Presudom Višeg suda u Leskovcu Kž1 162/21 od 31.05.2021. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljene AA i potvrđena presuda Osnovnog suda u Leskovcu K broj 638/20 od 19.03.2021. godine.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljene AA, advokat Goran Stefanović, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povreda zakona iz člana 439. tač. 1), 2) i 3) i člana 441. st. 1 i 4. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da je isti podnet i zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tač. 9) i 11) i stav 2. tač. 2) i 3) ZKP sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane preinači u oslobađajuće i da okrivljenu oslobodi od plaćanja troškova postupka i kazne, jer delo za koje je okrivljena osuđena nije krivično delo, a troškovi su pogrešno utvrđeni, kao i da u odnosu na okrivljenog BB preinači u celosti pobijane presude i osudi ga za krivično delo uvreda iz člana 170. stav 1. KZ, koje je učinio prema okrivljenoj privatnoj tužilji AA i nakon toga AA dosudi troškove prvostepenog i drugostepenog postupka, kao i troškove po vanrednom pravnom leku za angažovanje branioca u skladu sa AT i troškovnikom, a da se izvršenje pravnosnažne presude odloži.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 488. stav 1. ZKP, dostavio Republičkom javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj, u smislu odredbe člana 488. stav 2. ZKP, nije obavestio javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenje odluke.

Na sednici veća, Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA je neosnovan.

Iz zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA proizilazi da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, odnosno, optužba je prekoračena jer izreka presude ni u čemu ne odgovara privatnoj krivičnoj tužbi koja je podneta protiv okrivljene, da u dispozitivu privatne krivične tužbe nije navedeno subjektivno obeležje krivičnog dela – da je okrivljena mogla da shvati značaj svoga dela i mogla da upravlja svojim postupcima, pa je samim tim učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Iz privatne krivične tužbe privatnog tužioca BB od 19.10.2020. godine, kao i izreke prvostepene presude proizilazi da je okrivljena AA u vreme, na mestu i na način bliže opisan u izreci te presude lako telesno povredila BB, pri čemu je mogla da shvati značaj svoga dela i mogla da upravlja svojim postupcima... iako je bila svesna svoga dela, htela njegovo izvršenje i bila svesna da je njeno delo zabranjeno.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, činjenični opis radnji okrivljene dat u izreci presude odgovara opisu istih iz privatne krivične tužbe, te dakle, ne postoji povreda identiteta optužbe i presude.

Osim toga, iz privatne krivične tužbe i izreke prvostepene presude kojom je okrivljena AA oglašena krivom jasno proizlaze svi objektivni i subjektivni elementi krivičnog dela za koje je okrivljena oglašena krivom, pa je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u delu kome je podnet zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i s tim u vezi, povrede zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda, ocenjen kao neosnovan.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u ocenu istaknute bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, na koju se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA ukazuje, obzirom da u tom delu zahtev nema propisan sadržaj.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknutih povreda zakona iz člana 439. tač. 2) i 3) i člana 441. stav 4. ZKP, obzirom da su navedene povrede zakona obrazložene na taj način što branilac okrivljene u zahtevu daje svoju ocenu dokaza izvedenih tokom ovog krivičnog postupka, dakle ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, što ne predstavlja razlog zbog koga okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao ni u ocenu istaknute povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, kao ni u ocenu bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i stav 2. tač. 2) i 3), s`obzirom da iste ne predstavljaju razloge zbog kojih okrivljeni i njegov branilac mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                        Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić