Istom presudom od okrivljenog je na osnovu člana 246. stav 7. KZ stalno oduzeta opojna droga bliže označena u izreci presude, a na osnovu člana 87. KZ izrečena je mera bezbednosti oduzimanja predmeta navedenih u izreci presude, te je obavezan da plati sudu troškove krivičnog postupka. Žalba okrivljenog izjavljena od strane branioca je odbijena kao neosnovana.

Branilac po službenoj dužnosti okrivljenog R.P. - advokat M.K. je podnela zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažne presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4172/13 od 01.07.2014. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud utvrdi da je zahtev za zaštitu zakonitosti osnovan i da saglasno članu 492. stav 1. tačka 2. ZKP donese presudu kojom se presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 4172/13 od 01.07.2014. godine u odnosu na osuđenog i krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. KZ preinačava u oslobađajuću presudu.

Vrhovni kasacioni sud je u sednici veća razmotrio spise predmeta sa zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca po službenoj dužnosti okrivljenog R.P. - advokata M.K., pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 483. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti mogu podneti Republički javni tužilac, okrivljeni i njegov branilac, a odredbom stava 3. istog člana propisano je da zahtev za zaštitu zakonitosti okrivljeni može podneti isključivo preko branioca.

Odredbama člana 74. ZKP određeno je i taksativno nabrojano devet procesnih situacija u kojima okrivljeni mora imati branioca i do kada. Odredbom člana 76. stav 1. ZKP pak određeno je da u tim procesnim slučajevima, ako okrivljeni ne izabere branioca ili bez njega ostane, branioca mu po službenoj dužnosti za dalji tok postupka, postavlja javni tužilac ili predsednik suda.

Navedenim odredbama, po stavu Vrhovnog kasacionog suda, tako je jasno opredeljeno ne samo do kada okrivljeni mora imati branioca uopšte, nego i branioca koji mu je postavljen po službenoj dužnosti, a što je u konkretnom slučaju – okrivljenog R.P., imajući u vidu odredbu člana 74. stav 1. tačka 2. ZKP „ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna - od prvog saslušanja pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka“.

Kako je u konkretnom slučaju krivični postupak prema okrivljenom R.P. pravnosnažno okončan, a zahtev za zaštitu zakonitosti podneo je branilac koji ga je po službenoj dužnosti branio do pravnosnažnog okončanja postupka koji se prema okrivljenom vodio zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od tri do dvanaest godina, to ovaj branilac (iz člana 76. ZKP) iz iznetih razloga, imajući u vidu odredbu člana 483. stav 3. ZKP ne spada u krug lica koja mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je njegov zahtev u smislu navedenih odredbi nedozvoljen.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2. ZKP, odlučio kao u izreci rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednik veća-sudija

Snežana Lazin,s.r.                                                                                                Nevenka Važić,s.r.