3. Dana 26.11.2002. godine u ... u ulici ..., po prethodnom dogovoru u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist, provalili u kuću oštećenog ĐĐ iz ..., tako što su podesnim predmetom otvorili ulazna vrata kuće, ušli u unutrašnjost odakle su oduzeli i prisvojili dinarski novac u iznosu od 5.000,00 dinara, devizni novac u iznosu od 5.000,00 eura, u dinarskoj protivvrednosti od 306.690,50 dinara, zlatnu žensku ogrlicu sa kamenčićima, ženski prsten od belog zlata, dva para zlatnih ženskih minđuša, zlatan muški prsten sa inicijalima „...“, zlatni lančić, pištolj marke ..., Kal ... MM, fabrički broj ..., sa jednim praznim okvirom, sve u ukupnoj vrednosti od 336.890,50 dinara, -čime bi izvršili produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ

II

Okrivljeni BB i VV

-da su u noći 23/24.09.2002. godine i 24/25.02.2003. godine, neutvrđenog vremena u selu ..., po prethodnom dogovoru, u stanju uračunljivosti u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist, u dva navrata, obili porodičnu kuću oštećenog EE iz sela ..., na taj način što su najpre 23/24.09.2002. godine, upotrebom podesnog predmeta otvorili dvokrilna ulazna vrata kuće, potom ušli u unutrašnjost odakle su oduzeli i prisvojili šlajf mašinu marke „...“ zelene boje, šlajf mašinu nepoznate marke, jačine 800 vati, polovnu bor mašinu marke „...“, električnu motornu testeru nepoznate marke, dužina mača 40-50 sm, fen marke „...“, municiju kalibra ... komada metaka, punjač marke „...“, vodomer marke „...“, džepni nožić sa više operacija, produžni kabl 4 metra sa pet priključaka i prekidačem, uložak cilindra brave sa tri ključa, rezač za staklo i fiksni telefon marke „...“ dva komada, sve u ukupnoj vrednosti od 78.500,00 dinara, a zatim u noći 24/25.02.2003. godine, upotrebom podesnog predmeta otvorili ulazna vrata kuće, ušli u unutrašnjost objekta odakle su odzeli i prisvojili jednu ubodnu testeru marke „...“ zelene boje, u vrednosti od 12.000,00 dinara, pri čemu su bili svesni i hteli njegovo izvršenje

-čime bi izvršili produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ.

Troškovi krivičnog postupka, padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Oštećeni se radi ostvarivanja imovinsko pravnog zahteva, upućuju se na parnicu.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Vranju K 247/16 od 28.09.2017. godine okrivljeni AA, BB i VV izrekom pod II oglašeni su krivim zbog produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi stava 1. u vezi člana 33. i 61. KZ, pa je sud okrivljenom BB utvrdio pojedinačne kazne zatvora i to za krivično delo teška krađa opisano pod tačkom II izreke presude, kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci, a za krivično delo teška krađa opisane u izreci pod III izreke presude kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca i osuđeni su i to: okrivljeni AA na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci u koju mu se uračunava i vreme provedeneo u pritvoru od 05.03.2003. godine do 17.03.2003. godine, okrivljeni BB na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od deset meseci u koju mu je uračunato i vreme provedeno u pritvoru od 05.03.2003. do 17.03.2003. godine, i okrivljeni VV na kaznu zatvora u trajanju od četiri meseca.

Okrivljeni su obavezani da plate sudu na ime paušala iznos od po 5.000,00 dinara i da solidarno plate na ime troškova krivičnog postupka iznos od 5.000,00 dinara na ime veštačenja od strane veštaka finansijske struke, kao i da oštećenoj ŽŽ na ime zastupanja od strane punomoćnika plate iznos od 247.500,00 dinara u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude.

Okrivljeni AA i BB su obavezani da na ime imovinsko-pravnog zahteva oštećenoj GG solidarno plate iznos od 15.570,00 dinara, zakonskim naslednicima sada pok. oštećenog DD, ćerkama ZZ i II iznos od 183.583,00 dinara, kao i zakonskoj naslednici sada pok. ĐĐ, ŽŽ iznos od 336.890,50 dinara u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude.

Okrivljeni BB i VV, obavezani su da oštećenom EE na ime odštetnog zahteva solidarno plate iznos od 90.500,00 dinara u roku od 60 dana po pravnosnažnosti presude.

Oštećeni JJ je radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva upućen na parnicu, a oštećena KK nije isticala odštetni zahtev.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 390/18 od 11.05.2018. godine, delimično je usvojena žalba zajedničkog branioca okrivljenih AA, BB i VV i preinačena je presuda Osnovnog suda u Vranju K 247/16 od 29.09.2017. godine u pogledu pravne ocene dela i krivične sankcije i to u odnosu na okrivljenog AA tako što je Apelacioni sud protivpravne radnje za koje je navedenom presudom oglašen krivim pravno kvalifikovao kao produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. Krivičnog zakonika i osudio ga na kaznu zatvora u trajanju od sedam meseci u koju mu se uračunava i vreme koje je proveo u pritvoru od 05.03.2003. godine do 17.03.2003. godine, a primenom člana 45. stav 5. i 6. KZ određeno je da se ista ima izvršiti bez primene elekronskog nadzora, tako što će je okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuje i koje ne sme napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napusti prostorije u kojima stanuje, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrži u Zavodu za izvršenje kazne zatvora, a u odnosu na okrivljene AA i VV samo u pogledu načina izvršenja kazne, tako što je Apelacioni sud odredio da se kazna zatvora na koju su okrivljeni prvostepenom presudom i to okrivljeni AA u trajanju od sedam meseci u koju mu se uračunava i vreme koje je proveo u pritvoru od 05.03.2003. godine do 17.03.2003. godine i okrivljeni VV u trajanju od četiri meseca primenom člana 45. stav 5. i 6. Krivičnog zakonika imaju izvršiti bez primene elektronskog nadzora, tako što će ih okrivljeni izdržavati u prostorijama u kojima stanuju i koje ne smeju napuštati, osim u slučajevima propisanim zakonom koji uređuje izvršenje krivičnih sankcija, a ukoliko okrivljeni jednom u trajanju od preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova samovoljno napuste prostorije u kojima stanuju, sud će odrediti da ostatak kazne zatvora izdrže u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija, i otklonjena je odluka o imovinsko-pravnim zahtevima sada pokojnog oštećenog DD i oštećenog EE, dok je u ostalom delu žalba branioca okrivljenih odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda branilac okrivljenih AA, BB i VV, adv. Slobodan Nešić, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe ili pak iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Branilac okrivljenih AA, BB i VV, adv. Slobodan Nešić, u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je donošenje pravnosnažnih presuda pod tačkama II, III učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupak iz člana 438. stav 1. tačka 9) i tačka 10) ZKP, a Vrhovni kasacioni sud ovakve navode ocenjuje osnovanim.

Naima, iz spisa predmeta proizilazi da je optužnicom nadležnog javnog tužioca Kt 191/03 od 31.07.2003. godine, okrivljenima AA i BB stavljeno na teret izvršenje produženog krivičnog dela teška krađa iz člana 166. stav 2. u vezi stava 1. KZRS u vezi člana 22. OKZ, a okrivljenima BB i VV izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 166. stav 1. tačka 1. KZRS u vezi člana 22. OKZ, a koja optužnica u smislu izmena i dopuna ZKP sada se ima smatrati optužnim predlogom Kt 191/03 od 03.01.2013. godine, a koji optužni predlog je nadležni javni tužilac precizirao aktom Kt 191/03 od 10.03.2017. godine. 

Navedenom optužnicom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 191/03 od 31.07.2003. godine, koja je precizirana na napred navedeni način, okrivljenom AA i BB, pod tačkom 3. stavljeno je na teret „da su dana 21.07.2002. godine .... upotrebom fizičke sile i podesnog predmeta ... oduzeli predmete“ navedene u dispozitivu, na način opisan u dispozitivu optužnice pod tačkom 3. u ukupnoj vrednosti od 15.570,00 dinara a pod tačkama 4. i 5. „da su u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist obili kuću“ ... na način bliže opisan pod tačkom 4. i 5. dispozitiva optužnice, a pod tačkom 6. da su okrivljeni BB i VV „u noći 23/24.09.2002. i 24/25.02.2003. godine u nameri da sebi pribave protivpravnu imovinsku korist“ na način bliže opisan u navedenoj tački optužnice i pritom izvršili krivična dela koja su im stavljena na teret navedenom optužnicom, koja je precizirana kako je to već navedeno od strane javnog tužioca.

Presudom Osnovnog suda u Vranju K 247/16 od 28.09.2017. godine, pod II okrivljeni AA i BB oglašeni su krivim i to pod tačkom 1. da su „u stanju uračunljivosti, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari pribave sebi protivpranu imovinsku korist ... svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje“ (što bi odgovaralo tački 3. optužnice), a pod tačkom 2. i 3. „da su u stanju uračunljivosti u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist ... bili svesni svog dela i hteli njegovo izvršenje“ i oglašeni krivim da su izvršili produženo krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. u vezi stava 1. KZ u saizvršilaštvu u vezi člana 33. i 61. Krivičnog zakonika.

Takođe pod III prvostepene presude, okrivljeni BB i VV, oglašeni su krivim „da su u stanju uračunljivosti u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist... pri čemu su bili svesni i hteli njegovo izvršenje“ (što bi odgovaralo tački 6 optužnice) i oglašeni krivim da su izvršili produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. i člana 61. KZ.

Prvostepeni sud je dakle, u izreku prvostepene presude unošenjem objektivnog elementa bića krivičnog dela da se oduzimanje tuđe pokretne stvari vrši u nameri sticanja protivpravne imovinske koristi (pod II tačka 1.), a za krivična dela pod (pod II tačke 1., 2. i 3.) unošenjem da su okrivljeni bili uračunljivi i bili svesni tog dela i hteli njegovo izvršenje, to jest unošenjem subjektivnih elemenata krivičnih dela, izmenio činjenični opis krivičnih dela, nije ostao u granicama činjeničnog osnova iz optužnog akta, odnosno nije ostao u granici onih činjenica i okolnosti na kojima se optužba zasniva.

Na navedenin način po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, donošenjem prvostepene presude učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9), a istu povredu zakona učinio je i drugostepeni sud kada je prvostepenu presudu potvrdio na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih.

Takođe pod III izreke prvostepene presude (što odgovara tački 6. optužbe) okrivljenima BB i VV, stavljeno je na teret da su „u stanju uračunljivosti u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari pribave sebi protivpravnu imovinsku korist... pri čemu su bili svesni i hteli njegovo izvršenje“, te da su izvršili produženo krivično delo teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1. u vezi člana 33. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika, a koja optužba je precizrana od strane nadležnog javnog tužioca, podneskom Kt 191/03 od 10.03.2017. godine, tako što su uneti subjektivni elementi krivičnog dela uračunljivost i oblik krivice, a koje preciziranje je izvršeno nakon ukidanja prvostepene presude Osnovnog suda u Vranju K 21/10 od 22.05.2015. godine, kojom su okrivljeni BB i VV oglašeni krivim za isto krivično delo navedeno u izreci presude, s tim što u činjeničnom opisu krivičnog dela nisu stajali subjektivni elementi krivičnog dela, da su bili svesni krivičnog dela i hteli njegovo izvršenje.

Dakle, imajući u vidu da je protiv presude Osnovnog suda u Vranju K 21/10 od 22.05.2015. godine, žalba podneta samo u korist okrivljenog, nakon ukidanja iste unošenjem u izreku pobijane presude bitnih elemenata krivičnog dela – u konkretnom slučaju subjektivnih elemenata krivičnog dela bez kojih nema postojanja krivičnog dela, povređena je odredba člana 453. ZKP – Zabrana preinačenja na gore (reformatio in peius), pa je prvostepeni sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, na šta se osnovano ukazuje u podnetom zahtevu.

Na navedeni način, donošenjem prvostepene presude učinjena je bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a istu povredu zakona učinio je i drugostepeni sud kada je prvostepenu presudu potvrdio, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ, propisano je da je krivično delo ono koje je zakonom predviđeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno.

Prema odredbi člana 22. stav 1. KZ propisano je da krivica postoji ako je učinilac u vreme kada je učinio krivično delo bio uračunljiv postupao sa umišljajem, a bio je svestan ili je bio dužan i mogao biti svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Prema odredbi člana 421. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da će u presudi u kojoj se optuženi oglašava krivim (osuđujućoj presudi) sud izreći za koje delo se oglašava krivim, uz naznačenje činjenica i okolnosti koje čine obeležje krivičnog dela, kao i onih od kojih zavisi primena određene odredbe krivičnog zakona.

Imajući u vidu da optužba nadležnog javnog tužioca ne sadrži sva zakonska obeležja krivičnih dela u pitanju vezano za pojam krivice okrivljenih u smislu člana 22. KZ, kao i da su donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda učinjene bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) i 10) ZKP na način kako je to napred navedeno, to je donošenjem istih povređen i krivični zakon iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi člana 22. KZ na štetu okrivljenih AA, BB i VV.

Stoga je, Vrhovni kasacioni sud usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih AA, BB i VV, adv. Slobodana Nešića, pobijane pravnosnažne presude preinačio i na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP okrivljene AA, BB i VV oslobodio od optužbe da su izvršili krivična dela bliže navedena u izreci ove presude.

S obzirom da su okrivljeni oslobođeni od optužbe, to je Vrhovni kasacini sud na osnovu člana 256. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda, a na osnovu člana 258. stav 3. ZKP oštećene radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva uputio na parnicu.

Sa iznetih razloga, a na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                  Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                                            Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić