U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Maje Kovačević-Tomić, Sonje Pavlović i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Draganom Vuksanović, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okr. M.R., zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, adv. P.Đ., podnetom protiv prvnosnažnih presuda Osnovnog suda u Čačku K 443/14 od 18.05.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 775/15 od 04.09.2015. godine, u sednici veća održanoj 15.12.2015. godine, većinom glasova, doneo je

P R E S U D U

USVAJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. M.R., kao osnovan, UKIDAJU pravnosnažne presude Osnovnog suda u Čačku K 443/14 od 18.05.2015. godine i Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 775/15 od 04.09.2015. godine i predmet vraća Osnovnom sudu u Čačku na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Čačku K 443/14 od 18.05.2015. godine, okr. M.R. oglašen je krivim zbog krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

Odlučujući o žalbi okrivljenog, Apelacioni sud u Kragujevcu je presudom Kž1 775/15 od 04.09.2015. godine, odbio žalbu kao neosnovanu i potvrdio prvostepenu presudu.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenog, adv. P.Đ., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud zahtev usvoji, obe presude ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da iste preinači i okrivljenog oslobodi od odgovornosti ili mu izrekne blažu kaznu ili uslovnu osudu sa dužim vremenom proveravanja.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo sednici bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Iako branilac okrivljenog, koji zahtev podnosi zbog pvorede zakona – član 485. stav 1. ZKP, u zahtevu ne opredeljuje konkretnu povredu zakona, iz obrazloženja zahteva i navoda da su nižestepeni sudovi na činjenično stanje pogrešno primenili zakon jer je pravnosnažno utvrđeno da je okrivljeni svojoj supruzi naneo tešku telesnu povredu, te s obzirom na tu činjenicu nije imalo zakonskog osnova da bude osuđen za teže delo, proizilazi da zahtev podnosi zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Izrekom prvostepene presude okr. M.R. oglašen je krivim da je u označenom vremenskom periodu, sposoban da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima, primenom nasilja prema svojoj supruzi V.R. i pretnjom da će napasti na njen život i telo ... iako je bio svestan da na ovaj način ugrožava njeno spokojsvo i telesni integritet, pri čemu je istoj naneo tešku telesnu povredu, to i hteo, a bio je svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Iz činjeničnog stanja opisanog u izreci prvostepene presude zaključuje se da je okr. M.R. i u odnosu na krivično delo za koje je oglašen krivim i u odnosu na težu posledicu postupao sa umišljajem.

Međutim, odredbom člana 27. KZ propisano je da kada je iz krivičnog dela proizašla teža posledica zbog koje zakon za to delo propisuje težu kaznu, ta se kazna može izreći ako je učinilac u odnosu na tu posledicu postupao iz nehata, a i sa umišljajem ako time nisu ostvarena obeležja nekog drugog krivičnog dela.

U konkretnom slučaju, okrivljeni je radnjama opisanim u izreci prvostepene presude sa umišljajem ostvario sva bitna obeležja krivičnog dela iz člana 194. stav 1. KZ, ali i obeležja krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 1. KZ. U takvoj situaciji, okrivljeni nije mogao biti oglašen krivim za kvalifikovani oblik krivičnog dela nasilja u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, jer se u ovom slučaju teška telesna povreda naneta sa umišljajem ne može smatrati kvalifikatornom okolnošću za krivično delo iz člana 194. stav 1. KZ, s obzirom na to da umišljajno nanošenje teške telesne povrede prilikom izvršenja predmetnog krivičnog dela predstavlja zasebno krivično delo, pa je okrivljeni eventualno mogao biti oglašen krivim za sticaj krivičnih dela iz člana 194. stav 1. i člana 121. stav 1. KZ.

Imajući u vidu navedeno, prvostepeni sud je, oglašavajući okr. M.R. krivim za krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 3. u vezi stava 1. KZ, pogrešno primenio krivični zakon i time učinio povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP. Kako drugostepeni sud navedenu povredu zakona nije otklonio već je prvostepenu presudu potvrdio, to je ista povreda zakona učinjena i drugostepenom presudom.

Stoga je Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kao osnovan, ukinuo prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vraća prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku prvostepeni sud će postupiti po primedbama iz ove presude, otkloniti povredu zakona na koju je ovom presudom ukazano i doneti zakonitu i pravilnu odluku.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar - savetnik                                                                      Predsednik veća-sudija

Dragana Vuksanović,s.r.                                                                  Dragiša Đorđević,s.r.