Rešenjem Višeg suda u Pančevu Kž br.347/14 od 01.08.2014. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog M.K. izjavljena protiv rešenja Osnovnog suda u Pančevu broj K 1605/13 od 16.05.2014. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog M.K., advokat G.V., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1. u vezi stava 2. ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da se zahtevom ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijana rešenja preinači tako što će okrivljenog M.K. osloboditi od optužbe, jer nema uslova za primenu mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečanja na slobodi i odrediti da troškovi krivičnog postupka, uključujući i troškove koje je okrivljeni imao angažovanjem branioca padaju na teret budžetskih sredstava Osnovnog suda u Pančevu, a oštećenog S.M. sa imovinsko pravnim zahtevom uputiti na parnični postupak.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., na sednici veća održanoj shodno odredbama člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP, o kojoj nije obaveštavao stranke, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa rešenjima protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. je osnovan.

Osnovano se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca M.K. ukazuje da prilikom donošenja pobijanih rešenja nisu bili ispunjeni uslovi za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi, čime se ukazuje na povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP.

Članom 82. stav 1. KZ, propisano je da će sud učiniocu koji u stanju neuračunljivosti učini protivpravno delo određeno u zakonu kao krivično delo izreći obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi, ako utvrdi da postoji ozbiljna opasnost da učinilac učini protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti dovoljno njegovo lečenje na slobodi.

Iz lekarskog nalaza i mišljenja o stanju duševnog zdravlja M.K. komisije veštaka specijalne Bolnice za psihijatrijske bolesti ''Dr Slavoljub Bakalović'' od 21.03.2011. godine proizilazi da se ispitanik tempore kriminis nalazio u stanju teškog stepena pijanstva – akutna alkoholna intoksikacija sa drugim medicinskim komplikacijama F.10.02. i da je pomenuto stanje uticalo da on tada nije bio sposoban da shvati značaj svoga dela niti da upravlja svojim postupcima, da kod ispitanika postoji zavisnost od alkohola i da, kako je sam delikt u direktnoj vezi sa istim, postoji ozbiljna opasnost da će ubuduće vršiti slična delikte zbog prave psihofizičke zavisnosti od alkohola, pa je sudu preporučeno da mu se izrekne mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara po članu 84. KZ koja bi se sprovodila putem daljeg ambulantnog lečenja sa slobode u trajanju od 2 godine, imajući u vidu da je on već bio na bolničkom tretmanu i da se sada nalazi na uspešnom vanbolničkom- ambulantnom lečenju sa postignutim uvidom u svoj alkoholizam i potrebu lečenja.

Iz zapisnika o glavnom pretresu od 24.04.2012. godine proizilazi da je doktor S.J., koji je učestvovao u davanju lekarskog nalaza i mišljenja od 22.03.2004. godine, naveo da s obzirom da je ispitanik – M.K. nastavio sa apstinencijom da je navedena mera obaveznog lečenja više nema svoje svrhe s obzirom da je od događaja prošlo više od tri godine, a da ispitanik i dalje apstinira – ne koristi alkohol i pridržava se terapijskih mera, a da se doktor B.Đ. koji je takođe bio član komisije veštaka prilikom davanja lekarskog nalaza i mišljenja od 22.03.2011. godine pridružio u svemu mišljenju doktora S.J.

Iz zapisnika o glavnom pretresu od 05.11.2012. godine proizlazi da je doktor T.V., koja je bila član komisije veštaka koja je dala svoj nalaz i mišljenje od 22.03.2011. godine, izrazila svoju saglasnost mišljenjem veštaka doktora B.Đ. i doktora S.J. da se mera bezbednosti obaveznog lečenja alkoholičara ne sprovodi prema M.K., jer je lečenje u toku i uspešno, i da je navela da nema nikakvog osnova da se izriče mera bezbednosti psihijatrijskog lečenja po članu 81. KZ i članu 82. KZ, jer se ne radi o duševno obolelom licu.

Iz zapisnika o glavnom pretresu od 24.01.2013. godine proizilazi da je doktor T.V. navela da je period lečenja zavisnosti od alkohola M.K. završen i da nema potrebe za nekim terapijskim procesima čak ni u Klubu lečenih alkoholičara, kao i da nema osnova za upućivanje na neko lečenje. Iz iskaza doktora B.Đ. datog na istom glavnom pretresu, proizilazi da se on u potpunosti slaže sa iskazom doktorke T.V. s tim da je naveo da je na osnovu dostupne dokumentacije ne postoje ozbiljne opasnosti da bi se sudu dala preporuka za izricanje mere po članu 84. KZ već da ista ukazuje na socijalnu adaptaciju i značajno samoostvarenje kroz radne i društvene aktivnosti, a iz iskaza sudskog veštaka S.J. datog na istom glavnom pretresu da se i on u potpunosti složio sa mišljenjem doktorke T.V.

Imajući u vidu da iz izmena nalaza i mišljenja, koje su članovi komisije veštaka doktori T.V., B.Đ. i S.J. izneli na glavnim pretresima nakon davanja nalaza i mišljenja od 22.03.2011. godine, ne proizilazi da kod okrivljenog M.K. postoji ozbiljna opasnost da će učiniti protivpravno delo koje je u zakonu predviđeno kao krivično delo i da je radi otklanjanja ove opasnosti potrebno njegovo psihijatrijsko lečenje na slobodi, što je pored okolnosti da je delo izvršio u stanju neuračunljivosti, drugi neophodan uslov za izricanje mere bezbednosti iz člana 82. KZ, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, nisu ispunjeni uslovi za izricanje mere bezbednosti obavezno psihijatrijsko lečenje na slobodi iz člana 82. KZ, pa su prvostepeni i drugostepeni sud, izričući navedenu meru, učinili povredu zakona iz člana 439. tačka 2. ZKP a kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K. ukazuje.

Zbog učinjene povrede zakona, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog M.K., ukinio prvostepeno i drugostepeno rešenje i predmet vratio prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje, a u smislu odredbe člana 492. stav 1. tačka 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                          Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                    Dragiša Đorđević, s.r.