Protiv navedenih pravnosnažnih presuda, zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podnela branilac okrivljene AA, advokat Đurđevka Mladenović Živković, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) KZ i povrede zakona iz člana 441. stav 1. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji zahtev zahtev za zaštitu zakonitosti, ukine u celini pobijane presude i predmet vrati na ponovno odlučivanje prvostepenom sudu ili preinači u celini pobijane presude tako što će okrivljenu osloboditi od optužbe.

Vrhovni kasacioni sud je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene dostavio Republičkom javnom tužiocu, u skladu sa odredbom člana 488. stav 1. KZ i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke, razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljene u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP navodima da je pogrešna odluka nižestepenih sudova da u konkretnom slučaju postoje sva obeležja krivičnog dela iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ za koje je okrivljena pravnosnažno osuđena. Prema navodima zahteva, izvršilac krivičnog dela iz člana 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, može biti samo poreski obveznik. Okrivljena je osnivač i odgovorno lice privrednog društva „BB“ doo i kao takva ima svojstvo samo jemca platca ali nema svojstvo poreskog obveznika poreza na prihod od kapitala u smislu člana 225. KZ i članova 61. i 62. Zakona o porezu na dohodak građana. Po mišljenju branioca, radnja izvršenja krivičnog dela za koje je okrivljena osuđena, nije konkretizovana odnosno nisu navedene činjenice koje u konkretnom slučaju okrivljena prikrila ili nije prijavila, a bila je dužna da prijavi pri čemu u radnjama okrivljene nema ni potrebne namere. Branilac dalje ukazuje da je radnja izvršenja navedenog krivičnog dela jasno određena u članu 61. stav 1. tačka 4) Zakona o porezu na dohodak građana i da se kao takva razlikuje od pravne konstrukcije navedene u izreci prvostepene presude, prema kojoj se pod uzimanjem imovine društva smatra neblagovremena naplata robe na odloženo plaćanje. Pored toga, u radnjama okrivljene nema namere protivpravnosti, kao bitnog obeležja svakog krivičnog dela, pa branilac smatra da sud okrivljenu treba da oslobodi od optužbe u skladu sa odredbom člana 423. tačka 1) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog kasacionog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Prema odredbi člana 225. stav 1. KZ, navedeno krivično delo u osnovnom obliku čini onaj ko u nameri da on ili drugo lice izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili u istoj nameri ili na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi milion dinara, a u stavu 2. da, ako iznos obaveze iz stava 1. istog člana čije se plaćanje izbegava prelazi pet miliona dinara, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.

Iz spisa predmeta proizlazi da je prvostepenom presudom okrivljena oglašena krivom što je u vreme i na mestu opisanim u izreci presude, u stanju uračunljivosti, svesna svoga dela i njegove zabranjenosti, čije je izvršenje htela, kao osnivač i direktor privrednog društva „BB“ iz ..., u nameri da u potpunosti izbegne plaćanje poreza na prihod od kapitala, a iznos obaveze čije je plaćanje izbegavala prelazi iznos od 5.000.000,00 dinara, nije evidentirala preko fiskalne kase prodaju voća koju je izvršila fizičkim licima i ostvareni prihod u iznosu od 69.887.388,00 dinara nije uplatila na tekući račun privrednog društva već je isti zadržala za sebe, a što predstavlja uzimanje imovine i korišćenje usluga privrednog društva od strane vlasnika za privatne potrebe, izbegavši da pri tome obračuna i uplati porez od kapitala u iznosu od 12.333.068,49 dinara, postupajući tako suprotno odredbama člana 61., 99. i 101. Zakona o porezu na dohodak građana, na koji način je budžet Republike Srbije oštetila za ukupan iznos od 12.333.068,49 dinara.

U ovako opisanim i utvrđenim radnjama okrivljene AA, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, stiču se sva zakonom propisana subjektivna i objektivna obeležja krivičnog dela poreska utaja iz 225. stav 2. u vezi stava 1. KZ, za koje je okrivljena pravnosnažno oglašena krivom.

Vrhovni kasacioni sud, suprotno navodima zahteva, nalazi da su prvostepeni i drugostepeni sud pravilno zaključili da je okrivljena AA bila poreski obveznik jer se po rešenju Agencije za privredne registre vodila kao osnivač i direktor privrednog društva „BB“ doo iz ... .

Imajući u vidu izneto, Vrhovni kasacioni sud, nasuprot navodima zahteva branioca okrivljene, nalazi da pobijanim presudama nije učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP pa su stoga navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, advokata Đurđevke Mladenović Živković, neosnovani.

Branilac okrivljene u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je nižestepenim presudama učinjena povreda zakona iz člana 441. stav 1. ZKP i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim presudama, odnosno ukazuje na povredu člana 440. ZKP i pogrešnu ocenu dokaza. Međutim, kako navedene povrede u smislu člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju zakonom dozvoljene razloge za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenima preko branilaca, to Vrhovni kasacioni sud u ovom delu zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene nije razmatrao.

Iz iznetih razloga Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 491. stav 1. ZKP odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća-sudija

Sanja Živanović, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                  Dragomir Milojević, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić