Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 563/23 od 01.11.2023. godine odbijene su, kao neosnovane, žalbe javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Kraljevu, branioca okrivljenih AA i VV, advokata Miroslava Dmitrovića i branioca okrivljenih AA, GG, BB, DD, VV i ĐĐ, advokata Dušana Sakića, a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv napred navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenih AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, advokat Dušan Sakić, zbog povreda zakona iz člana 439. tačka 1) i člana 485. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje;

- branilac okrivljenih AA i VV, advokat Miroslav Dmitrović, zbog povreda zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. i 4. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji zahtev kao osnovan, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti su neosnovani i to: zahtev branioca okrivljenih AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, advokata Dušana Sakića, u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, a zahtev branioca okrivljenih AA i VV, advokata Miroslava Dmitrovića, u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok su zahtevi, u preostalom delu, nedozvoljeni.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenih AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, advokat Dušan Sakić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da se u radnjama okrivljenih ne stiču obeležja krivičnog dela za koje su oglašeni krivim pravnosnažnom presudom i to: krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 2. u vezi stava 1. KZ, u odnosu na okrivljenog AA i istog krivičnog dela u osnovnom obliku – iz člana 349. stav 1. KZ, u odnosu na ostale okrivljene. Branilac u vezi sa tim, najpre, navodi da izreka presude ne sadrži sve objektivne elemente bića navedenog krivičnog dela, budući da radnja izvršenja tog krivičnog dela podrazumeva učestvovanje ne samo u grupi, koja, prema odredbi člana 112. stav 22. KZ, podrazumeva najmanje tri lica povezanih u okviru određenih dogovorenih zadataka i uloga, već u grupi ljudi, koju čini najmanje petoro ljudi ili više od toga, tako da imajući u vidu navedeno, po stavu odbrane, biće krivičnog dela, za koje su okrivljeni oglašeni krivim i osuđeni, u izreci presude nije potpuno opisano.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Dušana Sakića, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Prema činjeničnom opisu dela u izreci pravnosnažne presude okrivljeni AA, BB, VV, GG, DD i ĐĐ, su u vreme i na mestu označenim u izreci presude, sposobni da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje i svesni da je njihovo delo zabranjeno, okr. AA kao kolovođa grupe koja je zajedničkim delovanjem lišila života neko lice a ostali okrivljeni učestvujući u grupi ljudi koja je zajedničkim delovanjem lišila života neko lice.... dana 24.12.2017. godine, okrivljeni AA okupio grupu u kojoj su se nalazili EE i okrivljeni GG, BB, DD, VV i ĐĐ i naložio im da sa njim, svi zajedno krenu do kuće kod pok. ŽŽ, kako bi ga prinudili i naterali da ode u grad Jagodinu i utiče na brata ZZ da što pre prizna izvršenje krivičnog dela kako bi II i JJ bili pušteni iz pritvora na slobodu, pri čemu su svi okrivljeni poneli sa sobom predmete podobne da telo teško povrede i to drvene motke, sekire i lopate, pa je dolaskom u dvorište kuće porodice ŽŽ..., okrivljeni AA, fizički napao pok. ŽŽ, tako što ga je udario tupim delom sekire u predelu desne ruke, nakon čega su okrivljeni AA i VV, naneli lake telesne povrede i to: okrivljeni AA KK i LL, a okrivljeni VV LJLJ, pa su okrivljeni napustili lice mesta i kako pok. ŽŽ, nije otišao u grad Jagodinu, sledećeg dana 25.12.2017. godine, okrivljeni AA je ponovo okupio grupu u kojoj su se nalazili ostali okrivljeni i poveo ih prema dvorištu kuće ŽŽ, kako bi ga fizički napali i tom prilikom su svi okrivljeni poneli sa sobom u rukama predmete podobne da telo teško povrede, te su oko 14,00 časova, došli u dvorište kuće, pok. ŽŽ kada je okrivljeni AA, uputio pretnju pok. ŽŽ :„Ubićemo te, otkinućemo ti glavu...“, a zatim su svi okrivljeni udarcima predmeta koje su držali u rukama oborili pok. ŽŽ na tlo i udarali ga drvenim motkama, držalicama od sekire, bejzbol palicama i mačetama, zadavši mu više desetina udaraca u predelu glave, vrata, ramena, leđa, ruku i grudnog koša, nanevši mu tom prilikom telesne povrede bliže opisane u izreci presude, od kojih povreda je kod sada pok. ŽŽ, dana ...2018. godine, u Kliničkom centru u Kragujevcu, nastupila smrt.

Krivično delo učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ čini onaj ko učestvuje u grupi ljudi koja zajedničkim delovanjem liši života neko lice ili mu nanese tešku telesnu povredu, ošteti imovinu u većem obimu ili učini drugo krivično delo za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna. U stavu 2. navedenog člana propisano je da će se kolovođa grupe koja izvrši delo iz stava 1. tog člana, kazniti zatvorom od jedne do osam godina.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela jeste učestvovanje u grupi koja, pored ostalog, liši života neko lice. Za postojanje dela neophodno je da je do navedene posledice došlo zajedničkim delovanjem lica koja čine grupu, pri čemu se ne može izdvojiti pojedinačni doprinos svakog lica koje je učestvovalo u grupi. Pojam grupe koji odgovara prirodi ovog krivičnog dela ne iziskuje postojanje organizacione povezanosti između članova grupe, već je dovoljna objektivna veza koja se sastoji u tome da se na okupu, prostorno vezan nađe veći broj ljudi koji može biti promenljiv, a za zajedničko delovanje nije potrebna međusobna podela rada, niti prethodni dogovor, već se subjektivna veza iscrpljuje u svesti učinioca da deluje u okviru grupe.

Prema odredbi člana 112. stav 22. KZ, „grupa“ je najmanje tri lica povezanih radi trajnog ili povremenog vršenja krivičnih dela koja ne mora da ima definisane uloge svojih članova, kontinuitet članstva ili razvijenu strukturu.

Kako dakle, iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni AA, kao kolovođa, okupio grupu ljudi, u kojoj su se nalazili ostali okrivljeni – GG, BB, DD, VV i ĐĐ i poveo ih ka dvorištu kuće pok. ŽŽ, kako bi ga najpre prinudili na opisano činjenje, a zatim i fizički napali, u kom cilju su poneli predmete podobne da telo teško povrede, te da su svi okrivljeni zajedničkim delovanjem u grupi ljudi učestvovali u napadu na pok. oštećenog nanevši mu telesne povrede usled kojih je kod oštećenog nastupila smrt, kao i da je kod okrivljenih postojala svest da zajednički deluju u okviru grupe ljudi, usled čijeg postupanja je nastupila zabranjena posledica – lišenje života, to se, po oceni ovoga suda, u radnjama okrivljenog AA, stiču zakonska obeležja krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 2. u vezi stava 1. KZ, a u radnjama okrivljenih GG, BB, DD, VV i ĐĐ, stoje obeležja po jednog krivičnog dela učestvovanje u grupi koja izvrši krivično delo iz člana 349. stav 1. KZ.

Iz iznetih razloga, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Dušana Sakića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljenih, advokat Dušan Sakić, povredu zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, obrazlaže i navodima da, polazeći od toga da je zaštitni objekt krivičnog dela u pitanju javni red i mir i da se članom 1. Zakona o javnom redu i miru, uređuje javni red i mir samo na javnom mestu, kojim se shodno članu 3. stav 1. tačka 2) istog zakona, smatra prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, a da mesto na kome se predmetni događaj odigrao – dvorište pok. AA, nije javno mesto, to, prema stavu odbrane, javni red i mir kao zaštitni objekt predmetnog krivičnog dela, u konkretnom slučaju, nije povređen, iz kog razloga bi se moralo raditi jedino o krivičnom delu učestvovanje u tuči.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Dušana Sakića, kojima se u suštini ukazuje da je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe pogrešno primenjen zakon i time učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Članom 3. stav 1. tačka 2) Zakona o javnom redu i miru propisano je da je javno mesto prostor dostupan neodređenom broju lica čiji identitet nije unapred određen, pod istim uslovima ili bez posebnih uslova. Članom 3. stav 2. Zakona o javnom redu i miru propisano je da će se smatrati da je prekršaj ili krivično delo iz tog zakona izvršeno na javnom mestu i kad je radnja izvršenja na mestu koje se u smislu stava 1. tačka 2) ovog člana ne smatra javnim mestom, ako je to mesto dostupno pogledu ili čujnosti sa javnog mesta ili je posledica nastupila na javnom mestu.

Po nalaženju Vrhovnog suda iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je radnja krivičnog dela izvršena u naseljenom mestu – romsko naselje u gradu Kraljevu, u dvorištu kuće u ulici u kojoj se nalaze i drugi objekti, da je predmetni događaj imao kontinuitet, odnosno da se odigrao u toku dva dana kao i da su svedoci, ispitani u toku postupka u svojim iskazima, naveli da je oko dvorišta pok. oštećenog bio okupljen veći broj ljudi, tako da je mesto izvršenja krivičnog dela bilo dostupno pogledu i čujnosti sa javnog mesta i ima se smatrati javnim mestom u smislu člana 3. stav 2. Zakona o javnom redu i miru.

Imajući u vidu da su okrivljeni krivično delo izvršili na mestu koje se u smislu zakona smatra javnim mestom, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, advokata Dušana Sakića, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP isticanjem da bi se u konkretnom slučaju moglo raditi jedino o krivičnom delu učestvovanje u tuči, a ne krivičnom delu iz člana 349 KZ, za koje su okrivljeni oglašeni krivim pravnosnažnom presudom.

Pored iznetog, prema stavu sudske prakse, tuča podrazumeva „razmenu udaraca između više lica“, što znači da je potrebno njihovo aktivno učestvovanje i preduzimanje radnji koje predstavljaju uzajamno ugrožavanje ili povredu telesnog integriteta. Prema tome, u situaciji kada su okrivljeni udarali oštećenog, koji nije uzvraćao udarce, to se, u konkretnom slučaju, nasuprot navodima zahteva, ne može raditi o krivičnom delu učestvovanje u tuči iz člana 123. KZ.

Branilac okrivljenog AA i VV, advokat Miroslav Dmitrović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ističući da se pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kome se prema odredbama ZKP ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava iskaz privilegovanog svedoka MM (ćerke okrivljenog AA, a sestre okrivljenog VV), koji je pročitan na glavnom pretresu, u smislu člana 406. stav 1. tačka 2) ZKP, iako svedok nije pozvan na glavni pretres, na koji način je sud postupio suprotno odredbi člana 406. stav 2. ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i VV, advokata Miroslava Dmitrovića, po oceni Vrhovnog suda, su neosnovani.

Stoje navodi zahteva branioca okrivljenih da je prvostepeni sud u dokaznom postupku na glavnom pretresu od 02.06.2023. godine, suprotno odredbi člana 406. stav 2. ZKP, pročitao iskaz svedoka MM, kao lica koje je u smislu člana 94. stav 1. ZKP oslobođeno dužnosti svedočenja, iako to lice nije uopšte pozvano na glavni pretres, i da samim tim, navedeni iskaz nije mogao biti korišćen kao dokaz u krivičnom postupku.

Međutim, na navedeni način prvostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja postoji ako se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ovog zakona ne može zasnivati, osim ako je, s obzirom na druge dokaze, očigledno da bi i bez tog dokaza bila donesena ista presuda.

Kako iz spisa predmeta proizlazi da se prvostepena presuda ne zasniva samo na iskazu svedoka MM, već i na drugim dokazima izvedenim tokom postupka, konkretno iskazima svedoka LJLJ, mal. NN, LL, mal. NJNJ, mal. OO i pisanih dokaza u spisima predmeta (zapisnik o uviđaju mesta događaja sa kriminalističko – tehničkom dokumentacijom od 25.12.2017. godine, nalaz i mišljenje DNK centra za genetiku Beograd od 07.02.2018. godine i 11.05.2018. godine, nalaz i mišljenje veštaka dr Nenada Mlađenovića...), to su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA i VV, kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih, u preostalom delu, su, po oceni ovoga suda, nedozvoljeni.

Prema navodima zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih advokata Dušana Sakića, nijedno oštećeno lice od onih koja su, prema izreci presude, zadobila povrede, kao ni lica koja su se o tome izjašnjavala nije poučeno i upozoreno u skladu sa odredbom člana 11. stav 3. ZKP, da imaju pravo da u toku postupka upotrebljavaju svoj maternji – romski jezik i pismo, kojim navodima, po oceni ovoga suda, branilac ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5) ZKP.

Branilac okrivljenih AA i VV,advokat Miroslav Dmitrović, u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud propustio da u zapisnik o glavnom pretresu unese obrazloženje, odnosno da razloge zbog kojih je pročitao iskaze svedoka PP, RR, SS, TT i ĆĆ, iako je bio u obavezi da to učini, u smislu člana 406. stav 3. ZKP, na koji način je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 3) ZKP.

Izreka presude je, po stavu istog branioca, u kontradiktornosti sa obrazloženjem presude, a presuda ne sadrži razloge u pogledu umišljaja okrivljenih i pravne kvalifikacije krivičnog dela iz člana 349. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje delo je oglašen krivim i osuđen okrivljeni AA.

Po nalaženju ovoga suda, branilac okrivljenog iznetim navodima zahteva ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahteva, branilac okrivljenih AA i VV, iznosi sopstvenu ocenu izvedenih dokaza – odbrane okrivljenih dajući svoje činjenične zaključke, koji su drugačiji od utvrđenih u pobijanim pravnosnažnim presudama i na taj način, po oceni ovoga suda, ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnoj presudi, odnosno povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 5), 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 406. stav 3, 438. stav 2. tačka 2) i člana 440. ZKP, Vrhovni sud je zahteve branilaca okrivljenih, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljene.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić