OSLOBAĐA OD OPTUŽBE

- da je u vreme na način i na mestu bliže opisano u tački 1. izreke ove presude, nakon što je članovima Upravnog i Nadzornog organa Studentske organizacije V. t.-m. š. u T. isplatio novčane naknade u iznosu od 486.664,00 dinara, kao isplatilac prihoda nije obračunao i uplatio porez na dohodak građana od drugih prihoda u iznosu od 117.268,25 dinara, niti je nadležnom poreskom organu u roku od pet dana od isteka meseca u kome su nastale ove obaveze podneo poreske prijave, i time u poreskoj 2010. godini izbegao plaćanje poreza i doprinosa,

čime bi izvršio krivično delo poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ,

Troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Kruševcu K. broj 39/12 od 17.05.2013. godine okrivljeni M.S. oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ za koje mu je utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci i istovremeno izrečena uslovna osuda tako što je određeno da se utvrđena kazna zatvora u trajanju od šest meseci neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku od jedne godine od pravnosnažnosti presude ne izvrši novo krivično delo i osuđen je novčanom kaznom u iznosu od 50.000,00 dinara koju je obavezan da plati u roku od tri meseca od pravnosnažnosti presude s tim što je određeno da ukoliko okrivljeni ne bude platio novčanu kaznu u napred navedenom roku, sud će istu zameniti kaznom zatvora tako što će za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti i jedan dan kazne zatvora.

Istom presudom obavezan je okrivljeni M.S. da sudu na ime troškova krivičnog postupka isplati iznos od 22.530,00 dinara a na ime paušala iznos od 10.000,00 dinara u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 3787/13 od 03.09.2013. godine, odbijena je kao neosnovana žalba okrivljenog M.S., a presuda Osnovnog suda u Kruševcu K. broj 39/12 od 17.05.2013. godine je potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je Republički javni tužilac zbog povrede krivičnog zakona iz člana 4. ZKP u vezi sa članom 4. Protokola 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev jer je pomenutim presudama povređen zakon na štetu okrivljenog i donese odluku da se odbije optužba da je okrivljeni M.S. učinio krivično delo iz člana 229. stav 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud nije dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca braniocu okrivljenog M.S. obzirom da ga okrivljeni u ovom krivičnom postupku nije imao, pa je u smislu člana 488. stav 2. ZKP održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao stranke jer je našao da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca je osnovan.

Osnovano Republički javni tužilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je pobijanim pravnosnažnim presudama, time što je okrivljeni M.S. oglašen krivim za krivično delo iz člana 229. stav 1. KZ povređen član 4. ZKP u vezi sa članom 4. Protokola 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, jer postoji okolnost – pravnosnažno presuđena stvar – koja trajno isključuje krivično gonjenje okrivljenog za navedeno krivično delo.

Naime, u prekršajnom postupku protiv okrivljenog M.S. koji je okončan donošenjem presude Prekršajnog suda u Trsteniku Pr. br. 303/11 od 13.05.2011. godine okrivljeni M.S. je pored okrivljenog pravnog lica Studentske organizacije V. t. m. š. strukovnih studija u T., oglašen krivim zbog toga što je u postupku vršenja terenske kontrole obračunavanja i plaćanja poreza i doprinosa po odbitku za period od 01.01.2009. godine do 03.12.2010. godine kod navedenog poreskog obveznika utvrđeno da okrivljeno pravno i odgovorno lice nije obračunao i u zakonskom roku uplatio doprinose za obavezno socijalno osiguranje za PIO za fizička lica komitente prilikom isplate ugovorenog iznosa po osnovu troškova za službeni put, koji imaju isti tretman kao i ugovorene naknade u organima upravljanja pravnog lica, u iznosu od 129.029,00 dinara, a što je utvrđeno od strane poreskog inspektora dana 03.12.2010. godine čime su pravno i odgovorno lice postupili protivno odredbama člana 57. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i time je učinio prekršaj i to okrivljeno pravno lice prekršaj iz člana 72. stav 1. Zakona o doprinosima za obavezno osiguranje a okrivljeni odgovorno lice M.S. prekršaj iz člana 72. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje.

Iz opisa radnje krivičnog dela poreska utaja iz člana 229. stav 1. KZ za koje je okrivljeni M.S. oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Kruševcu K. broj 39/2012 od 17.05.2013. godine, koja je potvrđena drugostepenom presudom, proizilazi da činjenični opis krivičnog dela u pitanju delimično odgovara činjeničnom opisu navedenog prekršaja iz člana 72. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje, za koji je okrivljeni M.S. oglašen krivim presudom Prekršajnog suda u Trsteniku Pr. 303/11 od 13.05.2011. godine. Naime, opis krivičnog dela odnosi se na istog okrivljenog - M.S., i isti životni događaj koji se odigrao u istom vremenskom i prostornom okviru od 04.01. do 02.12.2010. godine u Trsteniku kojom prilikom je okrivljeni postupao kao zastupnik i generalni sekretar Studentske organizacije V.t.-m. š. u T.), kao i na iste radnje izvršenja okrivljenog prema istom oštećenom – PIO, kao i na isti iznos utaje poreza 129.029,00 dinara a koje su u bitnom opisane na istovetan način kao u presudi Prekršajnog suda u Trsteniku Pr 303/11 od 13.05.2011. godine. Ovo sve tim pre što su i prekršaj i krivični postupak inicirani istim Zapisnikom o izvršenoj terenskoj kontroli Poreske uprave – Filijala Trstenik od 29.12.2010. godine i rešenjem Poreske uprave od 14.01.2011. godine koje je i bilo osnov sudskom vetšaku da u krivičnom postupku utvrdi iznos neuplaćenih doprinosa za PIO, a koji je isti kao iznos u prekršajnom postupku.

Odredbom člana 4. stav 1. ZKP propisano je da niko ne može biti gonjen za krivično delo za koje je odlukom suda pravnosnažno oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili je postupak pravnosnažno obustaljen.

Zabrana ponovnog suđenja u istoj stvari odnosno zabrana gonjenja i kažnjavanja za isto delo, koja je kao osnovno načelo krivičnog zakonodavstva Republike Srbije sadržana u citiranoj odredbi ZKP i kao apsolutno i nepovredivo pravo da pravnu sigurnost garantovanu Ustavom Republike Srbije (član 34. stav 4.) i obavezujućim normama međunarodnog prava (član 14. stav 7. Međunarodnog pakta o građanskim ili političkim pravima; član 4. Protokola 7. uz Evropsku konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda), podrazumeva nemogućnost pokretanja i vođenja kaznenog postupka protiv nekog lica za delo koje proizilazi iz istih činjenica ili činjenica koje su u suštini iste kao one koje su osnov optužbe za kazneno delo u ranijem postupku protiv tog lica koji je pravnosnažno okončan.

Imajući u vidu prednje, Vrhovni kasacioni sud nalazi da se u konkretnom slučaju radi o delimično pravnosnažno presuđenoj stvari, koja okolnost trajno isključuje krivično gonjenje, zbog čega je pobijanim pravnosnažnim presudama učinjena povreda zakona iz člana 4. ZKP u vezi člana 4. Protokola 7 uz Konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda na koju se, iz napred iznetih razloga osnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti Republičkog javnog tužioca. Zbog učinjene povrede zakona Vrhovni kasacioni sud je doneo odluku kao u tački 1 izreke ove presude, preinačio pobijane presude i u odnosu na okrivljenog M.S. u tom delu odbio optužbu, na osnovu člana 422. tačka 2. ZKP.

Opis prekršaja iz člana 72. stav 2. u vezi stava 1. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje u presudi Prekršajnog suda u Trsteniku Pr 303/11 od 13.05.2011. godine ne sadrži da je okrivljeni M.S. kritičnom prilikom članovima Upravnog i Nadzornog odbora Studentske organizacije V. t. m. š. u T. isplatio novčane naknade u iznosu od 486.664,00 dinara pri čemu kao isplatilac prihoda nije uplatio i obračunao porez na dohodak građana od drugih prihoda u iznosu od 117.268,25 dinara, a što je obuhvaćeno radnjom krivičnog dela iz člana 229. stav 1. KZ za koje je okrivljeni M.S. oglašen krivim presudom Osnovnog suda u Kruševcu K. broj 39/12 od 17.05.2013. godine.

Članom 229. stav 1. KZ propisano je da ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja za utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi 150.000,00 dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.

Imajući u vidu da je preostali deo neobračunatog i neisplaćenog poreza iz presude Osnovnog suda u Kruševcu K. broj 39/12 od 17.05.2013. godine, u iznosu od 117.268,25 dinara, ispod iznosa od 150.000,00 dinara što je objektivni uslov za postojanje krivičnog dela iz člana 229. stav 1. KZ, to je Vrhovni kasacioni sud doneo odluku kao u tački 2 izreke, preinačio pobijane presude i u tom delu okrivljenog M.S. oslobodio od optužbe na osnovu člana 423. tačka 1. ZKP, jer delo za koje je optužen po zakonu nije krivično delo.

Budući da je prema okrivljenom M.S. odbijena optužba, i da je oslobođen od optužbe, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 265. stav 1. ZKP odlučio da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Iz iznetih razloga, doneta je odluka kao u izreci, na osnovu člana 492. stav 1. tačka 2. ZKP u vezi sa članom 422. tačka 2. ZKP i člana 423. tačka 1. ZKP.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Tatjana Milenković,s.r.                                                                                                               Dragiša Đorđević,s.r.