Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž1 br.1083/20 od 09.02.2021. godine, usvajanjem žalbe punomoćnika oštećene kao tužioca VV – advokata Marka Dadasovića, presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu K broj 342/19 od 22.04.2019. godine preinačena je tako što su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim zbog izvršenja krivičnog dela prevara iz člana 208. stav 3. u vezi stava 2. i 1. u saizvršilaštvu – u vezi člana 33. KZ, za koje delo su im primenom odredaba članova 64., 65. i 66. KZ izrečene uslovne osude, tako što su im utvrđene kazne zatvora u trajanju od po 1 godine i istovremeno određeno da se ove kazne neće izvršiti ukoliko okrivljeni u roku proveravanja od 3 godine ne učine novo krivično delo.

Istom presudom, na osnovu člana 258. stav 4. ZKP, oštećena VV je upućena na parnični postupak radi ostvarenja imovinsko-pravnog zahteva, a na osnovu člana 262. i 264. ZKP okrivljeni su obavezani da plate troškove krivičnog postupka u iznosu od 219.000,00 dinara, kao i sudski paušal u iznosu od po 10.000,00 dinara svaki, sve u roku od 15 dana dana pravnosnažnosti presude, pod pretnjom izvršenja, dok će se o preostalim troškovima krivičnog postupka odlučiti naknadno, posebnim rešenjem.

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Kž3 broj 10/21 od 18.06.2021. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branioca okrivljenih AA i BB – advokata Dragića Radovanovića i branioca okrivljene AA – advokata Dragane Radović, a presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 1083/20 od 09.02.2021. godine, potvrđena.

Branilac okrivljenih AA i BB – advokat Dragić Radovanović podneo je zahtev za zaštitu zakonitosti samo protiv pravnosnažnih presuda Apelacionog suda u Beogradu Kž1 broj 1083/20 od 09.02.2021. godine i Kž3 broj 10/21 od 18.06.2021. godine, zbog povrede krivičnog zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP, konkretno zbog bitnih povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, 438. stav 1. tačka 11) ZKP i 438. stav 2. tačka 2) ZKP, te zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni kasacioni sud preinači pobijane presude tako što će okrivljene osloboditi od optužbe, uz istovremeni zahtev da okrivljeni i njihov branilac u smislu člana 488. stav 2. ZKP budu obavešteni o danu i času održavanja sednice veća pred Vrhovnim kasacionim sudom.

Vrhovni kasacioni sud dostavio je primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Republičkom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, i u sednici veća, koju je održao bez obaveštavanja Republičkog javnog tužioca i branioca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta, sa pravnosnažnim presudama protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda u zahtevu, našao:

Zahtev je neosnovan u odnosu na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, dok je isti zahtev u ostalom delu nedozvoljen, odnosno nije od značaja za pravilnu i ujednačenu primenu prava.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP, branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe da je Apelacioni sud u Beogradu i prvostepenom i drugostepenom odlukom prekoračio optužbu, jer se nigde u optužnom aktu ne navode elementi krivice, a u konkretnom slučaju je sud „izmenio neke činjenice iz opisa dela i uneo neke potpuno nove (krivicu kao subjektivni element bića krivičnog dela)“, na koji način je prekoračio optužbu.

Izloženi navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih su, po oceni ovoga suda, neosnovani.

Prema odredbi člana 420. stav 1. ZKP, presuda se može odnositi samo na lice koje je optuženo i samo na delo koje je predmet optužbe sadržano u podnesenoj ili na glavnom pretresu izmenjenoj ili proširenoj optužnici.

Prekoračenje optužbe na štetu okrivljenog podrazumeva izmenu činjeničnog opisa dela koji je dat u optužnom aktu, dodavanjem od strane suda nove radnje izvršenja, odnosno veće kriminalne količine na štetu okrivljenog, na koji način se pogoršava položaj okrivljenog u pogledu pravne ocene dela ili krivične sankcije.

Imajući u vidu navedene zakonske propise, te činjenicu da se pobijane pravnosnažne presude odnose na okrivljene AA i BB, koji su i optuženi za predmetno krivično delo, te da su okrivljeni i oglašeni krivim za krivično delo koje je bilo predmet optužbe, odnosno za radnje sadržane u optužnom predlogu Drugog osnovnog javnog tužioca u Beogradu Kt broj 6102/14 od 02.08.2017. godine, pri kom optužnom predlogu je u svemu ostala i oštećena kao tužilac VV, pri čemu je izreka pravnosnažne presude identična navodima optužnog predloga, to suprotno navodima zahteva pobijanim presudama nije učinjena bitna povreda odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 9) ZKP. Stoga je navode zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih, kojima se ukazuje da je pravnosnažnom presudom prekoračena optužba, Vrhovni kasacioni sud ocenio neosnovanim.

Neosnovani su i navodi zahteva za zaštitu zakonitosti kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

S tim u vezi, u zahtevu se ističe da delo zbog kojeg su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo, obzirom da u konkretnom slučaju nema posledice izvršenja krivičnog dela u odnosu na oštećenu VV, već se eventualno može govoriti o pitanju eventualne štete koja je naneta svedoku GG, a što sve, prema stavu branioca, govori u prilog tome da se u konkretnom slučaju može govoriti samo o građansko-pravnom odnosu.

Međutim, po nalaženju Vrhovnog kasacionog suda, iz izreke pobijane drugostepene presude proizilaze sva bitna obeležja krivičnog dela prevara u saizvršilaštvu iz člana 208. stav 3. u vezi stava 2. i 1. KZ u vezi člana 33. KZ, zbog kog su okrivljeni AA i BB oglašeni krivim, pri čemu je u izreci presude jasno utvrđena i opisana posledica krivičnog dela i u odnosu na oštećenu VV, u vidu štete koju trpi usled isticanja prava trećih lica na predmetnom stanu, kao i posledica u odnosu na oštećenu GG, u vidu onemogućavanja da prodajom 1/2 predmetnog stana naplati svoje potraživanje u iznosu od 8.799,45 evra (u dinarskoj protivvrednosti u iznosu od 621.321,40 dinara).

Imajući u vidu navedeno, to po oceni ovoga suda iz izreke pravnosnažne presude jasno proizilaze sva obeležja krivičnog dela zbog kog su okrivljeni oglašeni krivim, dok branilac u zahtevu iznosi svoj lični stav da u njihovim radnjama nema bitnih elemenata predmetnog krivičnog dela i da se u konkretnom slučaju može govoriti o građansko-pravnom odnosu. Stoga je zahtev i u ovom delu odbijen kao neosnovan.

Branilac okrivljenih u zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da u izreci pobijane drugostepene presude nije navedena krivica kao subjektivni element krivičnog dela, a zbog čega radnja zbog koje su okrivljeni oglašeni krivim nije krivično delo, te na koji način je pobijanim pravnosnažnim presudama, učinjena povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP.

Odredbom člana 486. stav 2. ZKP propisano je da o zahtevu za zaštitu zakonitosti, koji je podnet zbog povrede zakona (član 485. stav 1. ZKP) Vrhovni kasacioni sud odlučuje samo ako smatra da je reč o pitanju od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava.

Kako je branilac okrivljenih zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu podneo zbog povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP u odnosu na krivično delo prevara iz člana 208. KZ, koja povreda zakona je identična povredi o kojoj se Vrhovni kasacioni sud već izjasnio u svojim ranijim presudama Kzz 1151/18 od 24.10.2018. godine, Kzz 1153/19 od 12.11.2019. godine i Kzz 1164/20 od 14.10.2020. godine (presude su dostupne licima koja za to imaju pravni interes i od značaja su za ujednačenu primenu prava), te kojima je o istovetnom pravnom pitanju već odlučeno i odbijeni su kao neosnovani zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih donošenjem meritorne odluke o pitanju od značaja za pravilnu primenu prava, to je Vrhovni kasacioni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenih u ovom delu odbacio, nalazeći da izneta povreda krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, na koju se u podnetom zahtevu ukazuje, nije od značaja za pravilnu ili ujednačenu primenu prava, te nije potrebno ponovo donositi odluku o istom pravnom pitanju.

Kako u preostalom delu zahteva branilac okrivljenih ukazuje na bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenima preko branilaca, to je Vrhovni kasacioni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio kao nedozvoljen.

Sa svega izloženog, a na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP u odbijajućem delu, te na osnovu člana 487. stav 1. tačka 4) u vezi člana 486. stav 2. ZKP u delu kojim je zahtev odbačen jer nije od značaja za pravilno ili ujednačenu primenu prava, a na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP u delu kojem je zahtev odbačen kao nedozvoljen, doneta je odluka kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                           Predsednika veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                      Nevenka Važić, s.r.

Za tačnost otpravka

Upravitelj pisarnice

Marina Antonić