Na osnovu člana 264. stav 4. ZKP okrivljeni Nikola Teodosin oslobođen je dužnosti da naknadi troškove krivičnog postupka u smislu člana 261. stav 2. tačka 1) do 6) i tačka 9) ZKP, pa je određeno da isti padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 506/19 od 17.06.2019. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog Nikole Teodosina i prvostepena presuda potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog Nikole Teodosina, advokat Stefan Stanković zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je podneti zahtev osnovan i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Nikole Teodosina je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti suštinski ističe da se pobijane presude zasnivaju na dokazima na kojima se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu kao nezakonite dokaze branilac označava zapisnike o ispitivanju svedoka AA i BB sačinjene dana 11.01.2018. godine prilikom ispitivanja pred zamenikom Višeg javnog tužioca u Beogradu, koje ispitivanje je obavljeno bez prisustva okrivljenog i njegovog branioca, jer javni tužilac nije uputio poziv braniocu i okrivljenom Nikoli Teodosinu, radi prisustvovanja ispitivanju navedenih svedoka. Iznetim navodima, branilac okrivljenog Nikole Teodosina ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka, dok je stavom 6. istog člana propisano da ako poziv osumnjičenom i njegovom braniocu nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika, odnosno ako se istraga vodi protiv nepoznatog učinioca, javni tužilac može preduzeti ispitivanje svedoka ili veštaka samo po prethodnom odobrenju sudije za prethodni postupak.

Odredbom člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, propisano da će se onaj ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniti zatvorom od tri do dvanaest godina.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da su svedoci AA i BB ispitani dana 11.01.2018. godine od strane Višeg javnog tužioca u Beogradu, bez prisustva okrivljenog Nikole Teodosina i njegovog branioca, te da se u spisima predmeta nalazi povratnica iz koje se utvrđuje da je javni tužilac uputio poziv braniocu okrivljenog, advokatu Mirku Pavloviću, ali da poziv da prisustvuje tom ispitivanju, nije uputio okrivljenom, pri čemu za konkretnu dokaznu radnju nije imao odobrenje sudije za prethodni postupak, obzirom da poziv okrivljenom da prisustvuje ispitivanju navedenih svedoka nije dostavljen u skladu sa odredbama ovog zakonika.

Iz izreke pobijane prvostepene presude proizilazi da je okrivljeni oglašen krivim da je izvršio krivično delo iz člana 246. stav 1. KZ, “ jer je u periodu od jula do oktobra meseca 2017. godine, u stanju smanjene uračunljivosti, sa umišljajem, svestan svoga dela i da je isto zabranjeno, a čije je izvršenje hteo, neovlašćeno radi prodaje držao i prodavao opojnu drogu heroin u smesi sa kofeinom i paracetamolom, pa je tako tokom leta 2017. godine neovlašćeno prodao svedocima AA i BB..., dok je pretresom stana...u desnom džepu gornjeg dela trenerke osumnjičenog pronađeno i uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima oduzeto četiri PVC kesice od po 0,11 grama, 0,10 grama, 0,08 grama i 0,12 grama, ukupno 0,41 grama”.

Polazeći od navedenog i citiranih zakonskih odredbi, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iskazi svedoka AA i BB, dati na zapisnicima o ispitivanju svedoka od 11.01.2018. godine, pred Višim javnim tužiocem u Beogradu, pribavljeni su suprotno članu 300. stav 1. i stav 6. ZKP, pa nižestepeni sudovi nisu mogli koristiti iskaze navedenih svedoka u dokaznom postupku a koji iskazi se odnose na radnju prodaje opojne droge.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, s obzirom na druge dokaze, jer su nižestepeni sudovi činjenično stanje u predmetnom postupku, i to posebno da je okrivljeni neovlašćeno radi prodaje držao opojnu drogu, utvrdili na osnovu zapisnika o pretresanju stana i drugih prostorija PS Surčin od 19.11.2017. godine, potvrde o oduzimanju predmeta od 19.11.2017. godine, nalaza i mišljenja NKTC od 19.11.2017. godine, potvrde o privremeno oduzetim predmetima od 23.02.2018. godine, nalaza i mišljenja sudskog veštaka dr Milutina Nenadovića od 09.01.2018. godine i nalaza i mišljenja sudskog veštaka Saše Krstića od 22.06.2018. godine – to u konkretnom slučaju, po oceni ovog suda, nije došlo do bitne povrede odredaba krivičnog postupka u smislu člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP zbog koje bi bilo nužno ukidanje pravnosnažnih presuda. Naime, očigledno je da bi i bez iskaza svedoka AA i BB, bila doneta ista presuda, jer iz navedenih drugih dokaza proizilazi da je predmetno krivično delo učinjeno drugom radnjom – radnjom neovlašćenog držanja opojne droge radi dalje prodaje, koja mu je optužnim aktom stavljena na teret i koja je sadržana u izreci prvostepene presude, a što je dovoljno za postojanje krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, s obzirom da je radnja predmetnog krivičnog dela alternativno određena.

Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, neosnovano branilac okrivljenog ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz napred navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                               Zoran Tatalović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić