Na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, Fond za razvoj Republike Srbije je sa imovinskopravnim zahtevom za naknadu štete upućen na parnični postupak, a okrivljeni LJ.S. i Đ.B. su obavezani da solidarno snose troškove krivičnog postupka u ukupnom iznosu od 58.100,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, a pod pretnjom prinudnog izvršenja, primenom odredbe člana 261, člana 262. i člana 264. ZKP. Istom presudom okrivljeni V.A., D.R., J.P., S.Š. i N.P., oslobođeni su od optužbe da su izvršili krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 2. KZ u pomaganju u smislu člana 35. KZ, primenom člana 423. stav 1. tačka 2. ZKP, jer nije dokazano da su izvršili krivično delo za koje su optuženi, pa je istovremeno određeno da troškovi postupka u odnosu na ove okrivljene padaju na teret budžetskih sredstava suda, u smislu člana 265. stav 1. ZKP.

Presudom Višeg suda u Pančevu Kž br.341/14 od 18.07.2014. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe Osnovnog javnog tužioca u Pančevu i branioca okrivljenih LJ.S. i Đ.B., a prvostepena presuda je potvrđena.

Protiv ovih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog LJ.S., advokat D.D., zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. i tačka 9. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine ili preinači prvostepenu i drugostepenu presudu i da na osnovu člana 488. stav 3. ZKP, odredi da se okrivljenom odloži izvršenje kazne zatvora u trajanju od tri meseca.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog LJ.S. Republičkom javnom tužiocu, smatrajući da prisustvo Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog ne bi bilo od značaja za donošenje odluke, zbog čega ih nije obavestio o sednici veća u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni kasacioni sud održao je sednicu veća u smislu člana 490. ZKP, na kojoj je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Branilac okrivljenog LJ.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da su nižestepene presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, ističući da je prvostepeni sud prekoračio optužbu, odnosno povredio identitet optužnog predloga i presude u pogledu vremena i načina izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljeni LJ.S. oglašen krivim, time što je u izreci prvostepene presude u potpunosti izmenjen činjenični opis radnji izvršenja krivičnog dela u odnosu na optužni akt, s obzirom na to da je vremenski period izvršenja krivičnog dela sa četiri meseca, kako je bilo naznačeno u optužnom predlogu, u izreci presude skraćen na jedan dan – 04.08.2008. godine, te da su iz činjeničnog opisa radnje izvršenja krivičnog dela datog u izreci presude izostavljena lica i događaji bez kojih krivično delo ne bi moglo biti izvršeno.

Iznete navode zahteva branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim iz sledećih razloga:

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP, propisano je da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

U konkretnom slučaju prvostepeni sud je prilagodio izreku presude činjeničnom stanju koje proizlazi iz izvedenih dokaza, pri čemu u odnosu na okrivljenog LJ.S. nije izmenjena suština činjeničnog opisa u pogledu radnje izvršenja predmetnog krivičnog dela, tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude.

Po nalaženju ovoga suda, time što je u izreci presude kao vreme izvršenja krivičnog dela označen samo jedan dan – 04.08.2008. godine, a ne vremenski period – od aprila 2008. do 04.08.2008. godine, kako je to bilo navedeno u dispozitivu optužnog predloga, identitet između optužbe i presude nije povređen, s obzirom na to da iz činjeničnog stanja utvrđenog na glavnom pretresu proizlazi da je predmetno krivično delo izvršeno dana 04.08.2008. godine, što je obuhvaćeno vremenskim periodom navedenom kao vreme izvršenja krivičnog dela u optužnom aktu.

S tim u vezi, Vrhovni kasacioni sud nalazi da povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema ako sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu koje se razlikuje od činjeničnog stanja opisanog u optužnom aktu, ali je ono povoljnije za okrivljenog, pod uslovom da se u osnovi radi o istom događaju.

Nadalje, izostavljanjem iz izreke presude radnje izvršenja krivičnog dela neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 1. KZ, u smislu člana 35. KZ, koje su optužnim predlogom bile stavljene na teret okrivljenima A.V., D.R., J.P., S.Š. i N.P., po oceni ovog suda, a nasuprot navodima zahteva, optužba nije prekoračena, s obzirom na to da su ovi okrivljeni za navedeno krivično delo oslobođeni od optužbe primenom člana 423. tačka 2. ZKP, zbog čega je sud bio ovlašćen da iz činjeničnog opisa krivičnog dela za koje je oglašen krivim okrivljeni LJ.S. izostavi nedokazan deo koji se odnosi na radnje okrivljenih koji su oslobođeni na optužbe, imajući pri tom u vidu da je izmenjen opis krivičnog dela iz izreke presude u granicama činjeničnog osnova optužbe, a iz koga proizlaze zakonska obeležja krivičnog dela za koje je okrivljeni LJ.S., oglašen krivim pravnosnažnom presudom. Stoga su neosnovani navodi iz zahteva branioca okrivljenog, da je pravnosnažnom presudom na štetu okrivljenog LJ.S., povređen Zakon iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP.

Branilac okrivljenog LJ.S. pobija prvostepenu i drugostepenu presudu i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, učinjene na štetu okrivljenog, ukazivanjem da je u odnosu na krivično delo za koje je okrivljeni oglašen krivim pravnosnažnom presudom nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja.

Vrhovni kasacioni sud nalazi da su izneti navodi branioca okrivljenog LJ.S. neosnovani. Ovo stoga, jer je krivično delo neosnovano dobijanje i korišćenje kredita i druge pogodnosti iz člana 209. stav 3. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljeni LJ.S. oglašen krivim pravnosnažnom presudom, izvršeno dana 04.08.2008. godine i da je za to delo propisana novčana kazna ili kazna zatvora do dve godine, pa bi u smislu odredbi člana 103. tačka 6. KZ i člana 104. stav 6. KZ, apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za navedeno krivično delo nastupila dana 04.08.2014. godine, dakle, nakon donošenja presude Višeg suda u Pančevu Kž br.341/14 od 18.07.2014. godine, pa su stoga neosnovani suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje da su nižestepene presude donete uz učinjenu bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP. Pri tome, po nalaženju ovoga suda, za ocenu da li je nastupila zastarelost krivičnog gonjenja relevantno je vreme izvršenja krivičnog dela označeno u izreci pravnosnažne presude, tako da činjenica što je u obrazloženju prvostepene presude u konkretnom slučaju navedeno da je okrivljeni podneo zahtev za odobrenje kredita za preduzetničku radnju i poslovni plan za navedeni kredit dana 24.04.2008. godine, bez značaja po pitanju nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja u konkretnom slučaju.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe da u obrazloženju presude nije razjašnjeno kako je krivično delo opisano u optužnom predlogu kao rezultat povezanih radnji sedmoro okrivljenih moglo biti izvedeno sa umišljajem od strane samog okrivljenog LJ.S. kao izvršioca i okrivljenog Đ.B. kao jedinog pomagača, kojim navodima se, po oceni ovoga suda, ističe da prvostepena presuda nema razloge o odlučnim činjenicama, što predstavlja bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja nije razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u smislu člana 485. stav 4. ZKP. Osim toga, u zahtevu branilac okrivljenog ukazuje i da drugostepena presuda ne sadrži razloge za neprihvatanje žalbenih navoda okrivljenog kojima se ukazivalo na postojanje bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1) i 9) ZKP, u prvostepenoj presudi, čime se po nalaženju ovoga suda ukazuje na povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 460. stav 1. KZ, koja takođe članom 485. stav 4. ZKP, nije propisana kao razlog zbog kojeg okrivljeni preko branioca može podneti ovaj vanredni pravni lek. Iz iznetih razloga, zahtev branioca okrivljenog je u ovom delu ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je, postupajući na osnovu člana 30. stav 1. Zakona o uređenju sudova i primenom člana 491. stav 1. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                        Predsednik veća - sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                      Janko Lazarević,s.r.