Protiv navedenog rešenja branilac okrivljenog T.M., adv. B.V., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. ZKP i to zbog povrede zakona iz člana 439. ZKP, a iz obrazloženja zahteva proizilazi da se pravnosnažna rešenja pobijaju zbog povrede zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da se zahtev uvaži i pobijana rešenja ukinu i predmet vrati na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa odlukama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog T.M., adv. B.V., je neosnovan.

Branilac okrivljenog T.M., adv. B.V. u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje da je donošenjem pobijanih rešenja učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, jer je u konkretnom slučaju sud trebalo da primeni zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, koji je blaži po okrivljenog a shodno članu 5. Krivičnog zakonika prema kome se na učinioca krivičnog dela primenjuje zakon koji je važio u vreme izvršenja krivičnog dela, ako je posle izvršenja krivičnog dela izmenjen zakon jednom ili više puta, primeniće se zakon koji je najblaži za učinioca.

Iznete navode u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje neosnovanim.

Naime, odredbom člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika („Službeni glasnik RS“ broj 121/12 od 24.12.2012. godine), propisano je da će sud osuđenog koji je izvržao dve trećine kazne zatvora uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izvržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost kao i druge okolnosti koje pokazuju da je u odnosu na njega postignuta svrha kažnjavanja. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta disciplinski kažnjavan i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.

Kako se u konkretnom slučaju radi o postupku izvršenja kazne, izrečene pravnosnažnom presudom, to se u odnosu na ovog osuđenog ne mogu primeniti odredbe o primeni blažeg zakona (član 5. KZ), jer se blaži zakon obavezno primenjuje do pravnosnažnosti presude, a nakon pravnosnažnosti presude samo ukoliko po vanrednom pravnom sredstvu dođe do ukidanja presude, odnosno ponovnog suđenja.

Stoga Vrhovni kasacioni sud nalazi da u konkretnom slučaju pravilno je prvostepeni sud prilikom odlučivanja o žalbi za uslovno otpuštanje okrivljenog T.M. sa izdržavanja izrečene jedinstvene kazne zatvora, kao i drugostepeni sud u postupku po žalbi primenio odredbu člana 46. stav 1. Krivičnog zakonika koji se primenjuje od 01.01.2013. godine („Službeni glasnik RS“ br. 121/12 od 24.12.2012. godine), te su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog o učinjenoj povredi zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP ocenjeni kao neosnovani.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                        Predsednik veća-sudija

Mila Ristić,s.r.                                                                                                  Nevenka Važić,s.r.