Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž3 33/15 od 05.10.2015. godine povodom žalbe branioca okrivljenog M.B. po službenoj dužnosti preinačena je presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 321/15 od 05.06.2015. godine i to samo u pogledu odluke o uračunavanju vremena provedenog u pritvoru, tako što je optuženom M.B. u izrečenu kaznu zatvora u trajanju od jedne godine uračunato i vreme provedeno u pritvoru počev od 23.04.2004. godine do 26.05.2004. godine, dok je žalba branioca okrivljenog odbijena kao neosnovana i pobijana presuda u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih presuda Apelacionog suda u Novom Sadu zahtev za zaštitu zakonitosti je blagovremeno podneo branilac okrivljenog M.B., advokat M.G., u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 2. ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude i potvrdi presudu Višeg suda u Somboru K 84/14 od 06.03.2015. godine ili da pobijane presude ukine i vrati predmet na ponovo suđenje.

Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 486. stav 1. ZKP održao sednicu veća u kojoj je razmotrio spise predmeta, pa je našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da su pobijane presude donete uz bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, jer je izreka pobijane presude Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1 321/15 protivrečna njenim razlozima i sadržini spisa, te presuda ne sadrži valjane razloge o odlučnim činjenicama, niti valjanu ocenu u postupku izvedenih dokaza.

Pored toga, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP i u vezi s tim navodi da je osuđujuća presuda u ovom postupku doneta isključivo na osnovu materijalnih dokaza, te da sud u potpunosti prihvata nalaz i mišljenje veštaka finansijske struke, iako isti u sebi sadrži očigledne greške u računanju, jer veštak u svom dopunskom nalazu i mišljenju utvrđuje da je ukupna vrednost predmetne robe 45.834,25 evra, ili u dinarskoj protivvrednosti 6.067.061,57 dinara, što prostom računskom operacijom ukazuje na to da je veštak kurs evra računao 132,37 dinara za jedan evro, a koji kurs nikada nije postojao. U tom smislu branilac ističe da je prema kursnoj listi Narodne banke Srbije u junu mesecu 2003. godine prosečan kurs iznosio 65,48 dinara za jedan evro, što odgovara dinarskoj protivvrednosti od 3.000.310,00 dinara, te da kako je u konkretnom slučaju predmetna roba kupljena u Mađarskoj i plaćena po tržišnoj ceni, vrednost pribavljene imovinske koristi može se ogledati samo u eventualnoj razlici između nabavne i prodajne cene uvećano za iznos utajenog poreza. Zbog svega navedenog branilac smatra da pribavljena imovinska korist ne prelazi iznos od 1.500.000,00 dinara, koji je propisan stavom 3. člana 234. KZ, već se u konkretom slučaju moglo raditi samo o krivičnom delu iz člana 234. stav 2. KZ za koje je zaprećena kazna zatvora u trajanju od šest meseci do pet godina, pa shodno tome apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja bi nastupila u junu mesecu 2013. godine.

Iznetim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog ceni izvedene dokaze tokom postupka i iznosi svoje činjenične zaključke, a vezano za iznos pribavljene protivpravne imovinske koristi, a koji činjenični zaključci su drugačiji od onih utvrđenih u pobijanim presudama, jer branilac okrivljenog za razliku od nižestepenih sudova zaključuje da se u konkretnom slučaju može raditi samo o iznosu pribavljene protivpravne imovinske koristi koji je manji od 1.500.000,00 dinara, zbog čega branilac okrivljenog iako ukazuje na povedu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP, faktički osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama.

Branilac okrivljenog u zahtevu ističe i da je grafološkim veštačenjem utvrđeno da su na četiri carinske isprave koje su predmet ovog postupka originalni potpisi okrivljenog, a što samo po sebi ne ukazuje na to da je okrivljeni zaista spornu robu u Mađarskoj kupio, budući da nijedan od saslušanih svedoka ne poznaje okrivljenog, a poslovna dokumentacija je špediterima dostavljena autobusom, te da je iz svih dokaza očigledno da okrivljeni sa robom kupljenom u Mađarskoj nije imao nikakvog dodira, niti vezano za plaćanje robe, ni za transport robe i njenu dalju prodaju u Srbiji. Branilac smatra da kako nema dokaza da je okrivljeni lično i neposredno učestvovao u bilo kojoj od faza opisanih poslova, nema ni dokaza da je stekao protivpravnu imovinsku korist.

Iznetim navodima, branilac okrivljenog osporava ocenu izvedenih dokaza i istom utvrđeno činjenično stanje u pobijanim presudama, vezano za postupanje okrivljenog i konkretne radnje koje su obeležja krivičnog dela.

Nadalje, branilac okrivljenog u zahtevu ističe i to da je sud prilikom izricanja krivične sankcije trebalo da ima u vidu da je od kritičnog događaja proteklo više od 12 godina, da okrivljeni u međuvremenu nije vršio bilo kakva krivična dela i da izrečena kazna zatvora u trajanju od godinu dana nije primerena, već je kazna zatvora trebalo da se izrekne samo u visini minimuma mogućeg ublažavanja, a kojim navodima, po oceni ovog suda, branilac okrivljenog osporava ocenu olakšavajućih okolnosti na strani okrivljenog od strane nižestepenih sudova prilikom izricanja krivičnih sankcija.

Kako članom 485. stav 4. ZKP koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja u postupku ima u smislu člana 71. tačka 5) ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede člana 438. stav. 2. tačka 2) ZKP i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja u pravnosnažnoj presudi, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev branioca okrivljenog ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni kasacioni sud je na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar–savetnik                                                                                   Predsednik veća-sudija

Ivana Trkulja Veselinović,s.r.                                                              Janko Lazarević,s.r.