Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, branilac okrivljene AA, advokat Đorđe Milićević, podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud, na osnovu člana 492. ZKP pobijane presude preinači u odnosu na okrivljenu AA i istu oslobodi od optužbe ili iste ukine i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje pred izmenjenim većem.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan, u delu koji se odnosi na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, dok je u preostalom delu zahtev nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljene u zahtevu ističe, da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se po zakonu ne mogu zasnivati. U tom smislu, kao nezakonite dokaze, branilac označava zapisnike o ispitivanju svedoka VV, GG i DD, koji su sastavljeni pred Osnovnim javnim tužiocem u Kraljevu dana 08.07.2019. godine, budući da je ispitivanje navedenih svedoka obavljeno suprotno članu 300. stav 1. ZKP, s obzirom da javni tužilac prethodno nije uputio poziv braniocu okrivljene radi prisustvovanja dokaznim radnjama – ispitivanju navedenih svedoka.

Odredbom člana 300. stav 1. ZKP je propisano da je javni tužilac dužan da braniocu osumnjičenog uputi poziv da prisustvuje saslušanju osumnjičenog, odnosno da osumnjičenom i njegovom braniocu uputi poziv, a oštećenog obavesti o vremenu i mestu ispitivanja svedoka ili veštaka.

Vrhovni kasacioni sud najpre nalazi da iz spisa predmeta proizilazi da su pred Osnovnim javnim tužiocem u Kraljevu, svedoci VV, GG i DD ispitani dana 08.07.2019. godine i to bez prisustva okrivljene AA i njenog branioca. Takođe, javni tužilac nije uputio pozive okrivljenoj i njenom braniocu da prisustvuju ispitivanju imenovanih svedoka.

Imajući u vidu navedeno, kao i citiranu zakonsku odredbu, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda iskazi svedoka VV, GG i DD dati na zapisnicima o ispitivanju svedoka pred Osnovnim javnim tužiocem u Kraljevu Kt br. 985/18 od 08.07.2019. godine, pribavljeni su suprotno članu 300. stav 1. ZKP.

Međutim, po nalaženju ovog suda, kada su u pitanju iskazi imenovanih svedoka, iako stoje navodi da su isti, u prethodnom postupku, pribavljeni suprotno članu 300. stav 1. ZKP, stoji i činjenica da su svedoci VV, GG i DD, saslušani na glavnom pretresu dana 04.12.2020. godine na zapisniku o glavnom pretresu sastavljenim pred Osnovnim sudom u Kraljevu u nastavku dokaznog postupka, kao i da je na glavnom pretresu dana 04.12.2020. godine prisustvovala okrivljena AA, kao i njen branilac advokat Milan Ristić, čime je obezbeđena kontradiktornost postupka, odnosno mogućnost okrivljenoj i braniocu da postavljaju pitanja svedocima i ispoštovano pravo na odbranu, u pogledu saslušanja svedoka.

Imajući u vidu navedeno, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda neosnovano branilac okrivljene AA, ukazuje da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Branilac okrivljene numeriše povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i nju obrazlaže navodima da je za postojanje krivičnog dela krađa neophodno postojanje namere kao subjektivnog obeležja krivičnog dela, kao i da je za postojanje saizvršilaštva na strani okrivljenih sud morao da utvrdi postojanje zajedničkog umišljaja da se izvrši krivično delo. Međutim, sud za svoj stav nije dao ni jasne ni argumentovane razloge, a bio je dužan da objasni međusobni dogovor okrivljenih za izvršenje krivičnih dela s obzirom na vreme, mesto i radnje opisane u izreci prvostepene presude. Obrazlažući povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, branilac istovremeno ukazuje i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, odnodno povredu zakona iza člana 440. ZKP, iznoseći svoju ocenu izvedenih dokaza, odnosno svoju ocenu iskaza saslušanih svedoka, iskaza oštećenih saslušanih u svojstvu svedoka, sa kojima u vezu dovodi navode odbrane okrivljene, kao i pisane dokaze u spisima predmeta (potvrda o privremeno oduzetim i vraćenim predmetima), iznoseći sopstvenu verziju događaja, i svoje činjenične zaključke drugačije od onih iznetih u pobijanim presudama.

Međutim, kako se članom 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, kao i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja, odnosno povrede zakona iz člana 440. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljene AA, u ovom delu, ocenio kao nedozvoljen.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene u preostalom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Naime, branilac okrivljene u podnetom zahtevu numeriše povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP-a, zbog kojih je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom, međutim, kako branilac okrivljene u zahtevu uopšte ne navodi u čemu se sastoje navedene povrede zakona, to je Vrhovni kasacioni sud ocenio da u ovom delu podneti zahtev nema propisan sadržaj, u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a što u slučaju isticanja povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP), po nalaženju ovoga suda, podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Đorđa Milićevića, Vrhovni kasacioni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP odbio kao neosnovan, dok je u preostalom delu na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 3) u vezi člana 484. ZKP, zahtev odbacio i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Bata Cvetković, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić