoj su bile upravljene izazovu psihičku nesigurnost i strah, odnosno da osetno ugroze lični život oštećene BB.

Shodno iznetom, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, kojima se ukazuje na povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

U preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Branislava Stanića je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljenog u obrazloženja zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje na pogrešno i nepotpuno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP, iznoseći sopstvenu ocenu dokaza, u konkretnom slučaju, pisma koje je okrivljeni uputio oštećenoj, iznoseći sopstvenu ocenu odbrane okrivljenog i iskaza oštećene, kao i sopstveno viđenje kritičnih događaja vezano za susrete okrivljenog i oštećene u kafiću i razloge zbog kojih je okrivljeni dolazio u isti. U vezi sa iznetim, branilac numeriše i povredu zakona iz člana 16. stav 5. ZKP.

Međutim, pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, kao i povreda zakona iz člana 16. stav 5. ZKP, shodno članu 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu (član 71. tačka 5. ZKP), zbog čega je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u navedenom delu odbacio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti ističe i povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, a koje povrede zakona, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, okrivljenom preko branioca. Međutim, navodi izneti u obrazloženju zahteva ne sadrže objašnjenje u čemu se konkretno te povrede sastoje.

Shodno iznetom, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u koji se odnosi na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, nema zakonom propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja razloga za podnošenje zahteva, a što u slučaju podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, podrazumeva opredeljenje povrede, zbog koje se zahtev podnosi, kao i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP, člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić