Protiv navedenih pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Nišu, branilac okrivljenog AA, advokat Aleksandar Kačenkov, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane pravnosnažne presude preinači tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio predmetno krivično delo.

Vrhovni sud je, na osnovu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo, u smislu člana 488. stav 2. ZKP, nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Ukazujući na povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, branilac okrivljenog AA u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Apelacioni sud u Nišu pobijanom pravnosnažnom presudom Kž1 400/23 od 04.07.2023. godine, preinačio oslobađajuću presudu Osnovnog suda u Vranju K 190/20 od 18.01.2023. godine, tako što je pogrešno izvršio prekvalifikaciju krivičnog dela teška krađa u saizvršilaštvu iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 30. KZ, u krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, na štetu okrivljenog.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, Vrhovni sud je ocenio kao neosnovane, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 453. ZKP, propisano je da, ako je izjavljena žalba samo u korist optuženog, presuda se ne sme izmeniti na njegovu štetu u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije.

Iz citirane zakonske odredbe, po nalaženju Vrhovnog suda, jasno proizlazi da se presuda ne sme izmeniti na štetu optuženog u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela i krivične sankcije, samo ukoliko je žalba izjavljena u korist okrivljenog, a ne u slučaju da je ista izjavljena i na njegovu štetu.

Prema stanju u spisima predmeta optužnim predlogom Osnovnog javnog tužioca u Vranju Kt 59/19 od 15.04.2019. godine, okrivljenom AA stavljeno je na teret izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, za koje je oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Vranju K 129/19 od 16.01.2020. godine i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Protiv ove presude žalbu je izjavio branilac okrivljenog AA, pa je Apelacioni sud u Nišu presudom Kž1 579/2020 od 31.07.2020. godine usvajanjem žalbe branioca okrivljenog ukinuo prvostepenu presudu i spisi predmeta su vraćeni prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

U ponovljenom postupku, javni tužilac je na glavnom pretresu održanom 18.01.2023. godine, izmenio optužni akt u pogledu činjeničnog opisa i pravne kvalifikacije krivičnog dela tako što je okrivljenom stavljeno na teret izvršenje krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) u vezi člana 33. KZ, nakon čega je okrivljeni presudom Osnovnog suda u Vranju K 190/20 od 18.01.2023. godine, oslobođen od optužbe da je izvršio to krivično delo. Odlučujući o žalbi javnog tužioca Osnovnog javnog tužilaštva u Vranju, Apelacioni sud u Nišu je presudom Kž1 400/23 od 04.07.2023. godine, istu usvojio i preinačio presudu Osnovnog suda u Vranju K 190/20 od 18.01.2023. godine tako što je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od jedne godine i šest meseci. Apelacioni sud u Nišu je, kao sud trećeg stepena, presudom Kž3 20/23 od 18.10.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu branioca okrivljenog i potvrdio drugostepenu presudu.

Okrivljeni je pobijanom pravnosnažnom presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 400/23 od 04.07.2023. godine, oglašen krivim za isto krivično delo, za koje je oglašen krivim i presudom Osnovnog suda u Vranju K 129/19 od 16.01.2020. godine, koja je ukinuta po žalbi branioca i to zbog krivičnog dela teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, te je u tom smislu, očigledno da je pravna kvalifikacija u obe označene presude ista.Takođe, u obe napred označene presude, okrivljeni je osuđen na iste kazne zatvora i to u trajanju od jedne godine i šest meseci.

Samim tim, po nalaženju Vrhovnog suda, Apelacioni sud u Nišu, nakon što je u istom predmetu prvostepena presuda već jednom ukinuta, donošenjem pobijanih pravnosnažnih presuda, nije prekršio zabranu preinačenja na gore (reformatio in peius), propisanu odredbom člana 453. ZKP, s obzirom da nije izmenio presudu na štetu okrivljenog ni u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela, za koje je okrivljeni oglašen krivim, niti u pogledu krivične sankcije.

Sledstveno iznetom, po nalaženju Vrhovnog suda, pravnosnažnom presudom nije učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 10) ZKP, a kako se to neosnovano ističe u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog.

Pored iznetog, branilac u podnetom zahtevu ukazuje i na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, isticanjem da je sud radnje okrivljenog pogrešno pravno kvalifikovao kao svršeno krivično delo teška krađa, iako iz utvrđenog činjeničnog stanja proizlazi da se radi o pokušaju tog krivičnog dela, imajući u vidu da okrivljeni nije bio unutar kuće oštećenog i da posledica predmetnog krivičnog dela nije nastupila.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Krivično delo krađa iz člana 203. stav 1. KZ, vrši onaj ko tuđu pokretnu stvar oduzme drugom u nameri da njenim prisvajanjem sebi ili drugom pribavi protivpravnu imovinsku korist. Odredbom člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, propisano je da će se učinilac dela krađe (član 203), kazniti zatvorom od jedne do osam godina, ako je krađa izvršena obijanjem ili provaljivanjem zatvorenih zgrada, stanova, soba, kasa, ormana ili drugih zatvorenih prostora ili savlađivanjem mehaničkih, elektronskih ili drugih većih prepreka.

Iz činjeničnog opisa dela datog u izreci drugostepene presude, proizlazi da je okrivljeni AA, u vreme i na mestu označenom u izreci presude, u stanju uračunljivosti, u nameri da prisvajanjem tuđih pokretnih stvari pribavi sebi protivpravnu imovinsku korist, obio porodičnu kuću oštećenog BB, tako što je podesnim predmetnom nasilno oštetio metalni držač na gornjem delu rama PVC prozora ostave sa zadnje strane kuće, koji se nalazi u prizemlju ulaznih vrata i koji je bio delimično otvoren na kip prema unutrašnjoj strani kuće i tako otvorio prozor i ušao u unutrašnjost kuće, popeo se na spratni deo, izvršio premetačinu svih soba i iz fioke TV komode u dnevnom boravku oduzeo novčani iznos od 1.000 evra u raznim apoenima u dinarskoj protivvrednosti od 118.540,00 dinara, pri čemu je bio svestan svoga dela i njegove zabranjenosti i hteo njegovo izvršenje“, i time, i po stavu Vrhovnog suda, izvršio krivično delo teška krađa iz člana 204. stav 1. tačka 1) KZ, u svršenom obliku, a ne u pokušaju.

Naime, krivično delo krađa (čiji poseban i kvalifikovan oblik je krivično delo teška krađa), svršeno je oduzimanjem tuđe pokretne stvari kada je stvar iz državine tadašnjeg držaoca prešla u državinu izvršioca krivičnog dela, odnosno, kada je došlo do prekida vlasti na stvari dotadašnjeg pritežaoca i zasnivanja sopstvene vlasti. Imajući u vidu da iz izreke pravnosnažne presude proizlazi da je okrivljeni obio porodičnu kuću oštećenog, ušao u njenu unutrašnjost i iz iste oduzeo pokretne stvari – novac, nema sumnje da je time zasnovao sopstveno pritežanje na pokretnoj stvari.

Shodno iznetom, ocenjeni su kao neosnovani navodi zahteva branioca okrivljenog da u konkretnom slučaju posledica krivičnog dela nije nastupila, te da se ne radi o svršenom krivičnom delu za koje je okrivljeni oglašen krivim i osuđen pravnosnažnom presudom, već o pokušaju istog.

Stoga je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenio kao neosnovan i u odnosu na povredu zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća – sudija

Vesna Veselinović,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Bata Cvetković,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisaranice

Marina Antonić