Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti, blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Grujić, u smislu člana 485. ZKP, a zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i okrivljenog oslobodi od optužbe ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje. Branilac je predložio da Vrhovni kasacioni sud odloži početak izdržavanja kazne zatvora u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje uz primenu elektronskog nadzora, a do donošenja odluke o zahtevu za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, pa je na sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, i u vezi sa tim navodi da su pobijane presude zasnovane na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati, te u tom smislu kao nezakonit dokaz označava zapisnik o prepoznavanju lica od 20.02.2014. godine, smatrajući da se radi o nezakonito pribavljenom dokazu, s obzirom da je radnja prepoznavanja okrivljenog AA, od strane oštećenog svedoka BB, sprovedena suprotno odredbama člana 100. i 90. ZKP. Ovo najpre iz razloga što je oštećenom pre vršenja radnje prepoznavanja okrivljenog u policiji, koje je izvršeno između više lica, policajac pokazao fotografiju okrivljenog, a što je suprotno odredbi člana 100. stav 2. ZKP, koja predviđa da svedok ne može da vidi lice koje je predmet prepoznavanja pre nego što pristupi prepoznavanju; zatim iz razloga što predmetnom prepoznavanju nije prisustvovao branilac okrivljenog AA, niti je isti bio pozvan da prisustvuje radnji prepoznavanja; kao i iz razloga što prema stavu branioca, osobine lica koje se prepoznavalo, tj. okrivljenog, nisu bile slične osobinama ostalih lica koja su se nalazila u vrsti za prepoznavanje, jer su lica koja su stajala u vrsti za prepoznavanje bila starija od okrivljenog šest, devet i dvanaest godina.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu se prihvatiti kao osnovani, a iz sledećih razloga:

Iz spisa predmeta i to iz zapisnika o prepoznavanju lica MUP RS PU za grad Beograd PS Zvezdara od 20.02.2014. godine, proizilazi da je dokazna radnja prepoznavanje lica – okrivljenog AA, od strane svedoka oštećenog BB, obavljena u svemu u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku i to pre svega u skladu sa odredbama člana 100. i 90. ZKP, na čije povrede branilac okrivljenog neosnovano ukazuje u zahtevu, a kojim odredbama je propisano na koji način se vrši radnja prepoznavanja lica od strane svedoka. Naime, iz navedenog zapisnika jasno proizilazi da su ovoj dokaznoj radnji izvršenoj u prostoriji PS Zvezdara, prisustvovali javni tužilac i ovlašćeno službeno lice PS Zvezdara, da je prepoznavanje izvršeno u prostoriji specijalno namenjenoj za tu svrhu, u koju je uvedeno petoro lica koja su poređena određenim redosledom u vrstu, a nakon čega je oštećeni BB sa nesumnjivom sigurnošću od 100 %, prepoznao okrivljenog AA, kao lice koje je izvršilo predmetno krivično delo na njegovu štetu, a na osnovu njegovog izgleda, pri čemu prisutna lica nisu imala nikakvih primedbi i navedeni zapisnik je potpisan od strane javnog tužioca, oštećenog i ovlašćenog službenog lica.

Stoji činjenica da su ovlašćena službena lica policije, pre vršenja dokazne radnje prepoznavanja, svedoku oštećenom pokazali fotografije, ali je reč o više fotografija različitih lica, a ne isključivo o fotografijama okrivljenog, kako to neosnovano branilac ukazuje. Pored toga, sam oštećeni je na zapisniku o ispitivanju svedoka pred Prvim osnovnim javnim tužiocem u Beogradu od 28.02.2014. godine, odgovarajući na pitanje branioca, naveo da su mu pokazane četiri različite fotografije i da je inspektorima rekao da mu jedno od tih lica liči na izvršioca krivičnog dela i to „onog koji je stajao pored njegovog kolege VV i nešto stavljao ispod jakne.“ Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, u konkretnom slučaju je reč o prethodno obavljenoj operativnoj radnji, preduzetoj u cilju otkrivanja učinioca krivičnog dela, koja kao takva, ne utiče na zakonitost kasnije preduzete dokazne radnje prepoznavanja lica.

Takođe, imajući u vidu da je odredbom člana 100. stav 3. ZKP jasno propisano da se u predistražnom postupku i istrazi prepoznavanje lica obavlja u prisustvu javnog tužioca, a da obavezno prisustvo branioca okrivljenog nije izričito propisano- to po nalaženju ovog suda, prepoznavanje okrivljenog AA od strane svedoka oštećenog BB, obavljeno bez prisustva branioca okrivljenog, ne čini ovu radnju prepoznavanja nezakonitom.

Pored toga, kako je branilac okrivljenog AA, advokat Dejan Grujić, nezakonitost predmetnog zapisnika o prepoznavanju od 20.02.2014. godine, a iz razloga što osobine lica koje se prepoznavalo, tj. okrivljenog, nisu bile slične osobinama ostalih lica koja su se nalazila u vrsti za prepoznavanje, isticao i u žalbi na pobijanu prvostepenu presudu, a prilikom drugostepenog odlučivanja, sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i na strani trećoj pasus drugi obrazloženja pobijane presude, dao razloge da je predmetno prepoznavanje u potpunosti obavljeno u skladu sa odredbama ZKP-a, (prihvatajući razloge koje je dao prvostepeni sud)- to Vrhovni kasacioni sud , u svemu kao pravilne prihvata razloge drugostepenog suda i u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

Imajući u vidu navedeno, te da je dokazna radnja prepoznavanja lica, po nalaženju ovog suda, u svemu obavljena na zakonit način, to se i zapisnik koji je sačinjen o preduzetoj radnji prepoznavanja lica, ima se smatrati zakonitim i na istom se može zasnivati presuda.

Iz iznetih razloga, neosnovano branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti, ukazuje da je donošenjem pobijanih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na štetu okrivljenog.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Marina Pandurović,s.r.                                                                                                                                     Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić