Okrivljenom je na osnovu člana 89a KZ izrečena mera bezbednosti zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenim maloletnim BB i oštećenim maloletnim VV, tako što je okrivljenom zabranjeno približavanje svakom od oštećenih na udaljenosti manjoj od 100 metara, te mu je zabranjen pristup oko mesta stanovanja, mesta školovanja i rada oštećenih i zabranjeno svako dalje uznemiravanje oštećenih, odnosno dalja komunikacija sa oštećenim u trajanju od tri godine računajući od dana pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno u zatvoru ne uračunava u vreme trajanja ove mere.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka i to na ime neuropsihijatrijskog veštačenja u iznosu od 19.576,00 dinara, na ime kombinovanog psihološko – psihijatrijskog veštačenja maloletnih oštećenih iznos za svakog od veštaka i to: 18.116,00 dinara i 18.008,00 dinara, za pristup veštaka na glavni pretres iznos od 7.778,00 dinara, što je ukupno 63.558,00 dinara, kao i na ime paušalnih troškova sudu iznos od 5.000,00 dinara, u roku od mesec dana od pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja. Pored toga okrivljeni je obavezan da nadoknadi nužne izdatke i troškove zastupanja maloletnih oštećenih putem punomoćnika advokata, o čijoj visini će sud odlučiti posebnim rešenjem nakon pravnosnažnosti presude.

Presudom Višeg suda u Novom Sadu Kž1 95/24 od 14.05.2024. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, izjavljena protiv prvostepene presude, a presuda Osnovnog suda u Novom Sadu K 1549/21 od 18.01.2024. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podnela je branilac okrivljenog AA, advokat Ljubica Silić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka i povrede krivičnog zakona, dok iz obrazloženja proizlazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud donese presudu kojom će ukinuti pobijane presude u celini ili delimično i predmet vratiti prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili da preinači u celini ili delimično pobijane presude ili samo drugostepenu presudu, na taj način što će okrivljenog AA osloboditi od optužbe ili istom izreći blažu krivičnu sankciju ili prekvalifikovati krivično delo i izreći blažu kaznu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda zahteva, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u obrazloženju zahteva za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, jer se presude zasnivaju na dokazima na kojima se ne mogu zasnivati i to iskazima maloletnih oštećenih u svojstvu svedoka, kojima je tokom postupka dodeljen status posebno osetljivih svedoka u smislu člana 104. stav 1. ZKP.

U vezi navedenog, branilac ističe da su maloletni oštećeni ispitani uz prisustvo veštaka sudske psihologije dr Dušana Vukovića, ali bez prisustva zakonskih zastupnika maloletnih oštećenih, pa je navedeni dokaz nezakonit po načinu pribavljanja. Kako je sudski veštak dr Dušan Vuković određen za jednog od veštaka za kombinovano psihološko - psihijatrijsko veštačenje maloletnih oštećenih BB i VV, to isti nije mogao prisustvovati ispitivanju svedoka maloletnih oštećenih. Imajući navedeno u vidu po oceni branioca okrivljenog, zapisnici o ispitivanju svedoka maloletnih oštećenih su nezakoniti dokaz u smislu člana 84. ZKP i člana 16. stav 1. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizlazi da su u predistražnom postupku u predmetu Osnovnog javnog tužilaštva u Novom Sadu, na osnovu člana 104. ZKP, doneta rešenja Kt 4502/21 od 21.12.2021. godine, kojima je određeno ispitivanje posebno osetljivih svedoka maloletnog VV i maloletnog BB. Navedeni svedoci maloletni oštećeni, kojima je dodeljen status posebno osetljivih svedoka ispitani su odvojeno pred OJT u Novom Sadu dana 21.12.2021. godine, u posebnoj prostoriji u prisustvu dr Vuković Dušana, specijaliste sudske psihologije i službenice zaposlene u Višem sudu u Novom Sadu, dok su u odvojenoj prostoriji putem video linka ispitivanja pratili i to: zamenik javnog tužioca, branilac okrivljenog adv. Bojana Stošić, punomoćnik oštećenih - advokat Predrag Marković, kao i zapisničar, a za vreme ispitivanja maloletnog BB bio je prisutan deda GG, dok je ispitivanje maloletnog VV pratila majka DD, zakonski zastupnici maloletnih oštećenih.

U daljem toku postupka, svedoci – maloletni oštećeni BB i VV, su ispitani pred sudijom Osnovnog suda u Novom Sadu, u svojstvu posebno osetljivih svedoka na glavnom pretresu dana 09.11.2023. godine, u posebnoj prostoriji u kojoj se nalazio psiholog dr Vuković Dušan, dok su putem video linka u sudnici ispitivanju svedoka oštećenih prisustvovali: javni tužilac, okrivljeni sa braniocem adv. Ljubicom Silić, punomoćnik oštećenih adv. Predrag Marković, kao i zakonski zastupnici i to: otac mal. oštećenog BB i majka mal.oštećenog VV.

Odredbom člana 103. ZKP propisano je da svedoku koji je s obzirom na uzrast, životno iskustvo, način života, pol, zdravstveno stanje, prirodu, način ili posledice izvršenog krivičnog dela, odnosno druge okolnosti slučaja posebno osetljiv, organ postupka može po službenoj dužnosti, na zahtev stranaka ili samog svedoka odrediti status posebno osetljivog svedoka.

Odredbom člana 104. stav 1. ZKP propisano je da se posebno osetljivom svedoku pitanja mogu postavljati samo preko organa postupka koji će se prema njemu odnositi sa posebnom pažnjom, nastojeći da se izbegnu moguće štetne posledice krivičnog postupka po ličnost, telesno i duševno stanje svedoka. Ispitivanje se može obaviti uz pomoć psihologa, socijalnog radnika ili drugog stručnog lica, o čemu odlučuje organ postupka. Stavom 2. istog člana je propisano da ako organ postupka odluči da se posebno osetljivi svedok ispita upotrebom tehničkih sredstava za prenos slike i zvuka, ispitivanje se sprovodi bez prisustva stranaka i drugih učesnika u postupku u prostoriji u kojoj se svedok nalazi.

Vrhovni sud nalazi da je ispitivanje maloletnih oštećenih BB i VV, obavljeno u svemu u skladu sa odredbama člana 103. i 104. ZKP, koje se odnose na ispitivanje posebno osetljivih svedoka i to kako u istrazi, tako i na glavnom pretresu, kada su njihovom ispitivanju prisustvovali psiholog kao stručno lice, u smislu odredbe člana 104. ZKP, odnosno zakonski zastupnici maloletnih oštećenih i da su pitanja svedocima mal.oštećenim postavljana preko organa postupka, na koji način je u svemu postupljeno po odredbama zakona.

Učestvovanje dr Dušana Vukovića, kao jednog od dvojice stručnih lica - veštaka u kombinovanom psihološko – psihijatrijskom veštačenju maloletnih oštećenih dana 18.07.2023. godine, kao specijaliste medicinske psihologije, a koji je bio prisutan i prilikom ispitivanja svedoka maloletnih oštećenih, ne čini dokaz nezakonitim. Ovo posebno imajući u vidu da je članom 104. stav 1. ZKP propisano da se ispitivanje posebno osetljivog svedoka može obaviti uz stručnu pomoć psihologa, o čemu je odlučio organ postupka - u konkretnom slučaju javni tužilac i sud, pri čemu status veštaka - psihologa ne isključuje mogućnost njegovog učešća u postupku, u vezi sa maloletnim licima prilikom ispitivanja maloletnih lica kao svedoka – oštećenih.

Prema tome, ispitivanju maloletnih oštećenih prisustvovala su sva lica koja su ovlašćena da prisustvuju takvom saslušanju – javni tužilac, branilac okrivljenog, punomoćnik maloletnih oštećenih, psiholog i zakonski zastupnici, pod čijim neposrednim starateljstvom su maloletna oštećena lica, pa Vrhovni sud suprotne navode zahteva za zaštitu zakonitosti ocenjuje kao neosnovane.

U konkretnom slučaju nije bilo mogućnosti primene odredaba o zaštiti maloletnih lica kao oštećenih u krivičnom postupku prema Zakonu o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, s obzirom da krivično delo polno uznemiravanje iz člana 182a KZ nije obuhvaćeno odredbom člana 150. tog zakona. Međutim, pravilnim postupanjem i primenom odredbe člana 103. i 104. ZKP maloletnim oštećenima je pružena potpuna zaštita u krivičnom postupku na nivou standarda Konvencije UN o pravima deteta.

S obzirom na navedeno, Vrhovni sud nalazi, da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se neosnovano ukazuje zahtevom branioca okrivljenog AA.

Pord toga, u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP navodima da je sud prekoračio optužbu tako što je iz činjeničnog opisa izreke prvostepene presude i to pod tačkom 1. izostavio navode „da je okrivljeni maloletnom BB u više navrata stavljao ruku na polni organ preko farmerica“, te da sud nije ovlašćen da menja činjenični opis krivičnog dela iz dispozitiva optužnog akta.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, po oceni Vrhovnog suda, nisu osnovani.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmeđenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizlazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivnih i objektivnih obeležja dela.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva i izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu dodavanjem nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne volje okrivljenog, na koji način se pogoršava njegov položaj u pogledu pravne ocene i krivične sankcije.

U konkretnom slučaju pravnosnažna presuda se odnosi na isto lice – okrivljenog AA i na dva istovrsna krivična dela - polno uznemiravanje iz člana 182a stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika.

Po nalaženju Vrhovnog suda, pobijanim pravnosnažnim presudama nije prekoračena optužba odnosno nije povređen objektivni, ni subjektivni identitet optužbe i presude. Ovo imajući u vidu da su u odnosu na okrivljenog bitna obeležja bića krivičnih dela ista i u dispozitivu optužnog akta i u izreci presude, odnosno postoji istovetnost činjeničnog opisa radnji izvršenja predmetnog krivičnog dela iz izreke presude K 1549/21 od 18.01.2024. godine, sa činjeničnim opisom u optužnom predlogu OJT u Novom Sadu Kt 4502/21 od 29.12.2021. godine. Izmena činjeničnog opisa, koja se ogleda u izostavljanju u izreci prvostepene presude da je okrivljeni „više puta“ stavljao ruku maloletnom oštećenom na polni organ i preciziranjem radnji izvršenja koje je okrivljeni kritičnom prilikom preduzeo, odnosno navođenjem da je okrivljeni „stavljao ruku na polni organ oštećenog“ mal. BB, u odnosu na optužni akt, nije prekoračena optužba, već je sud pogodovao okrivljenom, smanjenjem kriminalne količine preduzetih radnji, na šta je sud po zakonu ovlašćen, u smislu citirane odredbe člana 420. ZKP.

Shodno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda, sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Vrhovni sud se nije upuštao u ocenu navoda zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama i pogrešnu ocenu dokaza u pogledu radnje izvršenja, kao i namere okrivljenog da polno uznemirava oštećene (člana 440. ZKP), kao ni u navode kojima se ukazuje na pogrešnu ocenu od strane suda, činjenica od kojih zavisi odluka o krivičnoj sankciji, koju branilac numeriše kao povredu odredbe člana 439. tačka 3) ZKP, ali istu obrazlaže navodima koji su od uticaja prilikom odmeravanja kazne, u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP, s obzirom da navedene povrede ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge u smislu člana 485. stav 4. ZKP za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je zahtev za zaštitu zakonitosti ocenio neosnovanim i, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                             Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                      Svetlana Tomić Jokić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković