Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u vezi sa članom 18. KZ. Prema navodima zahteva, pogrešna je odluka nižestepenih sudova da postoje sva obeležja krivičnog dela iz člana 246a. stav 1. KZ budući da nema krivičnog dela ukoliko je isključena protivpravnost, iako postoje sva obeležja krivičnog dela određena zakonom. U konkretnom slučaju, prema mišljenju branioca, radi se o delu malog značaja u smislu člana 18. KZ jer je okrivljeni, kao mlad čovek koji do sada nije osuđivan za ista ili istovrsna krivična dela, neovlašćeno držao 0,13 grama opojne droge Cannabis, odnosno neznatnu količinu koja je daleko ispod uobičajene količine opojne droge za jednokratnu upotrebu, a koja kao takva ne ugrožava zdravlje ljudi u meri koja opravdava izricanje krivične sankcije.

Vrhovni kasacioni sud iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Žarka Stanisavljevića, ocenjuje kao neosnovane, a kako su isti neosnovano isticani i u postupku po redovnom pravnom leku, to Vrhovni kasacioni sud, prihvatajući razloge date na strani 3. u stavu prvom presude Višeg suda u Leskovcu Kž1 120/21, kao dovoljne, argumentovane i jasne, na iste upućuje u smislu člana 491. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pravilno zaključili da u konkretnom slučaju nema mesta primeni instituta dela malog značaja iz člana 18. KZ.

Odredbom člana 18. KZ u stavu 1. propisano je da nije krivično delo ono koje, iako sadrži obeležja krivičnog dela, predstavlja delo malog značaja, a u stavu 2. da je delo malog značaja ako je stepen krivice nizak, ako su štetne posledice odsutne ili neznatne i ako opšta svrha krivičnih sankcija ne zahteva izricanje krivične sankcije.

Shodno navedenom, primena odredbe člana 18. KZ je fakultativna, što znači da se ostvarenje sva tri, kumulativno postavljena uslova, mora utvrđivati u svakom konkretnom slučaju, kako su to pravilno cenili i nižestepeni sudovi. Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, pored vrste i količine opojne droge, razloga njenog neovlašćenog držanja, stepena krivice okrivljenog i štetnosti posledice, nužno je ceniti i raniji život okrivljenog u smislu ostvarivanja opšte svrhe krivičnih sankcija u konkretnoj situaciji.

Pravilno je drugostepeni sud ocenio da ranija osuđivanost okrivljenog upućuje na zaključak da krivične sankcije koje su mu izrečene očigledno nisu ostvarile svoju svrhu sa aspekta specijalne prevencije. U tom smislu se i činjenice iz presude Vrhovnog kasacionog suda Kzz 1161/15, na koju se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ukazuje, bitno razlikuju od krivičnog dela i učinioca u ovom krivičnom postupku, pa se stav izražen u toj presudi na može primeniti na okrivljenog AA i krivično delo iz člana 246a. stav 1. KZ za koje je oglašen krivim. Pravilan je, prema tome, zaključak nižestepenih sudova da stepen krivice okrivljenog odnosno direktan umišljaj, štetne posledice krivičnog dela, a posebno ranija osuđivanost okrivljenog sa aspekta opšte svrhe krivičnih sankcija, u konkretnom slučaju ne daju mesta primeni odredbe člana 18. KZ.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. i stav 2. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić