Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog jer okrivljeni nema branioca, smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu ukazuje da je donošenjem pravnosnažnih presuda učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP u vezi člana 423. tačka 1) ZKP jer su razlozi pobijanih pravnosnažnih presuda protivrečni izreci, nejasni i u znatoj meri međusobno protivrečni.

Prema odredbi člana 423. tačka 1) ZKP presudu kojom se okrivljeni oslobađa od optužbe sud će izreći ako delo za koje je optužen nije krivično delo, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Odredbom člana 14. stav 1. KZ propisano je da je krivično delo ono delo koje je zakonom određeno kao krivično delo, koje je protivpravno i koje je skrivljeno, a u stavu 2. istog člana da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost ili krivica, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određenog zakonom.

Protivpravnost kao konstitutivno obeležje opšteg pojma krivičnog dela iz člana 14. stav 1. KZ, isključuju delo malog značaja (član 18. KZ), nužna odbrana (član 19. KZ) i krajnja nužda (član 20. KZ), dok krivicu, koja je takođe obeležje opšteg pojma krivičnog dela, isključuju neuračunljivost (član 23. KZ), neotklonjiva stvarna zabluda (član 28. KZ) i neotklonjiva pravna zabluda (član 29. KZ).

Shodno navedenom, sud oslobađajuću presudu, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, donosi kada krivično delo za koje je okrivljeni optužen ne sadrži sva obeležja tog krivičnog dela određena zakonom, kao i kada je, iako postoje sva zakonska obeležja krivičnog dela, isključena protivpravnost ili krivica, a nema uslova za primenu mere bezbednosti.

Postojanje prekršaja kao protivpravnog dela koje je zakonom ili drugim propisom nadležnog organa određeno kao prekršaj i za koje je propisana prekršajna sankcija, ne isključuje postojanje krivičnog dela, pa ukoliko se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela koje mu je stavljeno na teret, nema mesta donošenju oslobađajuće presude na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP. Pitanje činjeničnog identiteta dela propisanog prekršaja i krivičnog dela, i ostalih kriterijuma koje je Ustavni sud postavio uvažavajući praksu Evropskog suda za ljudska prava, procenjuje se kada se postavlja pitanje da li je reč o pravnosnažno presuđenoj stvari, u kom slučaju, ukoliko sud to u krivičnom postupku utvrdi, donosi odbijajuću presudu na osnovu člana 422. tačka 2) ZKP.

U konkretnom slučaju, protiv okrivljenog AA vođen je jedino krivični postupak zbog krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 2. KZ, za koje je pobijanim presudama pravnosnažno oslobođen.

Oslobađajući okrivljenog AA od optužbe da je izvršio krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 2. KZ, na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP, prvostepeni sud u obrazloženju svoje presude navodi da na osnovu izvedenih dokaza, koje je cenio u smislu člana 16. i 419. ZKP, ponašanje okrivljenog nije krivično delo građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 2. KZ, istovremeno navodeći da je u toku postupka utvrdio da je okrivljeni kao investitor radova na kat.parcelama broj ... i ... KO ..., posedovao rešenje o izgradnji objekta i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola, od kojeg je odstupljeno uz njegovo dopuštenje na način opisan u optužnom aktu, što je sud utvrdio iz pisanih dokaza i nalaza i mišljenja veštaka. Tako utvrđeno činjenično stanje, prema obrazloženju prvostepene presude, ne podvodi se pod odredbu člana 219a. stav 2. KZ jer postupanje okrivljenog predstavlja kažnjivo delo po Zakonu o planiranju i izgradnji. Zakonski opis člana 208a. stav 2. u vezi stava 1. tačka 1. Zakona o planiranju i izgradnji, prema navodima prvostepene presude, istovetan je i u potpunosti odgovara utvrđenom činjeničnom stanju, u vezi sa čim sud dalje u obrazloženju citira navedenu odredbu Zakona o planiranju i izgradnji, kojom je propisano da će se novčanom kaznom od 100.000,00 do 150.000,00 dinara za prekršaj kazniti fizičko lice, investitor, koje gradi objekat bez građevinske dozvole, odnosno izvodi radove suprotno tehničkoj dokumentaciji na osnovu koje se objekat gradi. Prvostepeni sud navodi da je, u konkretnom slučaju, utvrdio da je okrivljeni kao investitor vršio rekonstrukciju i adaptaciju objekta po rešenju o izgradnji objekta i izvođenje radova za koje se ne izdaje građevinska dozvola i da je od tog rešenja odstupio, i potom zaključuje da bi oglašavanje okrivljenog krivim za krivično delo, bilo na štetu okrivljenog i predstavljalo kršenje Ustavom zajemčenog prava na pravično suđenje, a u krajnjoj liniji i prava na slobodu. Tumačenjem načela krivičnog postupka in dubio pro reo, prvostepeni sud zaključuje da, iako u ovoj situaciji nema sumnje u pogledu činjeničnog stanja, za okrivljenog povoljnije da bude oglašen odgovornim za prekršaj, iz kojih razloga je doneo oslobađajuću presudu.

Drugostepeni sud je odbio kao neosnovanu žalbu Osnovnog javnog tužioca u Pirotu i potvrdio presudu prvostepenog suda. Dajući razloge za svoju odluku drugostepeni sud u obrazloženju presude navodi da je prvostepeni sud pravilno zaključio da u radnjama okrivljenog stoje zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 2. KZ ali i obeležja prekršaja iz člana 208a. stav 2. Zakona o planiranju i izgradnji. Prema razlozima drugostepene presude, prvostepeni sud je pravilnom primenom člana 423. tačka 1) ZKP doneo presudu kojom je okrivljenog oslobodio od optužbe za krivično delo iz člana 219a. stav 2. KZ, nalazeći da je za okrivljenog povoljnije da bude oslobođen od optužbe iz razloga što delo za koje je optužen po zakoni nije krivično delo, a ovo stoga što je navedeno delo kažnjivo delo po Zakonu o planiranju i izgradnji i to kao prekršaj za koji je propisana novčana kazna.

Na iznet način, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nižestepeni sudovi su davanjem razloga da se u radnjama okrivljenog stiču sva zakonska obeležja krivičnog dela građenje bez građevinske dozvole iz člana 219a. stav 2. KZ, za koje je optužen, razloge učinili protivrečnim izreci presude kojom je okrivljeni oslobođen od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo, i same razloge učinili nejasnim i u znatnoj meri protivrečnim, i na taj način učinili bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, na šta se osnovano ukazuje u zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP i člana 493. ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnim presudama Osnovnog suda u Dimitrovgradu K 40/21 od 07.10.2021. godine i Višeg suda u Pirotu Kž1 9/22 od 04.04.2022. godine, učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, pri tome ne dirajući u pravnosnažnost navedenih presuda.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić