Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 339/20 od 18.06.2020. godine odbijene su kao neosnovane žalbe Višeg javnog tužioca u Valjevu, okrivljenog Gorana Kecovića i njegovog branioca, advokata Slavice Ćirović i presuda Višeg suda u Valjevu K. br. 6/19 od 02.03.2020. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog, advokat Marina Stefanović zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak ili ih preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku ( ZKP) i u sednici veća koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da su pobijane pravnosnažne presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, isticanjem da se zasnivaju na nezakonitom dokazu na kome se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda ne može zasnivati i to na mobilnim telefonima i SIM karticama koji su pronađeni u vozilu okrivljenog čiji pretres je vršen bez naredbe suda. Naime, po navodima branioca pretres vozila nije izvršen ni u skladu sa članom 158. ZKP kojim je propisano da se pretresanje stana i drugih prostorija bez naredbe može preduzeti samo u izuzetnim situacijama navedenima u tačkama 1) do 5) istog člana, niti u skladu sa članom 160. ZKP kojim je predviđeno da ukoliko ovlašćena službena lica policije preduzmu pretresanje stana i drugih prostorija ili lica bez naredbe o pretresanju, dužni su da o tome odmah podnesu izveštaj sudiji za prethodni postupak koji ceni da li su bili ispunjeni uslovi za pretresanje. S obzirom da nigde u zapisniku nije konstatovano da je vršen pretres vozila okrivljenog bez naredbe suda ova radnja je preduzeta protivzakonito odnosno suprotno važećim propisima krivičnog zakonodavstva. Samim tim, mobilni telefoni i SIM kartice koji su pronađeni u navedenom vozilu i na kojim dokazima se zasniva optužnica, a potom i pobijane presude, proizilaze iz prethodno nezakonito preduzete radnje, pa su po „principu ploda otrovnog drveta“ kontaminirani prethodno nezakonito izvedenim dokazom, zbog čega su i pobijane presude nezakonite.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Naime, iz spisa predmeta utvrđuje se da je u predistražnom postupku naredbom Višeg suda u Valjevu Kpp.pov.br. 83/18 od 03.09.2018. godine naređen pretres kuće i pomoćnih prostorija u selu ..., opština Mionica, čiji je držalac i koju koristi osumnjičeni Goran Kecović. Zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija od 04.09.2018. godine potpisala su dva svedoka i u svemu je sačinjen u skladu sa zakonskim odredbama.

Odredbom člana 286. stav 1. ZKP propisano je da ako postoje osnovi sumnje da je izvršeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti, policija je dužna da preduzme potrebne mere da se pronađe učinilac krivičnog dela, da se učinilac ili saučesnik ne sakrije ili ne pobegne, da se otkriju ili obezbede tragovi krivičnog dela i predmeti koji mogu poslužiti kao dokaz, kao i da prikupi sva obaveštenja koja bi mogla biti od koristi za uspešno vođenje krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana između ostalog propisano je da u cilju ispunjenja dužnosti iz stava 1. ovog člana, policija može da izvrši potreban pregled prevoznih sredstava, putnika i prtljaga i o činjenicama i okolnostima koje su utvrđene prilikom preduzimanja pojedinih radnji, a mogu biti od interesa za krivični postupak, kao i o predmetima pronađenim ili oduzetim sastaviće se zapisnik. Stavom 5. istog člana, propisano je da o preduzimanju mera i radnji policija odmah, a najkasnije u roku od 24 časa nakon preduzimanja obaveštava javnog tužioca.

U sačinjenom izveštaju o forenzičkom pregledu vozila od 04.09.2018. godine Policijska uprava Valjevo, Odeljenje kriminalističke policije navelo je da je izvršen pregled putničkog motornog vozila vlasnika Gorana Kecovića i u istom izveštaju navedeno je šta je sve pronađeno od predmeta na licu mesta. Takođe, postoji i foto-dokumentacija putničkog motornog vozila marke ..., model ... i sačinjena je potvrda o privremeno oduzetim predmetima koje je odmah istog dana policijska uprava predala Višem javnom tužiocu u Valjevu i o čemu je sačinjena potvrda.

Istog dana o preduzetim radnjama i podnetoj krivičnoj prijavi službenici policije su obavestili javnog tužioca, a imajući u vidu napred navedena ovlašćenja policijske uprave iz člana 286. ZKP, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se na ovako pribavljenom dokazu može zasnivati presuda, pa su suprotni navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Kecovića ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog je u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao na istu povredu zakona koja se ogleda u činjenici da se na iskazu maloletne oštećene zasniva sudska odluka iako je iskaz dat protivno odredbama Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, jer je dat bez prisustva psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica, pa kako nisu bile ispunjene zakonske pretpostavke za saslušanje maloletne oštećene takav zapisnik je morao biti izdvojen iz spisa predmeta kao nezakonit.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda zahtev je i u ovom delu neosnovan jer je ispitivanje svedoka oštećene pred Višim javnim tužiocem u Valjevu obavljeno u prisustvu Višeg javnog tužioca, branioca okrivljenog, punomoćnika oštećene i okrivljenog, kao i predstavnika Centra za socijalni rad koji je diplomirani psiholog-master, pa je saslušanje obavljeno u svemu u skladu sa članom 152. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica. Stavom 1. člana 152. Zakona o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica propisano je da će se saslušanje maloletnih lica obaviti uz pomoć psihologa, pedagoga ili drugog stručnog lica. Okolnost da je predstavnik Centra za socijalni rad ujedno i psiholog ne kompromituje predmetni zapisnik o ispitivanju svedoka oštećene, a eventualno nepostupanje shodno odredbama kojima se pruža krivično pravna zaštita maloletnim oštećenim licima svakako nije na štetu okrivljenog već isključivo na štetu oštećenog lica. Shodno iznetom, po stavu Vrhovnog kasacionog suda suprotni navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog su neosnovani.

Ostalim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Gorana Kecovića, kojima se obrazlaže bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP polemiše se sa činjeničnim utvrđenjima suda i to tako što se ukazuje na neosnovanost i nezakonitost nalaza i mišljenja komisije veštaka jer po navodima branioca jedino klinika za psihijatriju Kliničkog centra Srbije ima stručnjaka psihologa koji koristi usko specifičnu vrstu testova koja se odnosi na procenu ličnosti u vezi sa komfabulacijama i sklonostima ka simulacijama, čime branilac polemiše sa činjeničnim utvrđenjima suda i faktički pobija pravnosnažne presude zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP).

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koje ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 440. ZKP, odnosno zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                            Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                  Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić