U IME NARODA

Vrhovni kasacioni sud, u veću sastavljenom od sudija: Janka Lazarevića, predsednika veća, Bate Cvetkovića, Gorana Čavline, Dragana Aćimovića i Radoslava Petrovića, članova veća, sa savetnikom Natašom Banjac, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog Z.S., zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.S., advokata T.K. iz N., podnetom protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K.br.39/14 od 12.03.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu 6Kž1 br. 440/15 od 10.09.2015. godine, u sednici veća održanoj dana 22.12.2015. godine, jednoglasno, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Z.S., advokata T.K., podnet protiv pravnosnažnih presuda Višeg suda u Leskovcu K.br.39/14 od 12.03.2015. godine i Apelacionog suda u Nišu 6Kž1 br. 440/15 od 10.09.2015. godine, kao neosnovan u odnosu na povrede krivičnog zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok se zahtev za zaštitu zakonitosti u preostalom delu ODBACUJE kao nedozvoljen.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Višeg suda u Leskovcu K.br.39/14 od 12.03.2015. godine okrivljeni Z.S. oglašen je krivim za krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga iz člana 246. stav 1. Krivičnog zakonika (KZ) i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od 4-četiri godine i 6-šest meseci u koju mu se ima uračunati vreme zadržavanja i vreme provedeno u pritvoru počev od 20.04.2012. godine do 17.05.2012. godine. Okrivljeni je obavezan da plati sudu na ime troškova krivičnog postupka iznos od 15.060,00 dinara i na ime paušala iznos od 20.000,00 dinara, sve u roku od 15 dana po pravnosnažnosti presude pod pretnjom prinudnog izvršenja.

Apelacioni sud u Nišu, presudom 6Kž1 br. 440/15 od 10.09.2015. godine, odbio je žalbe Višeg javnog tužioca u Leskovcu i branioca okrivljenog Z.S. kao neosnovane i potvrdio presudu Višeg suda u Leskovcu K.br.39/14 od 12.03.2015. godine.

Branilac okr. Z.S., adv. T.K., podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zbog povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine prvostepenu i drugostepenu presudu i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovni postupak i odlučivanje, ili samo drugostepenu presudu i predmet vrati drugostepenom sudu na ponovno odlučivanje po žalbi branioca okrivljenog, kao i da se na sednicu veća Vrhovnog kasacionog suda pozovu okrivljeni i njegov branilac.

Vrhovni kasacioni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP) i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenog smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.S., adv. T.K., neosnovan je u delu koji se odnosi na povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) i člana 439. tačka 1) odnosno tačka 2) ZKP, dok je zahtev u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okr. Z.S. u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je prvostepena presuda doneta uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP jer se zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati i s tim u vezi navodi da je događaj koji je predmet raspravljanja proistekao iz unapred pripremljene i rukovođene (koordinirane) policijske akcije provociranja izvršenja krivičnog dela, te da su policijski službenici PS Lebane podstrekavali okrivljenog na izvršenje krivičnog dela, tako što su svedoka S.J. dovezli u blizinu kuće okrivljenog, pripremili ga da od okrivljenog zatraži marihuanu i nakon toga izvršili uviđaj i sačinili dokumentaciju (zapisnik o uviđaju, potvrde o oduzimanju predmeta, zapisnik o pretresanju stana okrivljenog i krim.tehničku dokumentaciju), koja se ne može koristiti kao dokaz, jer nije pribavljena po odredbama ZKP.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani.

Ocenjujući kao neosnovane, prednjim navodima zahteva istovetne, navode žalbe branioca okrivljenog izjavljene protiv prvostepene presude, drugostepeni sud je u svojoj presudi, na strani 3. stav drugi zaključno sa stranom 4. stav drugi, izneo razloge za tu ocenu i za zauzeto stanovište, kojim prihvata kao pravilnu ocenu prvostepenog suda, da aktivnost policije u konkretnom slučaju (operativne radnje prikupljanja saznanja posredstvom lica, ovde svedoka S.J. koji je pristao da otkrije prodavca opojne droge i nadzor ugovorene prodaje predmetne opojne droge), nije bila provokativne prirode u cilju podsticanja okrivljenog da izvrši krivično delo u pitanju, u smislu uticaja na stvaranje ili konkretizovanje odluke o izvršenju krivičnog dela, s obzirom na već postojeću odluku i nameru okrivljenog da svedoku S.J. prodaje opojnu drogu marihuanu na način koji su međusobno unapred dogovorili, pa da se stoga svi pisani dokazi nastali u vezi sa tim radnjama policije mogu koristiti kao dokaz i da se na istima može zasnovati sudska odluka u ovom postupku, a te razloge drugostepenog suda u svemu kao pravilne prihvata Vrhovni kasacioni sud i na iste upućuje, shodno odredbi člana 491. stav 2. ZKP.

Iako branilac okrivljenog u uvodu zahteva za zaštitu zakonitosti kao razlog podnošenja istog označava povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP (da je krivični zakon povređen u pitanju da li je delo za koje se okrivljeni goni krivično delo), iz navoda u obrazloženju zahteva, da u provedenom krivičnom postupku nije dokazana radnja prodaje psihoaktivne supstance od strane okrivljenog, niti njegova komunikacija sa svedokom S.J., već da se eventualno radnje koje je okrivljeni preduzeo mogu tretirati kao uzgoj konoplje (setva i nega biljke do njenog biološkog zrenja i okončanja vegetacije) koji nije prešao u proizvodnju (skidanje listova i cvetova i sušenje radi upodobljavanja za upotrebu), pa da se okrivljeni jedino može oglasiti krivim za krivično delo iz stava 2. člana 246. KZ, proizilazi da branilac okrivljenog u suštini ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, po pitanju da li je u pogledu krivičnog dela koje je predmet optužbe primenjen zakon koji se ne može primeniti.

Prednji navodi zahteva, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, nisu osnovani. Prema činjeničnom opisu dela u izreci prvostepene presude, okr. Z.S. stavljeno je na teret da je u označenom vremenskom periodu, pored radnje neovlašćenog uzgoja ukupno 798 stabljika biljke kanabis-marihuane, držao radi prodaje marihuanu u količini od 402,48 grama i u dva navrata prodao svedoku S.J. marihuanu u količini od 50 grama i 105,50 grama neto mase, supstance sastavljene od osušenih delova biljke kanabis poznate pod nazivom marihuana, koja sadrži psihoaktivnu komponentu THC (tetrahidrokanabinol) u procentu većem od 0,3% i predstavlja opojnu drogu. Kako su radnje prodaje i držanja radi prodaje opojne droge predviđene, između ostalih, kao alternativne radnje izvršenja krivičnog dela iz člana 246. stav 1. KZ, to je okr. Z.S., nasuprot neosnovanim navodima u zahtevu za zaštitu zakonitosti, pobijanim pravnosnažnim presudama pravilno oglašen krivim za navedeno krivično delo.

Kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog ističe i odsustvo razloga u pobijanim presudama o činjenicama koje istovremeno osporava i smatra da nisu dokazane tokom postupka, a odnose se na težinu oduzetih stabljika biljke kanabis i komunikaciju između okrivljenog i svedoka S.J., kao i odsustvo razloga za odbijanje dokaznih predloga odbrane za dopunsko veštačenje supstance oduzete od svedoka S.J. i za ponovno saslušanje ovog svedoka, čime ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje u pobijanim pravnosnažnim presudama. Takođe, branilac ukazuje na odsustvo razloga u drugostepenoj presudi za ocenu žalbenih navoda, razloga i predloga, odnosno na povredu odredbe člana 460. ZKP, a osporava i pravilnost odluke o izrečenoj meri bezbednosti oduzimanja marihuane u neto težini od 400,9 grama i odluke o oduzimanju imovinske koristi od okrivljenog (u iznosu od 10.000,00 dinara) pribavljene krivičnim delom u pitanju, čime ukazuje na povrede zakona iz člana 441. stav 2. ZKP.

Međutim, odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koja propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno branilac okrivljenog u granicama prava koja u postupku ima okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP) mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povreda zakona iz čl. 438. stav 2. tačka 2), 441. stav 2. i 460. ZKP, kao ni zbog pogrešno ili nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, zbog čega je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okr. Z.S. u delu u kojem je podnet iz navedenih razloga, ocenjen kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je odlučio kao u izreci ove presude, na osnovu člana 491. stav 1. i 2. ZKP u odnosu na odbijajući deo, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi sa članom 485. stav 4. ZKP, u delu u kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen.

Zapisničar                                                                         Predsednik veća-sudija

Nataša Banjac,s.r.                                                           Janko Lazarević,s.r.