Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog N.B. – advokat Ž.Š., ne navodeći zakonski osnov, s tim što iz obrazloženja proizilazi da pravnosnažne presude pobija zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, 438. stav 2. tačka 2. ZKP, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, te zbog povrede člana 440. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.B. Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, zahtev za zaštitu zakonitosti i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP i na povredu zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, je neosnovan, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Pozivajući se na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP, branilac u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pravnosnažna presuda doneta na osnovu iskaza brata oštećene – svedoka V.Z., koji je zbog ''bliske rodbinske veze'' morao biti oslobođen od dužnosti svedočenja, ukazujući da je iz ovih razloga pravnosnažna presuda zasnovana na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne može zasnivati.

Izloženi navodi zahteva se, po oceni ovoga suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 94. ZKP, propisan je krug lica koja su oslobođena od dužnosti svedočenja. Prema tački 1. ovog člana, oslobođeno je od dužnosti svedočenja lice sa kojim okrivljeni živi u braku, u vanbračnoj ili drugoj trajnoj zajednici života, tačkom 2. tog člana propisano je da je oslobođen od dužnosti svedočenja i srodnik okrivljenog po krvi u pravoj liniji, u pobočnoj liniji do trećeg stepena zaključno, te srodnik po tazbini do drugog stepena zaključno, a tačkom 3. istog člana propisano je da su oslobođeni od dužnosti svedočenja i usvojenik i usvojitelj okrivljenog.

Imajući u vidu citiranu zakonsku odredbu, te činjenicu da je, prema stanju u spisima, oštećena V.B. bivša supruga okrivljenog N.B., te da je u svojstvu svedoka saslušan i njen brat od tetke V.Z., koji očigledno ne spada u krug lica koja su prema odredbi člana 94. stav 1. tač. 1, 2. i 3. ZKP oslobođena od dužnosti svedočenja, to su po oceni ovoga suda neosnovani navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje da je pravnosnažna presuda zasnovana na dokazu na kom se ne može zasnivati i da je u konkretnom slučaju učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1. ZKP.

Neosnovani su i navodi zahteva kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, te da krivično delo, zbog kog je okrivljeni N.B. oglašen krivim, nije krivično delo.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da za postojanje krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, nije dovoljna jedna radnja, već je potrebno da ugrožavanje spokojstva članova porodice traje određeno, duže ili kraće vreme, te da pri činjenici da je okrivljeni preduzeo samo jednu radnju izvršenja, dana 04.11.2011. godine, ova radnja ne predstavlja krivično delo.

Po oceni ovoga suda, ni navodi zahteva u ovom delu, ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Prema navodima izreke pravnosnažne presude, okrivljeni je dana 04.11.2011. godine, u svom stanu, drskim i bezobzirnim ponašanjem ugrozio spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice – oštećene, bivše supruge V.B., tako što je istoj uputio reči ''ološu, skote, đubre jedno, kurvo'' dok je pakovala stvari, nakon čega je prišao oštećenoj s leđa i uhvatio je levom rukom za kosu, te povukao unazad, a zatim je gađao i ikonom, te je pogodio u predelu zgloba šake leve ruke ruke.

Učinilac krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. ZKP je lice koje primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem – ugrožava spokojstvo, telesni integritet i duševno stanje člana svoje porodice.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela je, prema tome, primena nasilja, odnosno upotreba pretnje, kao i drsko ili bezobzirno ponašanje. Krivično delo, stoga, može postojati i onda kada je radnja izvršenja preduzeta samo jednom, s tim što je neophodno da je ova radnja izvršenja takva da je objektivno podobna da dovede do ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta ili duševnog stanja člana porodice.

Imajući u vidu sve radnje koje je okrivljeni N.B. preduzeo kritičnom prilikom – da je oštećenoj V.B., kada je došla u stan kako bi spakovala svoje stvari, uputio reči ''ološu, skote, đubre jedno, kurvo'' , a nakon toga joj je prišao s leđa i povukao je za kosu unazad, a zatim je i gađao ikonom, kojom prilikom je pogodio u predelu zgloba šake leve ruke ruke, to je očigledno da je okrivljeni kritičnom prilikom kontinuirano izvršio više radnji u cilju ugrožavanja spokojstva, telesnog integriteta i duševnog stanja svoje bivše supruge – oštećene V.B. Stoga se u njegovim radnjama stiču svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela nasilje u porodici iz člana 194. stav 1. KZ, zbog kojeg je pravnosnažnom presudom i oglašen krivim.

Iz navedenih razloga, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, u delu u kojem se ukazuje da u radnjama okrivljenog ne stoje bitni elementi predmetnog krivičnog dela, obzirom da za postojanje ovog krivičnog dela nije dovoljna jedna radnja, ocenjeni su neosnovanim.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog N.B., u delu u kojem se ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, te na povredu člana 440. ZKP, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1. ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1. i 4. i tač. 7. do 10. i stav 2. tačka 1, člana 439. tač. 1. do 3. i člana 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u prvostepenom i u postupku pred apelacionim sudom.

Shodno citiranim zakonskim odredbama, pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ograničeno je u pogledu razloga isključivo na ove povrede.

Kako se u ostalom delu zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje na povrede odredaba člana 438. stav 2. tačka 2. ZKP, isticanjem da je izreka pravnosnažne presude nerazumljiva, protivrečna samoj sebi i razlozima presude, te ukazivanjem da je presuda doneta uz pogrešno i netačno interpretiranje izjava saslušanih stranaka i svedoka, pri čemu se ističe i da je zasnovana na pogrešno i nepotpuno utvrđenom činjeničnom stanju i pogrešnoj oceni dokaza, ukazivanjem na povredu člana 440. ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima i braniocima okrivljenih, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu člana 491. stav 1. ZKP u delu u kojem je zahtev odbijen kao neosnovan, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik                                                                             Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                         Nevenka Važić, s.r.