Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljenog AA, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP i povrede člana 2. stav 1. tačka 11) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači delimično pobijane presude tako što će okrivljenog osloboditi od optužbe da je izvršio krivično delo posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. tačka 5) KZ u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Žarka Jeknića, je neosnovan.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da u radnjama za koje je okrivljeni pravnosnažno osuđen nema obeležja krivičnog dela posebni slučajevi falsifikovanja isprave iz člana 356. tačka 5) KZ u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ niti bilo kog drugog krivičnog dela. Prema navodima zahteva, okrivljeni je registarsku tablicu ..., koja je izdata od strane nadležnog organa za putničko motorno vozilo marke „...“, vlasništvo oštećenog ŽŽ, upotrebio kao "pravu ispravu na nedozvoljen način". Po mišljenju branioca, takva upotreba propisno izdate registarske tablice nije inkriminisana odredbom člana 356. tačka 5) KZ u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ obzirom da okrivljeni nije preduzeo ni jednu radnju na registarskoj tablici odnosno nije je preinačio niti je na bilo koji način izmenio njen sadržaj i podatke. U konkretnom slučaju, okrivljeni je upravljao putničkim motornim vozilom bez odgovarajućih registarskih tablica, na koji način je, po mišljenju branioca, učinio prekršaj iz člana 327. stav 1. tačka 67) Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, a ne krivično delo iz člana 356. tačka 5) KZ u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je pravnosnažno osuđen.

Iznete navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Vrhovni kasacioni sud ocenjuje kao neosnovane iz sledećih razloga:

Odredbom člana 355. stav 1) KZ propisano je da će se zatvorom do tri godine kazniti ko napravi lažnu ili preinači pravu ispravu u nameri da se takva isprava upotrebi kao prava ili ko lažnu ili preinačenu ispravu upotrebi kao pravu ili je nabavi radi upotrebe, a stavom 2) istog člana, da će se ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno u pogledu javne isprave, testamenta, menice, čeka, javne ili službene knjige ili druge knjige koja se mora voditi na osnovu zakona, učinilac kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Prema odredbi člana 356. tačka 5) ZKP ko ispravu načini na taj način što neovlašćeno upotrebi pravi pečat ili znak, smatraće se da čini delo falsifikovanja isprave i kazniće se po članu 355. ovog zakonika.

Prema stanju u spisima predmeta, okrivljeni AA je u vreme i na mestu opisanim u stavu prvom, tačka 4), izreke prvostepene presude, u stanju uračunljivosti, svestan svoga dela, čije je izvršenje hteo, uz istovremenu svest o zabranjenosti dela "načinio javnu ispravu na taj način što je neovlašćeno upotrebio pravi znak, tako što je na putničko motorno vozilo marke "...", sa brojem šasije ..., vlasništvo oštećenog ZZ, stavio registarske tablice ..., koje su od strane nadležnog organa izdate za putničko motorno vozilo marke "...", vlasništvo oštećenog ŽŽ i tako vozilom upravljao u saobraćaju".

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, opisane radnje, koje je okrivljeni AA preduzeo, sadrže objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela iz člana 356. tačka 5) KZ u vezi člana 355. stav 2. u vezi stava 1. KZ, kako su pravilno zaključili i nižestepeni sudovi, pa su suprotni navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog ocenjeni kao neosnovani.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe da se pobijana pravnosnažna presuda zasniva na dokazu na kom se po odredbama Zakonika o krivičnom postupku ne može zasnivati. Kao nezakonit dokaz branilac označava nalaz i mišljenje veštaka elektrotehničke struke od 21.08.2020. godine, u čijoj izradi je učestvovao precizni mehaničar II koji je dao i "nalaz-izveštaj od 12.11.2020. godine". Pozivajući se na član 8. Zakona o sudskim veštacima, kojim je propisano da fizičko lice može obavljati veštačenje samo ako je upisano u Registar veštaka, branilac navodi da u konkretnom slučaju, nema dokaza da je II upisan u Registar sudskih veštaka i da samim tim nije mogao da učestvuje u izradi nalaza i mišljenja od 21.08.2020. godine i 12.11.2020. godine. Navedeni nalaz i mišljenje veštaka se, prema mišljenju branioca, suštinski odnose na funkcionalnu ispravnost alata koji je navodno upotrebljen za izvršenje krivičnog dela člana 204. stav 1. tačka 1) KZ u vezi člana 33. KZ i člana 61. KZ pa je prvostepeni sud, zasnivajući presudu, pored ostalih dokaza, i na tim dokazima, učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Iz spisa predmeta proizlazi da je Osnovnim sud u Kraljevu u krivičnom predmetu K 33/18 na glavnom pretresu od 28.07.2020. godine, odredio veštačenje od strane stalnog sudskog veštaka mašinske struke Zorana Jovanovića, koji je obavestio sud da veštačenje koje mu je povereno nije u domenu njegove struke već veštaka elektronske struke, o čemu je sačinjena službena beleška od 29.07.2020. godine.

Naredbom Osnovnog suda u Kraljevu K 33/18 od 29.07.2020. godine određeno je veštačenje na okolnost utvrđivanja da li uređaji i predmeti koji su od okrivljene BB oduzeti uz potvrdu o privremeno oduzetim predmetima od 21.10.2017. godine, "upotrebljavani i da li su mogli da budu upotrebljeni za dekodiranje bezbednosnog koda vozila.

Navedeno veštačenje povereno je stalnom sudskom veštaku Zahariju Lukoviću, diplomiranom inženjeru elektrotehnike, uža specijalnost elektronika i telekomunikacije i II, preciznom mehaničaru iz ..., koji su dali nalaz i mišljenje od 21.08.2020. godine, a nakon toga su obojica ispitana na glavnom pretresu od 08.10.2020. godine, kada je II položio zakletvu u skladu sa članom 119. stav 1. i 3. ZKP.

Odredbom člana 114. stav 3. ZKP propisano je da ako za određenu vrstu veštačenja postoje veštaci sa spiska stalnih veštaka, drugi veštaci se mogu odrediti samo ako postoji opasnost od odlaganja ili su stalni veštaci sprečeni, ili ako to zahtevaju druge okolnosti.

Odredbom člana 119. stav 1. ZKP propisano je da će se od veštaka zahtevati da pre veštačenja položi zakletvu, a stalni sudski veštak biće pre veštačenja opomenut na već položenu zakletvu, dok je stavom 3. istog člana propisan tekst zakletve.

Po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, angažovanje II, preciznog mehaničara kao veštaka, uz istovremeno angažovanje stalnog sudskog veštaka Zaharija Lukovića, diplomiranog inženjera elektrotehnike, u konkretnom slučaju, opravdavale su druge okolnosti u smislu odredbe člana 114. stav 3. ZKP odnosno potreba da se predmet veštačenja brižljivo razmotri, pa kako je II u skladu sa članom 119. stav 1. i 3. ZKP položio zakletvu, veštačenje koje je obavljeno uz njegovo učešće, ne može se smatrati dokazom koji nije izveden u skladu sa odredbama Zakonika o krivičnom postupku.

Iz navedenih razloga, navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog kojima se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, Vrhovni kasacioni sud je ocenio kao neosnovane.

Vrhovni kasacioni sud se nije upuštao u razmatranje ostalih navoda zahteva u kojima branilac označava povredu člana 2. stav 1. tačka 11) ZKP, obzirom da navedena, opšta odredba Zakonika o krivičnom postupku objašnjava značenje pojedinih izraza upotrebljenih u tom zakoniku i ne predstavlja zakonom dozvoljen razlog u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP zbog kog je podnošenje ovog vanrednog pravnog leka dozvoljeno okrivljenom preko branioca.

Iz svih iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz 438. stav 2. tačka 1) ZKP ni povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav.1 ZKP, odlučio kao u izreci presude i zahtev odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                               Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                               Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić