U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Nevenke Važić, predsednika veća, Veska Krstajića, Biljane Sinanović, Milunke Cvetković i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Vrhovnog kasacionog suda Snežanom Lazin, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA, zbog krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andrije Obradovića, podnetom protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.229/16 od 07.03.2017. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br.180/17 od 09.08.2017. godine, u sednici veća održanoj dana 15.11.2017. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andrije Obradovića, podnet protiv pravnosnažnih presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.229/16 od 07.03.2017. godine i Višeg suda u Valjevu Kž1.br.180/17 od 09.08.2017. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Valjevu K.br.229/16 od 07.03.2017. godine okrivljeni AA je oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ i osuđen je na novčanu kaznu u iznosu od 50.000,00 (pedesethiljada) dinara koju je dužan da plati u roku od 3 meseca od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko to ne učini ista će biti zamenjena kaznom zatvora i to tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 39.000,00 dinara, te da na ime paušala uplati u korist budžetskih sredstava suda iznos od 7.000,00 dinara, a sve u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Valjevu Kž1.br.180/17 od 09.08.2017. godine odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA - advokata Andrije Obradovića i potvrđena je presuda Osnovnog suda u Valjevu K.br.229/16 od 07.03.2017. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA - advokat Andrija Obradović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev, te ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno suđenje prvostepenom sudu.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Naime, branilac okrivljenog AA zahtev za zaštitu zakonitosti podnosi zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP koja je opšteg karaktera, pri čemu formalno ne označava ni jednu povredu zakona, ali se iz obrazloženja zahteva može zaključiti da je isti podnet zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP. Ovo, imajući u vidu da se u zahtevu navodi da se u radnjama okrivljenog AA ne stiču obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim, obzirom da izgovorena pretnja okrivljenog telefonskim putem ne predstavlja ugrožavanje sigurnosti oštećenog BB, jer je ista uslovna, pošto je stavljanje u izgled nekih mogućih neprijatnosti koje bi oštećeni imao bilo uslovno i odnosilo se samo za slučaj da oštećeni nastavi da svojim nedoličnim ponašanjem i dalje ugrožava suprugu okrivljenog.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. Krivičnog zakonika čini onaj ko ugrozi sigurnost nekog lica pretnjom da će napasti na život ili telo tog lica ili njemu bliskog lica.

Predmetno krivično delo je svršeno kada je pretnjom stvoren osećaj ugroženosti kod lica kome se preti. Pri tome je za postojanje dela bitno da se radi o ozbiljnoj pretnji koja kod pasivnog subjekta izaziva nespokojstvo, uznemirenje ili strah za život i telesni integritet.

Imajući u vidu citirani zakonski opis bića krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, to, po nalaženju ovoga suda, iz činjeničnog opisa krivičnog dela, datog u optužnom aktu Osnovnog javnog tužioca u Valjevu Kt.br.740/15 od 26.04.2016. godine i utvrđenog u izreci prvostepene presude, i to da je okrivljeni AA „... ugrozio sigurnost oštećenog BB pretnjom da će napasti na njegov život i telo, na taj način što je sa svog mobilnog telefona ... pozvao oštećenog na njegov broj mobilnog telefona ... i uputio mu pretnju da će ga ubiti, raščerečiti, poslati ljude da ga ubiju, zbog navodnog maltretiranja njegove supruge VV na poslu, nakon čega je oštećeni prekinuo vezu i iz straha se nije javljao na ponovne pozive koji su usledili od strane okrivljenog u narednih sat vremena, potom je otišao do svog brata GG ... gde mu je ponovo zazvonio telefon i ... gde se svedok GG javio na telefon i okrivljeni je ponovo uputio pretnju: „..., što praviš probleme sa mojom ženom, što je maltretiraš, što je kinjiš, nemoj da pošaljem nekoga da te polomi, da postaneš invalid, ne znaš ti ko sam ja! ...“, jasno i nedvosmisleno proizilazi da se u opisanim radnjama okrivljenog AA stiču sva bitna zakonska obeležja krivičnog dela ugrožavanje sigurnosti iz člana 138. stav 1. KZ, za koje je on optužen i pravnosnažno oglašen krivim, pa su stoga suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Naime, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, ovako upućena pretnja okrivljenog se ne može smatrati uslovnom, kako to pogrešno u zahtevu navodi branilac okrivljenog, već predstavlja neposrednu pretnju napadom na život i telo oštećenog. Ovo sa razloga jer je okrivljeni kritičnom prilikom oštećenom uputio ozbiljnu, direktnu i konkretnu pretnju da će napasti na njegov život i telo, koja pretnja po oceni ovoga suda ništa ne uslovljava, a koja je nesumnjivo kod oštećenog stvorila osećaj straha i ugroženosti za sopstveni život i telesni integritet, a što je u konkretnom slučaju dovoljno za postojanje predmetnog krivičnog dela.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Andrije Obradovića, to je Vrhovni kasacioni sud na osnovu člana 491. stav 1. ZKP navedeni zahtev branioca okrivljenog odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                    Za Predsednika veća-sudija

Snežana Lazin,                                                                                                               Vesko Krstajić,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić