Protiv pravnosnažne presude Višeg suda u Nišu Kž1 325/22 od 29.07.2022. godine Republički javni tužilac podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti Ktz 926/22 od 04.10.2022. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji kao osnovan podneti zahtev za zaštitu zakonitosti i utvrdi da je pobijanom presudom povređen zakon u korist okrivljenog.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti braniocu okrivljenog AA, advokatu Draganu Bojaniću u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažnu presudu protiv koje je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je osnovan.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, osnovano se u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca ukazuje da je presudom drugostepenog suda učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog jer je pogrešno primenjen zakon u pogledu pitanja da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo.

Iz spisa predmeta proizilazi da je drugostepeni sud usvajanjem žalbe branioca okrivljenog preinačio prvostepenu presudu i okrivljenog na osnovu člana 423. tačka 1) ZKP oslobodio od optužbe za krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 2. u vezi stava 1. KZ, nalazeći da delo koje je privatnom tužbom okrivljenom AA stavljeno na teret po zakonu nije krivično delo. Dajući razloge za svoju odluku, drugostepeni sud navodi da državina predstavlja faktičku vlast na stvari, a ne pravo, pa samim tim ne može predstavljati predmet izvršenja krivičnog dela samovlašća iz člana 330. KZ.

Izneti zaključak drugostepenog sud, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne može se prihvatiti, iz sledećih razloga:

Krivično delo samovlašće iz člana 330. stav 1. KZ čini lice koje samovlasno pribavlja neko svoje pravo ili pravo koje smatra da mu pripada, dok prema stavu 2. istog člana, ovo delo čini lice koje delo iz stava 1. ovog člana učini za drugog.

Iz zakonskog opisa bića navedenog krivičnog dela proizilazi da je radnja ovog krivičnog dela samovlasno pribavljanje prava. Pribavljanje u smislu ovog krivičnog dela, znači omogućavanje korišćenja svog prava ili prava za koje učinilac smatra da mu pripada i može biti izvršeno na različite načine, a predmet samovlasnog pribavljanja može biti pravo koje postoji ili pravo za koje učinilac smatra da mu pripada, ali koje ne može da vrši ili ostvaruje, pa učinilac u tom cilju, mimo nadležnih državnih organa i propisanog postupka, samoinicijativno preduzima delatnosti da bi pribavio to svoje postojeće ili pretpostavljeno pravo. Subjektivno obeležje ovog krivičnog dela, pored umišljaja, podrazumeva i svest o tome da učiniocu pripada pravo koje pribavlja.

Pravo koje se pribavlja vršenjem ovog krivičnog dela, primera radi, može biti svojina, zaloga, pravo službenosti ali i državina, kako se to osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Pojam državine, vrste državine i uslovi za zaštitu državine uređeni su odredbama člana 70. do 81. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa, iz kojih, između ostalog, proizilazi da državina predstavlja faktičku vlast na stvari i može biti neposredna ili posredna, zakonita ili nezakonita, državina stvari i državina prava.

Državina stvari je najšira faktička vlast na stvari, koja po obimu odgovara sadržini prava svojine, jer se držalac ponaša kao vlasnik, bez obzira na to da li ima pravo svojine ili ne.

Privatnom tužbom okrivljenom AA stavljeno je na teret da je u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela i njegove zabranjenosti, samovlasno pribavio državinu sebi i svojoj nevenčanoj supruzi GG na terasi opisanoj u tužbi, smatrajući da im ista pripada po osnovu prava svojine GG, iako je znao da je terasa u isključivoj državini privatnih tužilaca BB i VV, i to tako što je na način bliže opisan u privatnoj tužbi, sa terase uklonio stvari privatnih tužilaca i izmestio postojeću metalnu ogradu koju je postavio sa severne i zapadne strane.

Državina kao faktička vlast na stvari podrazumeva prostoran odnos prema stvari i ogleda se kroz njeno iskorišćavanje, a okrivljeni je, prema izreci presude, smatrajući da mu navedeno pravo pripada po osnovu prava svojine njegove nevenčane supruge, uklanjanjem stvari privatnih tužilaca sa predmetne terase i izmeštanjem postojeće ograde terase, u konkretnom slučaju, realizovao takvu faktičku vlast. Preduzimajući navedene radnje okrivljeni je, prema izreci presude postupao kao da je predmetna terasa u neposrednoj državini njegove vanbračne supruge i njega, i to je učinio samovlasno, zbog čega je u kontekstu radnji koje su mu stavljene na teret, njegovo postupanje opisano kao protivpravno.

Prema tome, radnje opisane u privatnoj krivičnoj tužbi koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže sva subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela samovlašće iz člana 330. stav 2. u vezi stava 1. KZ, pa je drugostepeni sud pogrešno primenio krivični zakon u pogledu ocene da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo, a kada je okrivljenog oslobodio od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP, te učinio povredu odredbe člana 439. tačka 1) ZKP, na šta se osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio kao osnovan zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca i na osnovu člana 492. stav 1. tačka 3) ZKP utvrdio da je pobijanom pravnosnažnom presudom Višeg suda u Nišu Kž1 325/22 od 29.07.2022. godine učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u korist okrivljenog AA, ne dirajući pri tome u pravnosnažnost navedene presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić