Protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Beogradu K br. 245/15 od 09.10.2015. godine i Apelacionog suda u Beogradu Kž1 1552/15 od 08.02.2016. godine, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog S.D., adv. N.R., zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi člana 439. tačke 2) i 3) ZKP, s`predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, ukine u celini obe nižestepene presude i predmet vrati prvostepenom ili drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje ili pak da iste preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 486. i člana 487. stav 1. ZKP, održao sednicu veća na kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog S.D., adv. N.R., je nedozvoljen.

Članom 484. Zakonika o krivičnom postupku, propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP).

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5. ZKP) takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle, zbog povrede odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Prema tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 439. tačke 2) i 3) ZKP, pri čemu samo formalno označava ove povrede zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno, ali iste obrazlaže tako što u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodi da kritičnom prilikom okrivljeni nije postupao kao službeno lice jer nije bio zadužen konkretnim predmetima, čime po oceni Vrhovnog kasacionog suda osporava činjenično stanje u vezi krivičnog dela za koje je okrivljeni osuđen pravnosnažnom presudom, dok u odnosu na povredu zakona iz tačke 3) člana 439. ZKP navodi da sud nije cenio sve olakšavajuće okolnosti na strani okrivljenog čime praktično ukazuje na povredu člana 441. stav 1. ZKP i time osporava činjenično stanje u vezi krivične sankcije izrečene okrivljenom, a što sve predstavlja nedozvoljene zakonske razloge za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka - zahteva za zaštitu zakonitosti shodno članu 485. stav 4. ZKP.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti samo formalno označava povrede zakona zbog kojih je podnošenje zahteva dozvoljeno (član 439. tačke 2) i 3) ZKP), a suštinski ukazuje na nedozvoljene razloge za podnošenje zahteva - pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnosno razloge koji nisu taksativno nabrojani u odredbi člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, doneta je odluka kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                     Predsednik veća-sudija,

Zorica Stojković, s.r.                                                                                    Nevenka Važić, s.r.