.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI KASACIONI SUD
Kzz 108/2016
09.02.2016. godina
Beograd
Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragiše Đorđevića, predsednika veća, Zorana Tatalovića, Radmile Dragičević-Dičić, Maje Kovačević-Tomić i Sonje Pavlović, članova veća, sa savetnikom Jelenom Petković-Milojković, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog T.J. i dr., zbog krivičnog dela učestovanje u tuči iz člana 123. KZ, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih T.J. i U.J., advokata G.T., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 959/13 od 08.05.2015. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 207/15 od 22.12.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 09.02.2016. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih T.J. i U.J., advokata G.T., podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 959/13 od 08.05.2015. godine i Višeg suda u Prokuplju Kž 207/15 od 22.12.2015. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Prokuplju K 959/13 od 08.05.2015. godine, okrivljeni T.J. i U.J. oglašeni su krivim zbog krivičnog dela učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ, za koje su osuđeni na kazne zatvora u trajanju od po 6 meseci. Tom presudom okrivljeni su obavezani da na ime paušala plate iznos od po 3.000,00 dinara, a da na ime troškova krivičnog postupka solidarno plate iznos od 40.030,00 dinara, sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.
Presudom Višeg suda u Prokuplju Kž 207/15 od 22.12.2015. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenih T.J. i U.J., advokata G.T. i presuda Osnovnog suda u Prokuplju K 959/13 od 08.05.2015. godine je potvrđena.
Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je zajednički branilac okrivljenih T.J. i U.J., advokat G.T., zbog povrede odredbi člana 16. i člana 423. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, odnosno da iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.
Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća održanoj u smislu člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. ZKP, razmotrio spise predmeta, pa je našao:
Zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih T.J. i U.J., advokata G.T. je nedozvoljen.
Odredbom člana 485. ZKP propisani su razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti od strane ovlašćenih lica za podnošenje zahteva (član 483. stav 1. ZKP), pa je između ostalih, u članu 485. stav 1. tačka 1) ZKP kao razlog predviđena povreda zakona.
Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog taksativno nabrojanih povreda tog zakonika, učinjenih u prvostepenom postupku i postupku pred apelacionim sudom.
Shodno navedenoj odredbi člana 485. stav 4. ZKP pravo okrivljenog na podnošenje zahteva, preko svog branioca, zbog povrede zakona je, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, ograničeno na povrede koje su taksativno navedene u stavu 4. člana 485. ZKP. Dakle, okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda tog zakonika, propisanih u članu 74, članu 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), članu 439. tač. 1) do 3) i članu 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom.
Branilac okrivljenih kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti navodi povredu odredbi člana 16. i 423. tačka 2) ZKP u vezi sa kojima navodi da izvedeni dokazi ne pružaju osnov za zaključak da su okrivljeni izvršili krivično delo u pitanju, isticanjem da sud nije na pravilan način cenio kako iskaz svedoka M.I., tako i pismene dokaze i to listinge obavljenih telefonskih razgovora između okrivljenih iz kojih je vidljivo da su isti telefonski kontakt ostvarili preko različitih baznih stanica, kao i nalaz i mišljenje veštaka medicinske struke i iskaz veštaka izvestioca datog na glavnom pretresu u pogledu mehanizma nastanka telesnih povreda kod oštećenog.
Po oceni Vrhovnog kasacionog suda iz iznetih navoda proizlazi da se zahtevom osporava činjenično stanje utvrđeno prvostepenom, a potvrđeno drugostepenom presudom u pogledu učešća ovih okrivljenih u izvršenju krivičnog dela u pitanju.
Međutim, kako citiranom odredbom člana 485. stav 4. ZKP koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni preko svog branioca shodno ograničenju njegovih prava pravima koji u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka po osnovu povrede iz člana 16. ZKP i člana 423. tačka 2) ZKP, kao ni po osnovu pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti zajedničkog branioca okrivljenih T.J. i U.J., ocenio nedozvoljenim.
Sa iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci ovog rešenja.
Zapisničar-savetnik Predsednik veća-sudija
Jelena Petković-Milojković,s.r. Dragiša Đorđević,s.r.
