Istom presudom, na osnovu člana 87. KZ, prema okriljenom Đorđu Cojiću izrečena je mera bezbednosti oduzimanje 51 sememnke biljke kanabis, za koju je određeno da će se po pravnosnažnosti presude uništiti.

Navedenom presudom obavezan je okrivljeni Đorđe Cojić da u korist budžetskih sredstava Višeg suda u Kraljevu, na ime paušala, plati iznos od 10.000,00 dinara, kao i na ime troškova krivičnog postupka koliko isti budu izneli, o čemu će sud odlučiti posebnim rešenjem, a sve u roku od 30 dana od dana pravnosnažnosti presude.

Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1 209/23 od 01.06.2023. godine odbijena je kao neosnovana žalba branilaca okrivljenog Đorđa Cojića, advokata Miljane Zindović i Duška Vilotijevića, pa je presuda Višeg suda u Kraljevu K 7/22 od 13.01.2023. godine, u odnosu na ovog okrivljenog, potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti podneli su:

-branilac okrivljenog Đorđa Cojića, advokat Miljana Zindović, zbog povrede zakona iz člana člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, a iz obrazloženja proizilazi da je zahtev podnet zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja (član 440. ZKP), sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi optužbe ili da ukine drugostepenu presudu i predmet vrati na ponovni postupak i odluku;

-branilac okrivljenog Đorđa Cojića, advokat Stanislav Dukić, zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud pobijane presude ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odluku.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Đorđa Cojića Vrhovnom javnom tužilaštvu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP i, u sednici veća koju je održao bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), nakon razmatranja spisa predmeta i pravnosnažnih presuda protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda izloženih u zahtevima, našao:

-zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Cojića, advokata Miljane Zindović, je neosnovan u delu u kome se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen

-zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Cojića, advokata Stanislava Dukića je nedozvoljen.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljenog Đorđa Cojića, advokat Miljana Zindović u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija PU 4173/17 od 02.10.2017. godine, DVD snimci koji se odnose na okrivljenog Đorđa Cojića, fototehnička dokumentacija PU Kraljevo OKP UV br. 1055/17 od 28.10.2017. godine, izveštaj o forenzičkom pregledu lica mesta PU Kraljevo OKP KT 801/1055/17 od 06.10.2017. godine, potvrda PU Kraljevo br. 4173/17 od 02.10.2017. godine, potvrda o privremeno oduzetim predmetima od 02.10.2017. godine, zapisnik o veštačenju od 24.06.2021. godine, zapisnik o veštačenju od 20.05.2021. godine – dokazi koji po načinu pribavljanja, predstavljaju nezakonite dokaze, jer je u konkretnom slučaju postojala naredba sudije za prethodni postupak za pretres, a pretres je izvršen u skladu sa odredbama člana 158. ZKP, koji se odnosi na pretresanje stana i drugih prostorija bez postojanja naredbe suda. U zahtevu se navodi, da je u konkretnom slučaju pretres stana i drugih prostorija izvršen bez prisustva svedoka i bez konstatacije na samom zapisniku da je okrivljeni saglasan da se pretres izvrši na taj način, a činjenica da takva saglasnost okrivljenog postoji na samoj naredbi sudije za prethodni postupak, ne može konvalidirati izvršeni pretres, jer je neprihvatljivo spajanje i mešanje uslova za dva načina vršenja pretresa stana koja su propisana ZKP-om. Iz navedenih razloga zapisnik o pretresanju stana i drugih prostorija, kao i svi dokazi koji su proistekli iz tog dokaza, predstavljaju nezakonite dokaze na kojima se presuda ne može zasnivati.

Izložene navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni sud ocenjuje neosnovanim. Naime, na istu povredu krivičnog zakona, sa istovetnim obrazloženjem, odbrana okrivljenog ukazivala je i u žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude, a drugostepeni sud je ocenio te žalbene navode neosnovanim i o tome na strani 3, stav 6 i strani 4, stav 1 i 2 obrazloženja svoje odluke, izneo dovoljne i jasne razloge koje Vrhovni sud u svemu prihvata kao pravilne i na te razloge, u smislu odredbe člana 491. stav 2. ZKP, upućuje.

Branilac okrivljenog Đorđa Cojića, advokat Miljana Zindović u zahtevu navodi da se pobijane presude u celini zasnivaju na odbrani okrivljenog Vuka Perišića koju je dao u PU Kraljevo, pred javnim tužiocem i na postignutom sporazumu o priznanju krivičnog dela, za koje su nižestepeni sudovi našli da su potvrđeni drugim izvedenim dokazima i to rezultatima posebnih dokaznih radnji iz člana 166. i 171. ZKP, međutim, kako su se primenom tih posebnih dokaznih radnji činjenice u postupku utvrđivale posredno, presuda se na navedenim dokazima, ne može zasnivati.

Odredbom člana 406. stav 1. tačka 5) ZKP propisano je da osim u slučajevima posebno propisanim u ovom zakoniku, upoznavanje sa sadržinom zapisnika o iskazima svedoka, saoptuženih ili već osuđenih saučesnika u krivičnom delu, kao i zapisnika o nalazu i mišljenju veštaka, može se po odluci veća obaviti shodnom primenom člana 405. ovog zakonika ako je reč o iskazu saoptuženog prema kojem je krivični postupak razdvojen ili je već okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Iz spisa predmeta proizilazi da je na glavnom pretresu održanom dana 28.11.2022. godine pred Višim sudom u Kraljevu u predmetu K 7/22, u nastavku dokaznog postupka, uz saglasnost stranaka, doneto rešenje i izvršen uvid u ranije date odbrane okrivljenog Vuka Perišića, u prisustvu branioca advokata Nikole Karaičića, na zapisniku MUP-a – Sektora unutrašnje kontrole KU 94/17 od 02.10.2017. godine i na zapisniku Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu KTI 44/17 od 04.10.2017. godine, kao i uvid u presudu Višeg suda u Kraljevu SPK 23/17 od 15.11.2017. godine, kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela.

Iz spisa predmeta je utvrđeno da je protiv okrivljenog Vuka Perišića podignuta optužnica Višeg javnog tužioca u Kraljevu KTO 46/17 od 14.11.2017. godine, zbog izvršenja produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. u vezi člana 61. KZ, da je okrivljeni Vuk Perišić sa nadležnim javnim tužiocem zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela SK 27/17 od 15.11.2017. godine, nakon čega je doneta presuda Višeg suda u Kraljevu SPK 23/17 od 15.11.2017. godine, kojom je okrivljeni Vuk Perišić oglašen krivim zbog izvršenja produženog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ u vezi člana 61. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 3 godine u koju kaznu mu se uračunava vreme provedeno u pritvoru od 02.10.2017. godine do upućivanja u zavod za izvršenje krivičnih sankcija, izrečena mu je mera bezbednosti oduzimanje predmeta – opojne droge i obavezan je na plaćanje troškova krivičnog postupka.

Po nalaženju Vrhovnog suda zapisnici o saslušanju okrivljenog Vuka Perišića sačinjeni pred policijom i javnim tužiocem i koji su pročitani na glavnom pretresu su dokazi koji su izvedeni u skladu sa odredbom člana 405. i 406. ZKP i kao takvi, predstavljaju dokaze koji su u svemu izvedeni u skladu sa zakonom i na kojima se može zasnivati presuda. Nadalje, vršenjem uvida u presudu kojom je prihvaćen sporazum o priznanju krivičnog dela okrivljenog Vuka Perišića, po nalaženju Vrhovnog suda, predstavlja predmet ocene od strane prvostepenog suda, ali samo u pogledu formalnih uslova vezanih za navedenu presudu, odnosno da je ista sačinjena od strane za to nadležnog organa, u čiju verodostojnost nije ni bilo sumnje, tako da je iz te presude utvrđeno da je okrivljeni Vuk Perišić zaključio sporazum o priznanju krivičnog dela, da je oglašen krivim i da je osuđen na kaznu zatvora, pa se i na ovako izvedenom dokazu prema odredbama Zakonika o krivičnom postupku presuda može zasnivati. Iz navedenih razloga, obzirom da se radi o dokazima koji su izvedeni u skladu sa zakonom, navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Cojić, advokata Miljane Zindović od strane Vrhovnog suda ocenjeni su kao neosnovani.

Branilac okrivljenog Đorđa Cojića, advokat Miljana Zindović, u zahtevu navodi i da se pobijane presude zasnivaju na sadržini komunikacije između okrivljenog Đorđa Cojića i lica po imenu AA, a koja komunikacija nije ni u kakvoj vezi sa predmetom optuženja, dok sa druge strane organi pretkrivičnog postupka u tom pravcu nisu preduzeli ni jednu radnju radi utvrđivanja identiteta ovog lica, niti procesuiranje samog okrivljenog Đorđa Cojića, pa je ovaj dokaz u smislu člana 163. ZKP morao biti izdvojen iz spisa predmeta.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se takođe ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP su neosnovani, s obzirom da dokaz pribavljen posebnom dokaznom radnjom tajnog nadzora i snimanja komunikacije između okrivljenog Đorđa Cojića i lica AA nije izveden na glavnom pretresu, niti se na njemu zasniva presuda, pa je zahtev i u tom delu ocenjen kao neosnovan.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda ovog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tač. 1) i 4) i tač. 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tač. 1) do 3) i član 441. st. 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Cojića, advokata Miljane Zindović, navodi se da se u razlozima prvostepene i drugostepene presude neargumentovano zaključuje da ostvarena telefonska komunikacija između okrivljenog Đorđa Cojića i okrivljenog Vuka Perišića potvrđuje tačnost navoda okrivljenog Vuka Perišića i kompromituje okrivljenog Đorđa Cojića, s tim da ti razlozi ne sadrže ni jedan navod na okolnost sadržine ove komunikacije, da je prvostepeni sud u razlozima presude naveo da je ovom komunikacijom dokazano da BB, Vuk Perišić i još tri NN lica od okrivljenog Cojića naručuju drogu, čime se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koja, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog, zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je zahtev u tom delu ocenjen kao nedozvoljen.

U zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Cojića, advokata Miljane Zindović navodi se i da su odlučne činjenice u pogledu okrivljenog Đorđa Cojića u ovom krivičnom postupku utvrđene posredno i to iz ostvarene komunikacije okrivljenog Perišića i okrivljenog VV, kao i odbrane okrivljenog GG, te da su radnje okrivljenog Đorđa Cojića za koje je oglašen krivim ostale na nivou pretpostavke, da je prvostepeni sud video snimak vezano za radnju u bašti restorana „DD“ u Kraljevu 28.08.2017. godine, cenio na dva potpuno različita načina, pa je tako presudom K 15/18 od 27.09.2021. godine ukazao da odsustvo od stola u trajanju od 19 minuta ne mora da znači da je okrivljeni Đorđe Cojić radio nešto drugo osim što je kupovao cigarete, a što je potvrdio svedok ĐĐ, s obzirom da se na snimku ne vidi nikakva predaja bilo kakvog predmeta, da bi u razlozima presude K 7/22 od 13.01.2023. godine u ponovnom postupku sud našao da je upravo ovih 19 minuta vreme koje je dovoljno da okrivljeni Cojić ode do svog stana, uzme dogovorenu količinu droge i vrati kako bi je zapakovanu u paklicu prodao okrivljenom Perišiću, iako okrivljeni Perišić u svojoj odbrani nije naveo da je ovom prilikom od okrivljenog Đorđa Cojića kupio opojnu drogu, niti da se okrivljeni Cojić prilikom takve predaje udaljavao od stola.

Iznetim navodima se ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pravnosnažnim presudama (član 440. ZKP), što u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavlja zakonom propisan razlog zbog koga je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud podneti zahtevi u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac okrivljenog Đorđa Cojića, advokat Stanislav Dukić, zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažnih presuda podneo je zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom propisane razloge zbog kojih je okrivljenom i njegovom braniocu dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, pa je Vrhovni sud ovaj zahtev ocenio kao nedozvoljen.

Iz napred navedenih razloga doneta je odluka kao u stavu prvom izreke, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. i 2. ZKP u delu u kome je odbijen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Cojića, advokata Miljane Zindović, a na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu u kome je isti zahtev odbačen kao nedozvoljen, a u stavu drugom izreke, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, kojim je odbačen kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Đorđa Cojića, advokata Stanislava Dukića.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Predsednik veća-sudija,

Tatjana Milenković, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić