Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-129/23 od 11.07.2023. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog AA i presuda Osnovnog suda u Raškoj K. br. 32/22 od 26.09.2022. godine, je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog:

-advokat Stanislav Dukić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje;

-advokat Zlatan Kurtović, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pravnosnažne presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje ili da iste preinači u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, tako što će okrivljenog oglasiti krivim za jedno produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika i izrekne mu blažu vrstu krivične sankcije.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupk (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda u zahtevima našao:

Neosnovani su zahtevi za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog advokata Stanislava Dukića, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP i člana 439. tačka 2) ZKP, a zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Zlatana Kurtovića, zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Zlatana Kurtovića nedozvoljen.

Branilac okrivljenog AA, advokat Stanislav Dukić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je sud na utvrđeno činjenično stanje primenio pogrešan zakon, na koji način ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Ovakvi navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti ne mogu se prihvatiti kao osnovani.

Okrivljeni je pravnosnažnim presudama oglašen krivim da je u periodu od 10.05.2017. godine do 09.11.2018. godine izvršio produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. Krivičnog zakonika jer je „kao odgovorno lice u svojstvu direktora... sposoban da shvati značaj svoga dela i da upravlja svojim postupcima, svestan da svojom radnjom čini delo i da je njegovo delo zabranjeno, isto hteo, u nameri da potpuno izbegne plaćanje poreza na dodatu vrednost i poreza po odbitku u slučaju obavezne prijave, nije prijavio stečeni prihod, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara...“.

Dakle, okrivljeni AA je oglašen krivim za radnje izvršene u periodu od 10.05.2017. godine do 09.11.2018. godine, kada je na snazi bio Krivični zakonik („Službeni glasnik RS“, br. 94/16 koji se primenjivao od 01.03.2018. godine do 30.11.2019. godine). Po Krivičnom zakonu koji je bio na snazi u vreme izvršenja dela, krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 1. KZ čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potupno ili delimiično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara i propisana je kazna zatvora od pet meseci do pet godina i novčana kazna. Stavom 2. istog člana, propisano je da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina ili novčanom kaznom.

Krivično delo poreska utaja je naknadnom izmenom Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“, br. 35/19), koji se primenjuje od 01.12.2019. godine, izmenjeno u delu iznosa obaveze čije se plaćanje izbegava i u stavu 1. je propisan novčani iznos od milion dinara, kao obeležje krivičnog dela, sa zaprećenom kaznom zatvora od jedne do pet godina i novčanom kaznom, a stavom 2. istog člana, propisano je da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do osam godina i novčanom kaznom.

Odredbom člana 5. Krivičnog zakonika (KZ), regulisano je vremensko važenje krivičnog zakonodavstva, tako što je u stavu 1. ovog člana propisano da se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, dok je u stavu 2. propisano da će se ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon, jednom ili više puta, primeniti zakon koji je najblaži za učinioca.

Vrhovni sud vršeći uporednu analizu propisanih krivičnih dela koja su predmet postupka nalazi da su u konkretnom slučaju nižestepeni sudovi pravilno primenili odredbu zakona iz člana 225. KZ („Službeni glasnik RS“, broj 94/16) koji je važio u vreme izvršenja dela i koji u stavu 2. propisuje da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava, prelazi 1.500.000,00 dinara, učinilac će se kazniti kaznom zatvora od jedne do osam godina i novčanom kaznom, kao zakon koji je zbog visine propisane kazne po ovog okrivljenog povoljniji, u odnosu na izmenu zakona u pogledu zaprećene kazne od dve do osam godina, pri čemu iznos obaveze čije plaćanje se izbegava svakako prelazi 5.000.000,00 dinara, pa su suprotni navodi branioca izneti u zahtevu za zaštitu zakonitosti ocenjeni kao neosnovani.

Dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, advokat Stanislav Dukić navodi da je u pobijanim presudama učinjena i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 10) u vezi člana 453. ZKP, uz obrazloženje da je sud prvobitnom prvostepenom presudom na osnovu istih olakšavajućih i otežavajućih okolnosti okrivljenom izrekao kaznu u visini posebnog minimuma, te iako se tužilac na tu presudu nije žalio, u ponovnom postupku pred istim sudom okrivljeni je za iste radnje osuđen na kaznu zatvora u visini dvostruko propisanog minimuma.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se po oceni Vrhovnog suda ne mogu prihvatiti kao osnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP koja predstavlja zabranu preinačenja na štetu okrivljenog propisano je da ako je izjavljena žalba samo u korist okrivljenog presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presudom Osnovnog suda u Raškoj K. br. 61/19 od 03.11.2021. godine okrivljeni AA za produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 350.000,00 dinara, a koja je ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-69/22 od 21.02.2022. godine. U ponovnom postupku presudom Osnovnog suda u Raškoj K. br. 32/22 od 26.09.2022. godine okrivljeni AA je za produženo krivično delo poreska utaja iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. u vezi člana 61. KZ osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 2 godine i na novčanu kaznu u iznosu od 350.000,00 dinara. Dakle, iz navedenog proizilazi da okrivljenom u ponovnom postupku u pogledu odluke o kazni nije izrečena strožija krivična sankcija, već mu je izrečena identična krivična sankcija, niti je sa druge strane odluka izmenjena u pogledu pravne kvalifikacije, te iako stoji činjenica da Osnovni javni tužilac nije podneo žalbu protiv prvobitne prvostepene presude, donošenjem u ponovnom postupku presude kojom je okrivljeni oglašen krivim i za predmetno delo osuđen na kaznu zatvora u identičnom trajanju kao prethodnom presudom, nije prekršena zabrana preinačenja na gore propisana odredbom člana 453. ZKP. Pri tom navodi branioca da je učinjena povreda zakona i time što je kazna prvobitnom prvostepenom presudom bila odmerena u visini zakonskog minimuma po tada primenjenom zakonu, a potom u istoj dužini izrečena iako je primenjen zakon sa nižim zakonskim minimumom, su ocenjeni kao neosnovani jer je sud prilikom odlučivanja o krivičnoj sankciji pravilno primenio zakon, te kaznu odmerio u granicama zakonom propisanim.

Stoga po nalaženju ovog suda, donošenjem u ponovnom postupku prvostepene presude nije prekršena zabrana preinačenja na gore propisana odredbom člana 453. ZKP, obzirom da nije na štetu okrivljenog prvostepena presuda izmenjena ni u pogledu krivične sankcije, ni u pogledu pravne kvalifikacije.

Branilac okrivljenog, advokat Zlatan Kurtović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP jer nisu utvrđeni svi bitni elementi radnje izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 225. KZ.

Odredbom člana 225. stav 1. KZ propisano je da krivično delo poreska utaja čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice potupno ili delimiično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, između ostalih propisanih radnji izvršenja u slučaju obavezne prijave ne prijavi stečeni prihod, a iznos obaveza čije se plaćanje izbegava prelazi petsto hiljada dinara, dok stavom 2. istog člana propisano je da ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina ili novčanom kaznom.

Ovo krivično delo ima tri alternativno postavljene radnje izvršenja i za postojanje krivičnog dela dovoljno je da je ispunjena samo jedna radnja. U konkretnom slučaju radnja izvršenja koja je okrivljenom stavljena na teret je neprijavljivanje stečenog prihoda, pri čemu iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, pa su po nalaženju ovog suda ispunjena objektivna obeležja krivičnog dela. Sa druge strane iz izreke presude proizilazi da su ispunjena i subjektivna obeležja krivičnog dela koja se tiču uračunljivosti i umišljaja za izvršenje dela koji obuhvata svest o zabranjenosti dela i nameru izbegavanja plaćanja poreza na dodatu vrednost i poreza po odbitku u slučaju obavezne prijave, te su suprotni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Osim toga u podnetom zahtevu advokata Zlatana Kurtovića navodi se da je pogrešno sud utvrdio da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu poreska utaja iz člana 225. KZ i neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji a ne o jednom produženom krivičnom delu poreska utaja iz člana 225. KZ, s obzirom da postoji jedinstveni umišljaj i zbog činjenice da se pod pojmom poreza podrazumevaju sve vrste obaveza prema društvenoj zajednici.

Ovakvi navodi branioca okrivljenog izneti u zahtevu su bili i predmet ocene drugostepenog suda, koji je na strani 5, pasus 2. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge koje i ovaj sud prihvata i na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Branilac je dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazao da je povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP učinjena i u odnosu na krivično delo iz člana 173a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji, a koja povreda se ogleda u činjenici da nije navedeno vreme podnošenja poreske prijave nadležnoj poreskoj upravi, kao i da li je potpisana od strane okrivljenog ili od strane knjigovođe u odnosu na ostvarivanje prava na poreski kredit.

Izneti navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ne mogu se prihvatiti kao osnovani, jer iz spisa predmeta proizilazi da je izrekom prvostepene presude okrivljeni oglašen krivim za krivično delo neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit iz člana 173a stav 1. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji pri čemu je opredeljen period od 01.08.2018. godine do 31.08.2018. godine u kome je podneta poreska prijava neistinitog sadržaja, te kako je opredeljen vremenski period izvršenja krivičnog dela to su suprotni navodi ocenjeni kao neosnovani.

Branilac okrivljenog, advokat Zlatan Kurtović je u zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo i da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 3) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, prilikom obrazlaganja ove povrede branilac navodi da su nižestepeni sudovi odlučujući o krivičnoj sankciji povredili krivični zakon jer s obzirom na olakšavajuće okolnosti, s posebnim osvrtom na protek vremena od kritičnog događaja do dana pravnosnažnosti pobijane presude, okrivljenom je trebalo da ublaže kaznu, na koji način suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 1. ZKP.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni odnosno njegov branilac shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka, zbog povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog, advokata Zlatana Kurtovića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je u smislu člana 491. stav 1. i 2. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić