Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac okrivljenog AA, advokat Milan Milić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i 9. ZKP, i povrede zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet i zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na postupak ili da pobijane presude preinači u oslobađajuće i donese odluku da svi troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda.

Razmatrajući zahtev za zaštitu zakonitosti na sednici veća održanoj shodno odredbi člana 487. i 488. ZKP, Vrhovni kasacioni sud je našao da je zahtev izjavljen od ovlašćenog lica, blagovremen i dozvoljen.

Nakon što je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti u smislu člana 488. stav 1. ZKP dostavljeni javnom tužiocu, Vrhovni kasacioni sud je održao sednicu veća o kojoj nije obaveštavao javnog tužioca i branioca, jer veće nije našlo da bi njihovo prisustvo bilo od značaja za donošenja odluke. Na sednici veća Vrhovni kasacioni sud je razmotrio spise predmeta, sa presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je po oceni navoda u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA navodi da je presudom Prekršajnog suda u Novom Sadu Pr 4-1038/10 od 31.03.201. godine okrivljeni AA pravnosnažno je osuđen za prekršaj iz člana 51. stav 2. i 3. i člana 54. i 56. Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje i prekršaj iz člana 99. stav 1. i člana 101. Zakona o porezu na dohodak građana, a povodom događaja koji je predmet ovog krivičnog postupka, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Iz dopunskog nalaza i mišljenja sudskog veštaka za ekonomsko finansijsku oblast Miljke Otoranov od 01.06.2015. godine porizilazi da se presude Prekršajnog suda u Novom Sadu, Odeljenje u Vrbasu II 28 poslovni broj Pr 4-1038/10 od 31.03.2011. godine i poslovni broj Pr1 – 1242/11 od 30.09.2011. godine ne odnose na isplatu neto zarade za april 2009. godine (drugi deo) maj, jun, jul i avgust 2009. godine a koje su isplaćene u periodu od 24.06.2009. godine do 24.12.2009. godine.

Iz izreke presude Osnovnog suda u Vrbasu K br.130/16 od 21.02.2017. godine, proizlazi da je okrivljeni AA oglašen krivim da je izvršio krivično delo neuplaćivanje poreza po odbitku iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ, koje je izvršio u vremenskom periodu od 24.06.2009. do 24.12.2009. godine, na taj način što je isplatio zaposlenim radnicima zarade za mesece maj, jun, jul i avgust 2009. godine a nije uplatio na propisan uplatni račun javnih prihoda iznos od 3.625.574,97 dinara koji je obračun na ime poreza po odbitku.

Kako iz nalaza i mišljenja veštaka ekonomsko-finansijske struke Miljke Otoranov jasno proizilazi da se presude Prekršajnog suda u Novom Sadu, Odeljenje u Vrbasu II 28 poslovni broj Pr 4-1038/10 od 31.03.2011. godine i Pr1- 1242/11 od 30.09.2011. godine ne odnose na isplate neto zarade za period u kome je prema izreci prvostepene presude okrivljeni AA izvršio krivično delo za koje je oglašen krivim, neosnovani su navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog kojima se ukazuje da je okrivljeni pravnosnažno osuđen u prekršajnom postupku za krivično delo za koje je osuđen u krivičnom postupku, pa pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člnaa 438. stav 1. tačka 1. ZKP.

Neosnovani se u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje da se u radnjama okrivljenog ne stiču svi bitni elementi krivičnog dela za koje je prvostepenom presudom oglašen krivim, i da time pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP.

Iznete navode zahteva, Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim. Navode sadržane u zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog AA isticao je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je našao da su ti žalbeni navodi neosnovani i u obrazloženju presude dao jasne i dovoljne razloge da se u radnjama okrivljenog AA stiču svi subjektivni i objektivni elementi krivičnog dela iz člana 229a stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je oglašen krivim, koje Vrhovni kasacioni sud u svemu prihvata i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na njih upućuje.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA ukazuje se i na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 8. i 9. ZKP, navodima da nije rešen predmet optužbe, pa je optužba i prekoračena. Međutim, obzirom da navedene bitne povrede odredaba krivičnog postupka u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA nisu obrazložene, niti proizilaze iz sadržine zahteva, Vrhovni kasacioni sud se u ocenu istih nije upuštao.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u izreci na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                  Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                            Zoran Tatalović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić