Istom presudom okrivljeni su obavezani da solidarno naknade troškove krivičnog postupka nastale pred OJT u Zrenjaninu u iznosu od 30.348,83 dinara, kao i troškove krivičnog postupka nastale pred Osnovnim sudom u Zrenjaninu u iznosu od 12.207,66 dinara, sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja, kao i da naknade troškove krivičnog postupka nastale pred OJT u Zrenjaninu i pred sudom, a na ime angažovanja branilaca po službenoj dužnosti, o čijoj će visini biti odlučeno posebnim rešenjem, dok su oslobođeni obaveze plaćanja sudskog paušala, a oštećena VV je radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva upućena na parnicu.

Presudom Višeg suda u Zrenjaninu Kž1 291/23 od 24.08.2023. godine, u stavu prvom, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenih i OJT u Zrenjaninu i prvostepena presuda potvrđena, dok je stavu drugom odbijen kao neosnovan predlog branioca okrivljenog AA za ukidanje pritvora.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Strahinja Janić zbog povrede zakona iz člana 74. stav 3. i 441. stav 1. i 4. ZKP i bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. ZKP, bez navođenja povrede zakona, ali iz obrazloženja zahteva proizilazi da se radi o tački 1) navedene odredbe, sa predlogom da Vrhovni sud preinači pobijane presude i okrivljenog AA oslobodi od optužbe ili da pobijne presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 74. tačka 3) ZKP, navodima da je okrivljenom AA, povređeno pravo na obaveznu odbranu, jer mu je prema stavu branioca, u periodu nakon što je uhapšen, a pre nego što je sproveden nadležnom javnom tužiocu „faktički bilo određeno policijsko zadržavanje“, odnosno isti je bio lišen slobode, zbog čega je prema navodima zahteva, okrivljeni morao imati branioca, i to od momenta hapšenja.

Odredbom člana 74. tačka 3) ZKP propisano je da okrivljeni mora imati branioca ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode, pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere.

Odredbom člana 291. ZKP propisano je da policija može neko lice uhapsiti ako postoji razlog za određivanje pritvora (član 211.), ali je dužna da takvo lice bez odlaganja sprovede nadležnom javnom tužiocu. Prilikom dovođenja, policija će javnom tužiocu predati izveštaj o razlozima i o vremenu hapšenja.

Odredbom člana 293. stav 1. ZKP propisano je da je javni tužilac dužan da uhapšenog koji mu je doveden pouči o pravima iz člana 69. stav 1. ovog zakonika i da mu omogući da u njegovom prisustvu, uz korišćenje telefona ili drugog elektronskog prenosioca poruka obavesti branioca neposredno ili na drugi način kako je dalje ovom odredbom propisano. Stavom 2. ove odredbe propisano je da ako uhapšeni ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 časa od kada mu je to u smislu stava 1. ovog člana omogućeno ili izjavi da ne želi da uzme branioca, javni tužilac je dužan da ga bez odlaganja sasluša.

Iz spisa predmeta proizilazi da je MUP RS-PU u Zrenjaninu, Osnovnom javnom tužiocu u Zrenjaninu dostavio krivičnu prijavu sa prilozima, između ostalog, protiv okrivljenog AA, zbog postojanja osnova sumnje da je učinio krivično delo neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz 213. stav 1. Krivičnog zakonika, a u okviru koje se nalazi izveštaj o policijskom hapšenju i sprovođenju okrivljenog AA nadležnom javnom tužiocu od 08.02.2023. godine. Zatim, iz spisa proizilazi da je istog dana, nakon prijema krivične prijave javni tužilac saslušao okrivljenog, koji je pre saslušanja poučen o svojim pravima iz člana 68. stav 1. i 69. stav 1. ZKP i o pravu da uzme branioca, a čije prisustvo okrivljeni nije zahtevao, što je konstatovano na zapisniku, kao i da je, nakon saslušanja javni tužilac stavio predlog za određivanje pritvora okrivljenom, o kom predlogu se, takođe istog dana, okrivljeni izjasnio u smislu člana 212. ZKP, pred sudijom za prethodni postupak Osnovnog suda u Zrenjaninu, nakon čega je sud doneo rešenje o određivanju pritvora prema okrivljenom AA.

Kod napred navedenog, Vrhovni sud nalazi da okrivljenom AA nije povređeno pravo na odbranu, jer nije povređena odredba člana 74. tačka 3) ZKP, s obzirom da je okrivljeni u postupku nakon određivanja pritvora, imao branioca po službenoj dužnosti, advokata Strahinju Janića, pri čemu, od strane organa postupka pre određivanja pritvora u odnosu na okrivljenog AA, nije doneto nikakvo rešenje o zadržavanju. Iz navedenih razloga, suprotni navodi u zahtevu branioca okrivljenog AA, su ocenjeni kao neosnovani.

Takođe, kao neosnovani su ocenjeni navodi branioca kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, navodima da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se prema odredbama ZKP presuda ne može zasnivati, i to na priznanju okrivljenog AA datom pred OJT u Zrenjaninu dana 08.02.2023. godine i na iskazu svedoka maloletnog GG, koji je, prema stavu branioca, bio saučesnik okrivljenih, zbog čega je morao biti upozoren da nije dužan da odgovara na pojedina pitanja

Ovo pre svega iz razloga što iz spisa predmeta proizilazi da se prvostepena presuda ne zasniva se samo na ovim dokazima već i na brojnim drugim dokazima izvedenim u zakonito sprovedenom postupku, taksativno navedenim na strani 8. u četvrtom pasusu prvostepene presude, pa je očigledno da bi i bez dokaza, na koje kao nezakonite ukazuje branilac, bila doneta ista presuda i okrivljeni AA oglašen krivim zbog krivičnih dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila u saizvršilaštvu iz 213. stav 1. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika i sprečavanje i ometanje dokazivanja u saizvršilaštvu iz člana 336. stav 2. u vezi člana 33. Krivičnog zakonika.

Pri tome, po oceni Vrhovnog suda, iskaz svedoka GG je dokaz koji je izveden u skladu sa Zakonikom o krivičnom postupku, budući da iz zapisnika o ispitivanju ovog svedoka proizilazi da je isti ispitan i upozoren u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku, pred javnim tužiocem OJT u Zrenjaninu dana 01.03.2023. godine u prisustvu zakonskog zastupnika DD, a zatim i pred sudom dana 24.04.2023. godine, kada je ostao pri iskazu datom pred javnim tužiocem, a kojom prilikom je njegovom ispitivanju, pored zakonskog zastupnika prisustvovao i psiholog, dok iz spisa predmeta i to pre svega, krivične prijave i optužnog akta, proizilazi da ovaj svedok, suprotno navodima branioca, nikada nije imao svojstvo saučesnika u postupku koji se vodio protiv okrivljenog AA.

Pored navedenog, Vrhovni sud nalazi da je okrivljeni AA u predmetnom krivičnom postupku prvi put saslušan pred Osnovnim javnim tužiocem u Zrenjaninu na zapisniku Kt 213/23 od 08.02.2023.godine, zbog krivičnog dela neovlašćeno korišćenje tuđeg vozila iz 213. stav 1. Krivičnog zakonika, za koje s obzirom na zaprećenu kaznu nije propisana obavezna odbrana u smislu člana 74. tačka 2) ZKP. Tom prilikom okrivljeni je, kao što je već navedeno, poučen o svojim pravima iz člana 69. stav 1. i člana 68. stav 1. ZKP i pozvan da se izričito izjasni o tome da li će uzeti branioca po svom izboru, te upozoren da će ga ukoliko ne obezbedi prisustvo branioca u roku od 24 časa od časa kada mu je to omogućeno u smislu člana 293. stav 1. ZKP ili izjavi da ne želi da uzme branioca, javni tužilac saslušati, nakon čega je okrivljeni izjavio da ne želi da angažuje branioca i da će odbranu izneti sam.

S obzirom na sve izneto, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti da su pobijane pravnosnažne presude donete uz učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenog pobija pravnosnažnu presudu zbog nepravilne odluke o krivičnoj sankciji u smislu odredbe člana 441. stav 1. ZKP i pogrešno cenjenih okolnosti koje su od značaja za odmeravanje kazne, te nadalje u zahtevu kao razlog podnošenja formalno navodi i povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno, ne ukazujući pri tome na povredu zakona prilikom primene odredaba o troškovima postupka, već iznoseći sopstveni stav da materijalne prilike okrivljenog ne dozvoljavaju da isti bude obavezan da snosi troškove postupka, što po oceni Vrhovnog suda, predstavlja činjenično, a ne pravno pitanje, dakle povredu odredbe člana 440. ZKP .

Međutim, Vrhovni sud se u razmatranje i ocenu ovih navoda zahteva, nije upuštao, obzirom da povrede odredbi članova 440. i 441. stav 1. ZKP, ne predstavljaju dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, shodno članu 485. stav 4. ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić