U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Bate Cvetkovića, predsednika veća, Miroljuba Tomića, Tatjane Vuković, Dubravke Damjanović i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Radmila Runića, zbog krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevima za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Radmila Runića – advokata Ljubice Silić, advokata Srđana Spasojevića i advokata Dalibora Katančevića, podnetim protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 1 K-320/22 od 10.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1. 666/23 od 09.08.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 17.10.2023. godine, jednoglasno je doneo

P R E S U D U

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Radmila Runića – advokata Ljubice Silić, advokata Srđana Spasojevića i advokata Dalibora Katančevića, podneti protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 1 K-320/22 od 10.04.2023. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1. 666/23 od 09.08.2023. godine, u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se u preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog ODBACUJU kao nedozvoljeni.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 1 K-320/22 od 10.04.2023. godine, okrivljeni Radmilo Runić oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela neovlašćeno držanje opojnih droga iz člana 246a stav 2. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine i 3 meseca, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 25.04.2022. godine pa nadalje. Prema okrivljenom su izrečene mere bezbednosti obaveznog lečenja narkomana i oduzimanja predmeta i odlučeno je o troškovima krivičnog postupka, a kako je to bliže opredeljeno u izreci presude.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ1. 666/23 od 09.08.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog Radmila Runića i njegovih branilaca advokata Ljubice Silić i advokata Srđana Spasojevića i presuda Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici 1 K-320/22 od 10.04.2023. godine, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog Radmila Runića:

- advokat Ljubica Silić, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači na taj način što će okrivljenog Radmila Runića osloboditi od optužbe ili istom izreći blažu krivičnu sankciju ili prekvalifikovati krivično delo i izreći blažu krivičnu sankciju;

- advokat Srđan Stojanović i advokat Dalibor Katančević, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) i 3) i člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude preinači tako što će okrivljenog Radmila Runića oglasiti krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ i izreći mu kaznu bližu zakonskom minimumu ili iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje, ali pred potpuno novim većima, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude odloži, odnosno prekine, saglasno odredbi člana 488. stav 2. i 3. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, nalazeći da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, pa je našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Radmila Runića – advokata Ljubice Silić, advokata Srđana Spasojevića i advokata Dalibora Katančevića su neosnovani u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, dok su u preostalom delu nedozvoljeni.

Branioci okrivljenog – advokati Ljubica Silić, Srđan Spasojević i Dalibor Katančević, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti ukazuju na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, koju obrazlažu na skoro isti način, navodima da opojna droga koja je pronađena, ne predstavlja „veću količinu“, u smislu člana 246a stav 2. KZ, te je iz tih razloga primenjen zakon koji se nije mogao primeniti. U vezi sa iznetim, branioci - advokati Srđan Spasojević i Dalibor Katančević navode i da je okrivljeni opojnu drogu nabavio za sopstvene potrebe, a da sudovi ne navode motiv držanja navodno veće količine opojne droge.

Iznete navode zahteva Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane.

Na navedenu povredu krivičnog zakona odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude, na strani 3, stav 4 i strani 4, stav 1 i 2, dao dovoljne i jasne razloge, koje Vrhovni sud u svemu prihvata i, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, na te razloge upućuje.

Ujedno, Vrhovni sud ukazuje da je okrivljeni oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela iz člana 246a stav 2. KZ, a kojom odredbom je propisano da će se ko neovlašćeno drži u velikoj količini supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge kazniti zatvorom od 3 do 10 godina. Imajući u vidu ovu odredbu Krivičnog zakonika, postojanje „motiva“ nije zakonsko obeležje dela i nije od uticaja na postojanje istog, te samim tim, nije potrebno da sudovi „navode motiv držanja navodno veće količine opojne droge“, a kako to ukazuju branioci – advokati Srđan Spasojević i Dalibor Katančević u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti.

U preostalom delu zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog su nedozvoljeni.

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Dodatno obrazlažući povredu zakona iz člana 439. tačka 2) KZ, u preostalom delu zahteva, branioci okrivljenog - advokati Ljubica Silić, Srđan Spasojević i Dalibor Katančević, u suštini ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP i na svojim činjeničnim zaključcima, drugačijim od onih utvrđenih pobijanim presudama, zasnivaju svoj stav da se u radnjama okrivljenog stiču svi bitni elementi krivičnog dela iz člana 246a stav 1. KZ. U vezi sa iznetim branilac - advokat Ljubica Silić iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza i to zapisnika o veštačenju Nacionalnog centra za kriminalističnu forenziku, nalaza i mišljenja veštaka dr Ivanke Kostić, same odbrane okrivljenog ... nalazeći da je u toku krivičnog postupka utvrđeno da je okrivljeni opojnu drogu držao za sopstvenu upotrebu. Branioci okrivljenog – advokati Srđan Spasojević i Dalibor Katančević iznose sopstvenu ocenu izvedenih dokaza vezano za umišljaj okrivljenog, motive za držanje opojne droge i u vezi sa iznetim dodatno iznose i sopstvenu analizu iskaza saslušanih svedoka.

Advokat Ljubica Silić u obrazloženju zahteva, obrazlažući povredu iz člana 439. tačka 3) ZKP, navodi da je pobijanim presudama došlo do pogrešne primene člana 54. i 66. KZ, nalazeći da na strani okrivljenog nije bilo otežavajućih okolnosti, jer isti nije osuđivan na teritoriji Republike Srbije, te da je, u konkretnom slučaju, bilo moguće izreći krivičnu sankciju ispod zakonskog minimuma kako je to predviđeno članom 56. i 57. KZ.

Branioci okrivljenog – advokati Srđan Spasojević i Dalibor Katančević, takođe, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti numerišu povredu zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koju obrazlažu navodima da je sud u ožalbenoj presudi od otežavajućih okolnosti cenio osuđivanost okrivljenog i to za imovinska krivična dela, sa elementima nasilja, ali nije imao u vidu činjenicu da okrivljeni nije osuđivan na teritoriji Republike Srbije, niti za istovrsno krivično delo, kao i činjenicu da ni jedna od inostranih presuda nije priznata od strane nadležnog organa Republike Srbije, zbog čega su bili dužni da na okrivljenog gledaju kao na neosuđivano lice, u kom slučaju je okrivljeni ispunjavao sve uslove za ublažavanje kazne. Dalje se navodi da, umesto da mu bude ublažena kazna, izrečena mu je drakonska kazna i to pored brojnih olakšavajućih okolnosti- da je toksikomanski zavisnik, neosuđivano lice, mlad čovek, da je zasnovao porodicu, da ima maloletno dete, da se korektno ponašao pred sudom.

Na opisani način, branioci okrivljenog – advokati Ljubica Silić, Srđan Spasojević i Dalibor Katančević, po stavu Vrhovnog suda, ukazuju na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Branioci okrivljenog - advokati Srđan Spasojević i Dalibor Katančević u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti numerišu i obrazlažu i povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) i 3) i člana 16. ZKP.

Međutim, povrede zakona iz člana 441. stav 1., člana 16, člana 438. stav 2. tačka 2) i 3. ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno povreda zakona iz člana 440. ZKP, nisu zakonom dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud, zahteve za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Radmila Runića, u napred navedenom delu ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić