Pored toga, okrivljeni je obavezan da u korist budžetskih sredstava tužilaštva plati na ime troškova veštačenja iznos od 35.507,00 dinara, kao i oštećenoj BB na ime troškova krivičnog postupka iznos od 108.375,00 dinara, u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Presudom Višeg suda u Čačku Kž1 125/22 od 22.08.2022. godine, odbijena je kao neosnovana žalba branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Dmitrovića, a presuda Osnovnog suda u Gornjem Milanovcu K 155/20 od 05.05.2022. godine je potvrđena.

Protiv pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Dmitrović, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, dok iz obrazloženja proizilazi da zahtev podnosi zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje ili da preinači presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, pa je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, te je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenog AA u zahtevu navodi da je pravnosnažnom prvostepenom presudom prekoračena optužba i učinjena bitna povreda odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, jer je sud u izreku presude dodao činjenične navode koji nisu sadržani u optužnom aktu i izvršio izmenu blanketne norme u odnosu na blanketnu normu sadržanu u optužnom aktu. Branilac u podnetom zahtevu ističe da su činjenični navodi izmenjeni kako bi isti bili prilagođeni izmenjenoj blanketnoj normi, a sud nema ovlašćenja da izvrši izmenu činjeničnih navoda na štetu okrivljenog. Na ovaj način je po navodima branioca okrivljenom uskraćeno pravo na odbranu jer se okrivljeni nije izjašnjavao po pitanju povrede blanketne norme koju je sud izmenio, kao i izmenjenih činjeničnih navoda.

Odredbom člana 420. stav 1. ZKP je propisano da se presuda može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržane u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Iz citirane zakonske odredbe proizilazi da između optužbe i presude mora postojati identitet u pogledu subjektivne i objektivne istovetnosti dela, dok sud nije vezan za predloge tužilaštva u pogledu pravne kvalifikacije krivičnog dela (stav 2. istog člana).

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda povrede objektivnog identiteta između optužbe i presude nema, ako sud zasniva presudu na činjeničnom stanju utvrđenom na glavnom pretresu, koje se kreće u granicama činjeničnog stanja opisanog u optužnici.

U konkretnom slučaju, unošenjem teksta u izreku prvostepene presude „...postupio suprotno odredbi člana 37 stav 1 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na taj način što se kretao vozilom unazad preko 150 metara, iako nije smeo da se vozilom kreće unazad,..“ u odnosu na optužni akt u kome je navedeno „...postupio suprotno odredbi člana 32 stav 3 Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, na taj način što je započeo vožnju unazad, a pre toga se nije uverio da tu radnju može da izvrši na bezbedan i propisan način...“ sud je precizno odredio kretanje teretnog vozila kojim je upravljao okrivljeni, shodno činjeničnom stanju utvrđenom tokom postupka i kome je prilagodio blanketnu normu.

Prema tome, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, prvostepeni sud je prilagodio izreku prvostepene presude činjeničnom stanju koje proizilazi iz izvedenih dokaza na glavnom pretresu, pri čemu nije izmenjena suština opisa radnje optuženja, niti nastupele posledice, niti je u opisu radnje uvećana kriminalna količina na štetu okrivljenog AA, tako da nije povređen objektivni identitet između optužbe i presude, pa su izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA kojima se na navedeni način ukazuje na bitnu povredu odredba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, od strane ovog suda ocenjeni kao neosnovani.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Predsednik veća-sudija

Maša Denić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Biljana Sinanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić