Istom presudom na osnovu člana 87. u vezi člana 235. stav 5. i člana 367. stav 7. KZ, prema okrivljenom AA, izrečena je mera bezbednosti oduzimanje predmeta, i to šest putničkih vozila ukupne vrednosti 804.276,22 dinara bliže opisana u izreci prvostepene presude, te 420 evra i to tri novčanice u apoenima od po 100 evra, dve novčanice u apoenima od 50 evra i jedna novčanica u apoenu od 20 evra.

Okrivljeni su obavezani da na ime troškova krivičnog postupka u korist budžetskih sredstava suda uplate ukupan iznos od 20.000,00 dinara, i to svaki okrivljeni iznos od 10.000,00 dinara, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Stavom dva iste presude, okrivljeni AA i VV su na osnovu člana 423. tačka 2) ZKP oslobođeni od optužbe da su kao saizvršioci izvršili krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ i određeno da troškovi krivičnog postupka u ovom delu padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-Po1 br.6/21 od 27.07.2021. godine, delimičnim usvajanjem zajedničke žalbe branilaca okrivljenih AA i BB – advokata Dušana Sakića i Nikole Veljkovića, presuda Višeg suda u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Kpo4 br.19/20 od 25.01.2021. godine, preinačena je samo u pogledu odluke o kazni, tako što je okrivljenom AA za krivično delo primanje mita iz člana 367. stav 1. u vezi člana 33. KZ utvrđena kazna zatvora u trajanju od jedne godine, dok je zadržana kao pravilno utvrđena novčana kazna u određenom iznosu od 200.000,00 dinara za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ, te je okrivljeni AA osuđen na jedinstvenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine, u koju mu je uračunato vreme provedeno u pritvoru od 21.05.2018. godine do 20.07.2018. godine i na novčanu kaznu u iznosu od 200.000,00 dinara koju je dužan da plati u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude, a ukoliko istu ne plati u tom roku, biće zamenjena kaznom zatvora tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok su žalba Višeg javnog tužioca u Kraljevu – Posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije, žalba branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Gajića i u preostalom delu zajednička žalba branilaca okrivljenih AA i BB odbijene kao neosnovane, a prvostepena presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

- branilac okrivljenog AA – advokat Dušan Sakić i branilac okrivljenog BB – advokat Nikola Veljković pojedinačni zahtev zbog povrede zakona iz člana 485. stav 2. ZKP, ne navodeći konkretno o kojoj povredi zakona se radi, s tim što iz obrazloženja proizilazi da ukazuju na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku, pred potpuno izmenjenim većem;

-branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Gajić, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud okrivljenog oslobodi od optužbe za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ, ili da pobijane presude ukine i u odnosu na krivično delo iz člana 235. stav 1. KZ i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 488. stav 1. ZKP dostavio po primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Republičkom javnom tužiocu, pa je u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB –advokata Dušana Sakića i advokata Nikole Veljkovića je neosnovan, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Gajića nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenih AA i BB – advokati Dušan Sakić i Nikola Veljković ističu da u radnjama okrivljenih nema bitnih elemenata krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ, već da se u konkretnom slučaju može raditi samo o krivičnom delu prevare iz člana 208. stav1. KZ ili krivičnom delu prevare u obavljanju privredne delatnosti iz člana 223. stav 1. KZ.

S tim u vezi, u zahtevu se navodi da se radnja krivičnog dela iz člana 367. stav 1. KZ sastoji u zahtevanju ili primanju poklona ili druge koristi ili primanju obećanja poklona ili druge koristi, da se izvrši službena radnja koja ne bi smela da se izvrši, te je dakle neophodno da se radi o takvoj službenoj radnji koju izvršilac preduzima u okviru svog službenog ovlašćenja. Stoga, prema navodima zahteva, nije dovoljno da je izvršilac, iako je službeno lice, preduzeo neku od radnji izvršenja, već je potrebno da radnja zbog koje se prima mito spada u delokrug njegovog ovlašćenja, pa ni okrivljeni AA, obzirom da je u pitanju ..., a ni okrivljeni BB koji nije izvršio pregled brojila, ne mogu biti izvršioci predmetnog krivičnog dela obzirom da radnje koje im se stavljaju na teret nisu izvršili u okviru njihovih službenih ovlašćenja.

Izložene navode zahteva, kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Iste navode, sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti, branioci okrivljenih AA i BB – advokati Dušan Sakić i Nikola Veljković isticali su i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a Apelacioni sud u Kragujevcu, kao drugostepeni je ove navode ocenio neosnovanim i u obrazloženju svoje presude, na strani 6 stav 5, strani 7 stav 3 i 4 i strani 8 stav prvi, drugi i peti, izneo jasne i dovoljne razloge zbog čega nalazi da se u radnjama okrivljenih stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela primanje mita iz člana 367. stav 1. KZ u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, zbog kog su oglašeni krivim, te Vrhovni kasacioni sud prihvatajući u svemu ove razloge kao pravilne, na njih i upućuje u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP.

I po oceni ovoga suda, u izreci pravnosnažne presude opisani su svi bitni elementi predmetnog krivičnog dela, odnosno da su okrivljeni AA i BB kao službena lica zaposlena u ODS „EPS Distribucija“ Ogranak Elektrodistribucije ..., i to okrivljeni AA kao ..., a okrivljeni BB kao ... za prijem i kontrolu mernog mesta, od GG zahtevali poklon u novcu u iznosu od 400 eura kako bi u okviru svojih službenih ovlašćenja izvršili službene radnje koje ne bi smeli izvršiti, pri čemu su onemogućili da se utvrdi da je GG preko električnog brojila neovlašćeno koristio električnu energiju, nakon čega su primili poklon u iznosu od 420 evra, pri čemu su bili svesni protivpravnosti ovih radnji, te da predstavljaju krivično delo, čije su izvršenje hteli, pri čemu u opisanim radnjama nema zakonskih obeležja krivičnih dela iz člana 208. KZ ili 223. KZ, na šta neosnovano ukazuju branioci okrivljenih, a osim toga to su krivična dela s drugim zaštitnim objektima – protiv imovine i protiv privrede.

Stoga je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih AA i BB u delu u kojem se ukazuje da je pravnosnažnim presudama učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, ocenjen neosnovanim.

Kako se u ostalom delu ovog zahteva ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i polemiše sa iskazom svedoka GG, što u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to se Vrhovni kasacioni sud u razmatanje istih nije ni upuštao.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Dejana Gajića, odbačen je kao nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP), a u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ovog Zakonika mora se dostaviti i odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav. 4. ZKP, dakle zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1) član 439. tačka 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4. ZKP, učinjenih u postupku pred prvostepenim i pred apelacionim (drugostepenim) sudom.

Pri tome, obaveza navođenja razloga za podnošenje zahteva zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), podrazumeva ne samo formalno označavanje o kojoj povredi zakona se radi, već i ukazivanje na to u čemu se ona sastoji.

Branilac okrivljenog AA – advokat Dejan Gajić, kao razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, ističe povrede zakona iz člana 439. tačka 1), 2) i 3) ZKP, međutim u obrazloženju zahteva ne navodi u čemu se ove povrede zakona konkretno sastoje, već u suštini ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje isticanjem da se pravnosnažna presuda zasniva na indicijama, da nije dokazana namera okrivljenog za prodaju četiri automobila, dok ostala vozila ne ispunjavaju cenzus za krivično delo nedozvoljena trgovina iz člana 235. stav 1. KZ, da je sva vozila pribavio tast okrivljenog, te da okrivljeni nije čak ni vlasnik kuće i parcele na kojoj su pronađena oduzeta vozila. U zahtevu se ističe i da je nejasan deo obrazloženja pobijane presude da ispitani svedoci ne potvrđuju odbranu okrivljenih, a kojim navodima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako pogrešno i nepotpuno činjenično stanje i bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca zbog povrede zakona u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, to je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA – advokata Dejana Gajića odbačen kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kojem je zahtev branilaca Dušana Sakića i Nikole Veljkovića odbijen kao neosnovan, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 484. i člana 485. stav 4. ZKP u delu u kojem je zahtev branioca Dejana Gajića odbačen kao nedozvoljen, donete su odluke kao u izreci.

Zapisničar-savetnik,                                                                                    Predsednik veća-sudija,

Snežana Medenica, s.r.                                                                                Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić