Na osnovu člana 87. stav 1. i člana 348. stav 6. Krivičnog zakonika prema okrivljenom je izrečena mera bezbednosti oduzimanja predmeta, bliže određenih u izreci presude.

Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu naknadi troškove krivičnog postupka, o čijoj će visini sud odlučiti posebnim rešenjem, kao i da naknadi troškove krivičnog postupka oštećenoj BB i VJT u Negotinu, u iznosu i na način određen u izreci presude, u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja, dok je oštećena BB, radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva, upućena na parnični postupak.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Kž1 276/2021 od 22.06.2021. godine odbijene su kao neosnovane zajednička žalba okrivljenog i njegovog branioca, advokata Miroslava Lazića, kao i žalba branioca okrivljenog, advokata Slobodana Kostića i potvrđena prvostepena presuda, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, u kome je usvajanjem žalbe punomoćnika oštećene BB navedena presuda ukinuta i predmet u tom delu upućen prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti su podneli:

- branilac okrivljenog AA, advokat Miroslav Lazić, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP i povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev, ukine pobijane presude i vrati predmet na ponovno odlučivanje ili da pobijane presude preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe.

- branilac okrivljenog AA, advokat Slobodan Kostić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 3) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud usvoji podneti zahtev i ukine pobijane presude i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni kasacioni sud je, nakon ispitivanja podnetih zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih u smislu odredbi člana 487. ZKP, dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lazića, Republičkom javnom tužiocu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih su podneti zahtevi za zaštitu zakonitosti, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu branioca okrivljenog, advokata Miroslava Lazića, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lazića, je osnovan.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Kostića, je neblagovremen.

Osnovano se zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Lazića drugostepena presuda pobija zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, navodima da je u donošenju te presude kao član veća, učestvovala sudija Jasmina Jovović, koja sudija je kao član veća, učestvovala i u donošenju odluka kojima je odlučivano o žalbama branioca okrivljenog AA na rešenja o produženju pritvora, a u kojim odlukama je prilikom obrazlaganja postojanja opravdane sumnje da je okrivljeni učinio krivična dela koja su mu stavljena na teret, izražen visok stepen određenosti u pogledu krivice okrivljenog.

Iz spisa predmeta proizilazi da je presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 276/2021 od 22.06.2021. godine doneta u veću sastavljenom od sudija Ivana Bulatovića, predsednika veća, Jasmine Jovović i Tomislava Trajkovića, kao članova veća.

Iz spisa predmeta dalje proizilazi da su rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2 288/19 od 29.05.2019. godine i Kž2 383/19 od 22.07.2019. godine, doneta u veću u kome je kao član veća postupala sudija Jasmina Jovović. Iz obrazloženja navedenih rešenja proizilazi da je i po stavu žalbenih veća okrivljeni opravdano sumnjiv da je izvršio produženo krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika i da stanje u spisu predmeta ukazuje na to da je pravilno prvostepeni sud u vreme donošenja pobijanih rešenja zaključio da okolnosti koje proizilaze iz spisa, imaju karakter osobitih okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, pa je, uzimajući pri tome u obzir i način izvršenja i težinu posledica krivičnih dela, koje mogu ugroziti nesmetano i pravično vođenje postupka i dovesti do uznemirenja javnosti, zadržavanje okrivljenog AA u pritvoru iz razloga propisanih odredbom člana 211. stav 1. tačka 1) i 4) ZKP, bilo nužno i opravdano.

Odredbom člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda je garantovano da svako, tokom odlučivanja o njegovim građanskim pravima i obavezama, ili o krivičnoj optužbi protiv njega, ima pravo na pravičnu i javnu raspravu u razumnom roku pred nezavisnim i nepristrasnim sudom, obrazovanim na osnovu zakona.

Odredbom člana 32. stav 1. Ustava Republike Srbije, utvrđeno je svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud, pravično i u razumnom roku, javno raspravi i odluči o njegovim pravima i obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optužbama protiv njega.

Odredbom člana 37. stav 1. ZKP propisano je da će sudija biti izuzet od sudijske dužnosti u određenom predmetu, ukoliko je u tom predmetu u određenom odnosu sa okrivljenim ili drugim učesnicima u postupku (tačka 1), 2) i 3)) ili kada je imao određene procesne uloge u istom predmetu (tačka 4) - ako je u istom predmetu postupao kao sudija za prethodni postupak ili odlučivao o potvrđivanju optužnice ili učestvovao u donošenju meritorne odluke o optužbi koja se pobija žalbom ili vanrednim pravnim lekom ili je učestvovao u postupku kao tužilac, branilac, zakonski zastupnik ili punomoćnik oštećenog, odnosno tužioca ili je saslušan kao svedok ili kao veštak – odnosno kada nisu ispunjene formalne pretpostavke nepristrasnosti sudije, dok je stavom 2. istog člana, propisana mogućnost izuzeća, ukoliko postoje okolnosti koje izazivaju sumnju u njegovu nepristrasnost. Dakle, ustanova izuzeća u krivičnom postupku uvedena je u cilju obezbeđenja pretpostavke nepristrasnosti sudije.

Odlučivanje o pritvoru, kao najstrožoj meri obezbeđenja prisustva okrivljenog za nesmetano vođenje krivičnog postupka, prema odredbama člana 210. do 216. ZKP podrazumeva ocenu ispunjenosti zakonom propisanih razloga za određivanje, produženje ili ukidanje te mere, u okviru kojih razloga spada i ocena postojanja osnova sumnje da je okrivljeni izvršio krivično delo.

U konkretnom slučaju u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Lazića, najvažnije je pitanje ono vezano za upuštanje veća drugostepenog suda u ocenu krivice okrivljenog.

Članom 2. tačka 18) ZKP propisano je da je „osnovana sumnja“ skup činjenica koje neposredno ukazuju da je određeno lice učinilac krivičnog dela, a tačkom 19) istog člana, propisano je da je „opravdana sumnja“ skup činjenica koje neposredno potkrepljuju osnovanu sumnju i opravdavaju podizanje optužbe.

Prema odredbi člana 211. stav 1. ZKP pritvor se može odrediti protiv lica za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo, a koji stepen sumnje se ne menja u zakonskim odredbama vezanim za pritvor, nakon podizanja optužnice.

U obrazloženjima rešenja Apelacionog suda u Nišu Kž2 288/19 od 29.05.2019. godine i Kž2 383/19 od 22.07.2019. godine, u čijim donošenjima je, kao član veća, učestvovala sudija Jasmina Jovović, koja je učestvovala i u donošenju drugostepene pobijane presude, obrazloženo je postojanje opravdane sumnje da je okrivljeni AA izvršio produženo krivično delo silovanje iz člana 178. stav 1. Krivičnog zakonika u vezi člana 61. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika u sticaju sa krivičnim delom nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet oružja i eksplozivnih materija iz člana 348. stav 1. Krivičnog zakonika. Pri tome, u navedenim rešenjima prilikom obrazlaganja opravdane sumnje uziman je u obzir i način izvršenja i težina posledica krivičnih dela, a odgovarajući na navode žalbe, iznet je i stav da donošenjem tih odluka nije povređena odredba člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, niti narušena prezumpcija nevinosti okrivljenog, što sve znači da je postojanje opravdane sumnje, u navedenim rešenjima relativno detaljno cenjeno, a koji oblik sumnje je veći od postojanja osnovane sumnje, čije postojanje je neophodno prilikom odlučivanja o pritvoru.

Kod razmatranja razloga za obavezno izuzeće sudije u smislu člana 37. stav 1. tač. 1) i 4) ZKP, procesna uloga sudije koji je odlučivao o osnovanosti pritvora, a pri tome opradanu sumnju da je okrivljeni učinio krivično delo potkrepio razlozima potrebnim za optuženje, samo u toj procesnoj situaciji može se upodobiti ulozi sudije koji je odlučivao o potvrđivanju optužnice, je je tako narušena pretpostavka nepristranosti u daljem postupanju.

Iako je sudija po zakonu i u skladu sa svojom funkcijom, dužan da održi poverenje u svoju nezavisnosti i nepristrasnost, formirano predubeđenje sudije koja je o pritvoru protiv okrivljenog odlučivala dva puta, a pri tome se upustila u ocenu opravdane sumnje u odnosu na radnje krivičnog dela, jeste takvog kvaliteta i predstavlja okolnost koja narušava pretpostavku nepristrasnosti sudije, zbog čega je u konkretnom slučaju nepristranost funkcionalne prirode sudije Jasmine Jovović, dovedena u pitanje, pa su ispunjeni razlozi za obavezno izuzeće ove sudije u postupku odlučivanja po žalbi na prvostepenu presudu.

Kako sudija Jasmina Jovović, u konkretnom slučaju, nije izuzeta prilikom donošenja drugostepene presude, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, a imajući u vidu član 6. stav 1. Konvencije o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda, stavove izražene u odlukama Ustavnog suda Srbije 4461/10 od 30.01.2014. godine, Už 12021/17 od 04.01.2020. godine, Vrhovnog kasacionog suda Kzz Rz 2/2014 od 19.06.2014. godine, Kzz OK 33/2019 od 17.12.2019. godine, Kzz 236/21 od 11.03.2021. godine i Kzz OK 6/21 od 22.04.2021. godine, kao i stavove izražene u odlukama Evropskog suda za ljudska prava, drugostepenom presudom je učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP, kako se to osnovano zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Lazića, ukazuje.

Iz navedenih razloga, Vrhovni kasacioni sud je usvojio zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lazića, kao osnovan, pa je ukinuo pravnosnažnu presudu Apelacionog suda u Nišu Kž1 276/2021 od 22.06.2021. godine i predmet vratio Apelacionom sudu u Nišu na ponovno odlučivanje, da bi se u ponovnom postupku, a imajući u vidu primedbe iznete u ovoj presudi, donela pravilna, jasna i na zakonu zasnovana odluka.

Povreda zakona iz člana 438. stav 1. tačka 4) ZKP koja je, prema navodima branioca, advokata Miroslava Lazića, učinjena pred drugostepenim sudom i na taj način što je, u donošenju presude tog suda, kao predsednik veća, učestvovao sudija Ivan Bulatović, koji sudija je kao član veća, ranije učestvovao u donošenju rešenja o produženju pritvora prema okrivljenom Apelacionog suda u Nišu Kž-r 36/18 od 20.12.2018. godine, nije razmatrana. Sama činjenica da je sudija Ivan Bulatović, kao predsednik veća, koje je donelo pobijanu drugostepenu presudu, samo jednom u ranoj fazi postupka (istraga) učestvovao kao član veća u donošenju rešenja o produženju pritvora, u kom odlučivanju se bavio postojanjem osnovane sumnje da je izvršio krivična dela koja su mu stavljena na teret, ne dovodi u pitanje pretpostavku nepristrasnosti ovog sudije prilikom donošenja pobijane pravnosnažne presude.

Ostale povrede zakona istaknute u zahtevu za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Miroslava Lazića, Vrhovni kasacioni sud nije razmatrao, imajući u vidu razloge ukidanja pravnosnažne drugostepene presude.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Kostića je odbačen kao neblagovremen.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako nije podnet u roku iz člana 485. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred apelacionim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP, kojom su prava branioca ograničena pravima okrivljenog.

Imajući u vidu citirane zakonske odredbe, te činjenicu da je okrivljenom AA, prema povratnici koja se nalazi u spisima predmeta, presuda Apelacionog suda u Nišu Kž1 276/2021 od 22.06.2021. godine uredno dostavljena dana 27.07.2021. godine, a da je njegov branilac - advokat Slobodan Kostić zahtev za zaštitu zakonitosti podneo putem pošte dana 04.10.2021. godine, a što proizilazi iz službenog pečata Vrhovnog kasacionog suda, dakle nakon proteka roka od 30 dana koji je propisan odredbom člana 485. stav 4. ZKP, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Slobodana Kostića odbacio kao neblagovremen, jer je isti podnet nakon zakonom propisanog roka.

Sa iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA, advokata Miroslava Lazića usvojio kao osnovan i odlučio kao u stavu I izreke ove presude, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branioca ovog okrivljenog, advokata Slobodana Kostića na osnovu člana 487. stav 1. tačka 1) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, stavom II izreke ove presude, odbacio kao neblagovremen.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                 Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Biljana Sinanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić